Live hören
WDRcosmo - Der Sound der Welt

Samit EU i zemalja Zapadnog Balkana na Brdu kod Kranja

Angela Merkel sa sagovornicima na summitu EU - Westbalkan, Brdo kod Kranja

Samit EU i zemalja Zapadnog Balkana na Brdu kod Kranja

Zemlje Evropske unije ponovile su danas podršku državama zapadnobalkanskog regiona, ali rok za njihov mogući ulazak u EU u deklaraciji sa današnjeg samita se ne pominje

U Brdu kod Kranja danas je održan samit šefova država ili vlada Evropske unije i vodja država Zapadnog Balkana – Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije. Slovenija je, kao zemlja koja u ovom polugodištu predsedava Evropskom unijom, bila domaćin skupa. Od balkanskih zemalja učesnica, samo Crna Gora od 2012. i Srbija od 2014. vode pregovore o članstvu, ostale države nisu još došle do toga, Kosovo još uvek ne uživa ni liberalizaciju viznog režima sa EU.

Od 2003. godine i sada već pomalo istorijskog samita EU u Solunu kada je zemljema Zapadnog Balkana u izgled stavljeno članstvo u Evropskoj uniji, nije se, ako se izuzev prijema Hrvatske u EU 2013. godine, mnogo toga promenilo. Izrazi spremnosti EU da primili zemlje Zapadnog Balkana se redovno ponavljaju, ali stvarnih pomaka je malo. Kako je bilo danas na Brdu kod Kranja?

Razgovor: Amir Kamber i Snežana Bogavac

05:22 Min. Verfügbar bis 06.10.2022


Pa dosta slično, uz veoma nizak stepen obaveznosti obećanog. Lideri EU, uz saglasnost lidera Zapadnog Balkana, danas su usvojili Deklaraciju kojom se potvrdjuje posvećenost Unije procesu proširenja i najavljuje jačanje zajedničkog angažovanja u cilju opsežne transformacije regiona. Ali, u Deklaraciji se ne pominju nikakvi rokovi ni datumi kojima bi se dao neki bitniji podstrek nastavku procesa proširenja. „EU ponovo potvrdjuje svoju predanost procesu proširenja i svoje odluke donete na osnovu verodostojnih reformi partnera, poštenih i rigoroznih uslovljavanja i načela vlastitih zasluga“, navodi se u Deklaraciji i dodaje da će „podrška EU i dalje biti povezana s opipljivim napretkom u vladavini prava i društveno-ekonomskim reformama, kao i s poštovanjem evropskih vrednosti, pravila i standarda od strane partnera”. Ali ako pogledamo minimalistički, za razliku od prošlog samita koji se bavio Balkanom kada je ona bila upadljivo izbegnuta, ovde se barem pominje reč „proširenje“. Liberalizacija viza kojoj se toliko nadaju gradjani Kosova opet nije pomenuta.

Ako već nisu obećani nikakvi datumi, da li je EU zemljama Zapadnog Balkana barem obećala više novca za sprovodjenje reformi i ekonomsko približavanje EU?

Nije, ali to niko nije zapravo ni očekivao. U deklaraciji se ponovo podseća na Ekonomski i investicioni plan (EIP) i smernice za sprovodjenje Zelene agende za Zapadni Balkan i u  vezi sa tim se, kao i do sada, ponovo pominje cifra od 30 milijardi evra. Pri tome je važno naglasiti da je reč samo o mogućoj sumi. Jer, EU regionu daje samo devet milijardi evra besprovratnih sredstava iz fonda za predpristupnu pomoć. Ostatak, dakle daljih 20 milijardi je visina mogućih ulaganja za koja se očekuje da bi mogla da budu privučena ako se pomenuta bespovratna sredstva na pravi način upotrebe. Dakle, ti nije reč o postojećem novcu. Pri tome pandemija je i u regionu, kao i zemljama EU i državama širom sveta, donela silne ekonomske nevolje. No države EU će raspodeliti 750 milijardi evra iz Fonda za oporavak posle korone, Zapadni Balkan o mnogo manjim sumama može samo da sanja.

Ako su rezultati samita tako skromni, zašto je on uopšte bio potreban, kakav mu je onda smisao?

Evropska unija je zaokupljena nizom drugih unutrašnjih i spoljnih problema nastalih u strateškom pregrupisavanju na svetskoj političkoj sceni. Zapadni Balkan nije prva briga Brisela, ali tema odnosa sa ovom regionom i njegovo uključivanje u članstvo su i te kako od značaja, ako ni zbog čega drugog ono zbog straha od toga da bi drugi igrači – poput Kine ili Rusije – mogli da se još bolje i po Brisel još nelagodnije etabliraju na Zapadnom Balkanu. Briselski politički nedeljnik „Politico“ navodi danas i da sama odluka da se u ovom trenutku održi samit EU-Zapadni Balkan ima „simboličko značenje“. Takodje treba uvažiti i napor slovenačkog predsedništva da se Zapadni Balkan vrati na dnevni red EU pre nego što u januaru predsedavajuća zemlja postane Francuska gde su šanse da ova tema dodje u centar zanimanja skoro ravne nuli.

Da li je onda Francuska glavna kočnica daljem napretku zemalja Zapadnog Balkana ka članstvu u EU?

Pariz već godinama pokazuje, kako mediji to nazivaju, „zamor proširenjem“ EU i insistira na tome da sama Unija mora da se reformiše i konsoliduje pre prijema novih članica. Ali, to nikako nije jedina zemlja EU u kojoj je zanimanje za širenje na Balkan u padu – Danska, Holandija pa i Belgija imaju sličan stav. U toj situaciji mnoge u zemljama Zapadnog Balkana muči pitanje da li će sa odlaskom sa kancelaraskog položaja Angele Merkel, koja je region i inicijative za njegovu integraciju u EU izričito podržavala, podrška Evropske unije proširenju biti još manja. Na sinoćnjem sastanku EU-vodja je slovenački premijer Janez Janša, kako danas piše briselski Politico, ponovo predložio da se na današnjem samitu zemljama Zapadnog Balkana u izgled stavi ulazak u EU 2030. Ali je to većina Janšinih EU-kolega odbacila kao nerealistično, zbog čega u deklaraciji to nije ni pomenuto. Umesto toga su iznova ponovljene dobre namere.

Stand: 06.10.2021, 18:26