Live hören
WDRcosmo - Der Sound der Welt

Zapadni Balkan na dnevnom redu ministara inostranih poslova EU

Zastave balkanskih zemalja, EU i Nemačke

Zapadni Balkan na dnevnom redu ministara inostranih poslova EU

Zabrinuti zbog oživljavanja nacionalizma i opadajućeg zanimanja za evropske integracije, šefice i šefovi diplomatija Evropske unije su danas razmatrali mogućnosti da se više i delotvornije angažuju u zemljama regiona.

Zapadni Balkan - koji čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija - bio je jedna od glavnih tema na današnjem sastanku ministara inostranih poslova zemalja Evropske unije u Briselu. Upravo je završena konferencija za štampu visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žosepa Borela. Sastanak je pratila koleginica Snežana Bogavac.

Snežana, šta su zaključci sastanka kada je reč o Zapadnom Balkanu?

Borel je rekao da su ministri potvrdili da Zapadni Balkan ima specijalnu ulogu u Evropi i za Evropu i ključnu geostratešku ulogu za EU. Zbog toga su ministri ponovili ne samo značaj da se očuva evropska perspektiva za čitav region, već i da se proširi ukupan politički angažman na Zapadnom Balkanu. Istovremeno Brisel očekuje da se u regiji, kako je rekao Borel, "ubrzaju reforme i ponovo ojača pozitivan i konstruktivan javni diskurs o EU". Konkretno EU želi brzo otpočinjanje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, napredak u pregovorima sa Srbijom i Crnom Gorom, napredak u liberalizaciji viznog režima za Kosovo, kao i ponovno otpočinjanje pregovora Beograda i Prištine do kraja juna. Ministri su danas dali punu podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Bosne i Hercegovine, ali i tu zemlju pozvali da sprovede ustavne i izborne reforme. Uz jaču saradnju na planu bezbednosti EU želi, kako je istakao Borel, da regiji donacijama pomogne da ubrza vakcinisanje građana, i to nezavisno od Covax programa i bez postavljanja ikakvih uslova.

Razgovor: Boris Rabrenović i Snežana Bogavac

05:21 Min. Verfügbar bis 10.05.2022


Zapadni Balkan je tema sličnih skupova najčešće kada u regionu ima gorućih problema koji ugožavaju međunarodnu bezbednost. Sada to srećom nije slučaj. Zašto su se onda ministarke i ministri inostranih poslova EU danas bavili Zapadnim Balkanom?

Ministar inostranih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žosep Borel

Ministar inostranih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žosep Borel

Približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji ne napreduje i za to ima više razloga. Među najvažnijim su da političke vođe, od kojih neki prilično autoritarno vladaju, njihove partije, ali i građani ne pokazuju toliko oduševljenje za članstvo u EU kakvo je postojalo u prošloj deceniji. To pokazuju ispitivanja javnog mnjenja. U pandemiji su se pojavila i nova sporna pitanja vezana za nezadovoljstvo zemalja regiona količinom i brzinom pomoći koju im pruža Brisel. S druge strane, EU je od izbijanja pandemije iritirala vidna okrenutost najveće zemlje regiona, Srbije, Kini i Rusiji. Neposredni problem koji je najverovatnije podstakao EU da Balkan brzo stavi na dnevni red jeste i, kako ga mnogi nazivaju, "fantomski" programski dokument koji se pojavio u Sloveniji. Ljubljana 1. jula preuzima predsedništvo Evropskom unijom. U tom spisu nepoznatnog porekla nagađa se o mogućnostim za prekrajanje granica na Zapadnom Balkanu, što EU ne želi.

Moglo bi se znači reći da je cilj sastanka bio da se na neki način „odobrovolje“ zemlje Zapadnog Balkana i da se podgreje njihovo zanimanje za evropsku integraciju i sprovođenje nužnih reformi.

Moglo bi se i tako reći. Visoki predstavnik Borel je pre sastanka jutros izjavio: "Mi želimo da napravimo pregled situacije i vidimo kako da se više angažujemo u regionu, naglašavajući važnost koju Zapadni Balkan ima za EU i da sagledamo kako možemo da ponudimo bolju i snažniju evropsku perspektivu tom regionu".

Borel je na sastanka predstavio i dokument sa naslovom "Pojačani angažman EU na Zapadnom Balkanu" u kojem se, između ostalog, navodi da je "jasan cilj Zapadnog Balkana puno članstvo u EU, a svaka sugestija za neki drugi put je odvlačenje pažnje s lošim posledicama po veliki posao koji se nužno mora odraditi da bi se ostvarila vizija ujedinjene, snažne i napredne Evrope".

Da li se posle skupa mogu očekivati i neke konkretne mere kojima bi se ubrzalo približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji?

Borel je danas rekao, što može zaista da bude šansa za region, da do leta zemlje Zapadnog Balkana treba da podnesu Briselu svoje predloge za unapređenje procesa evropske integracije. Već naredne sedmice, kako je najavio na konferenciji za štampu, Borel će se na večeri u Briselu sastati sa šefovima država ili vlada šest zemalja zapadnog Balkana. A u dokumentu za sastanak se pored toga naglašava i da bi pozitivan podsticaj nastao uključivanjem ovih zemalja u Konferenciju o budućnosti Evrope koja je počela juče u Strazburu.

No, o olakšanom pristupu finansijkim fondovima EU, što veliki deo stručnjaka za EU integraciju smatra ključnim za suštinsko približavanje Zapadnog Balkana Uniji, na današnjem sastanku nije bilo reči. To znači da će se tokom oporavka od pandemije zemlje EU, kojima za to na raspolaganju stoji skoro 1000 milijardi evra, Evropska unija u ekonomskom i socijalnom smislu, još više udaljiti od zemalja Zapadnog Balkana. Taj region je i pred pandemijskog šoka za prosekom EU kaskao nekoliko decenija.

Stand: 10.05.2021, 17:44