Live hören
WDRcosmo - Der Sound der Welt

Beograd u svetskom vrhu po zagađenju

Zagađen vazduh u Beogradu

Beograd u svetskom vrhu po zagađenju

Zorka Đukanović, Beograd

Brojna istraživanja pokazuju da godišnje od posledica zagađenja u Srbiji prerano umre najmanje 6.000 ljudi, a da je iz istog razloga drastičan porast obolelih od kancera pluća, opstruktivnih bolesti disajnih organa, astme, bronhitisa, alergija, kako među odraslima, tako i kod dece.

Prema zvaničnoj statistici od kovida19 je preminulo za godinu dana 4.700 lica. Dok je za borbu protiv kovida, angažovan ceo zdravstveni i državni sistem i ne zna se koliko sve košta, o posledicama zagađenja po zdravlje se samo govori, ali vidljivih rezultata ulaganja gotovo da nema. Naprotiv, iz godine u godinu je sve gore. Beograd je poslednjih godina u samom vrhu svetske liste najzagađenih gradova na svetu.

Vazduh u glavnom gradu ima boju miris i ukus

Svi u školi uče da je vazduh smeša gasova bez boje, mirisa i ukusa, ali mnogi gradovi u Srbiji demantuju udžbenike. Vazduh koji udišu stanovnici glavnog grada se vidi golim okom i sivo beličaste je boje, neprijatnog je mirisa, a u danima najvećeg zagađenja ima i kiseo ili metalni ukus. Količina opasnih suspendovanih PM 2.5 i 10 čestica u vazduhu često je nekoliko puta veća od prihvatljive i to najmanje 150 dana godišnje. Profesorka dr Dragana Đorđević iz Naučnog  instituta za Hemiju, Tehnologiju i Metalurgiju Univerziteta u Beogradu za Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI objašnjava da najopasnie zagađenje dolazi iz termoelektrana koje su na ugalj, a zimi i iz toplana individulanih ložišta u domaćinstvima koje goriste jeftin lignit i nekvalitetno drvo.

Beograd u svetskom vrhu po zagađenju

03:26 Min. Verfügbar bis 15.03.2022


Ono što je posebno opasno je da čak i da svi industrijski sistemi ugrade najmodernije prečišćivače, iako će se smanjiti zagađenje štetnim česticama i sumpordioksidom o kome se najviše govori, mnoge opasne materije će kao gas odlaziti u atmoferu. Ne postoje filteri koji mogu da zadrže gas, to se  pre svega kaže profesorka Đorđević odnosi na živu i kancerogeni arsen koji udišu stanovnici mnogih gradova u Srbiji, pa i Beograđani: „Gasoviti elementi, ti toksični elementi su daleko daleko opasniji po zdravlje nego oni u česticama, tako da bojim se da nam je veoma veoma loše stanje što se tiče energetike iz lignita i što se tiče zagađenja vazduha.“

Ekološki i građanski pokreti traže rešenje problema prekomernog zagađenja

Aktivisti pokreta Kreni-promeni i Srbija u pokretu

Aktivisti pokreta Kreni-promeni i Srbija u pokretu

Zbog alarmantnih podataka o zagađenju brojni aktivisti, nevladine organizacije i građanski pokreti organizuju debate, protestne skupove, akcije čišćenja i ozelenjavanja, pokreću peticije sa zahtevom da se vlasti pokrenu i nešto urade. Tako je nedavno više ekoloških i građanskih pokreta okupljenih u inicijativu Kreni- promeni sprovelo akciju prikupljanja potpisa pod sloganom Rešenje za zagađenje, koju je potpisalo oko 60.000 građana.

Traže da se novac izdvojen za subvencionisanje od 5.000 evra za kupovinu skupih hibridnih automobila koji koštaju preko 20.000 evra, preusmeri za pomoć siromašnim domaćinstvima za gašenje zastarelih kotlarnica i prelazak sa fosilnih goriva na ekološki prihvatljiva. U sklopu iste akcije postavili su bilbord u centru Beograda sa pamučnim plućima kako bi se videlo za koliko dana će ona da pocrne i tako pokažu šta udišu Beograđani. Posle samo dva dana pluća su već posivela, a trećeg su jednostavno nestala. Organizatori ne veruju da su pluća ukradena, kako kažu iz komunalne milicije i podsećaju da su inspecijske službe pokušavale da ih spreče i u postavljanju bilborda. Odlučili su se za podnošenje prijave. Savo Manojlović aktivista Srbije u pokretu i Kreni- promeni, nakon podnošenja prijave kaže da postoje dokazi o tome šta se desilo sa pamučnim plućama i kako su nestala “Policija ima snimak na kom se vidi da je 4 vozila gradske čistoće sklanjalo bilbord, deset radnika je učestvovalo u tome. Podnete su prijave za tešku krađu i zloupotrebu službenog položaja.” Kako je u javnosti odjeknula vest o nestanku bilborda sa plućima javili su se donatori, pa aktivisti već rade na izradi novih pluća i ponovo će postaviti bilbord u centru grada.

Spreman desetogodišnji plan za smanjenje zagađenja u Beogradu

Bilbord sa pamučnim plućima postavljen u centru Beograda posiveo je za dva dana, a trećeg dana je ukraden

Bilbord sa pamučnim plućima postavljen u centru Beograda posiveo je za dva dana, a trećeg dana je ukraden

U nameri da reše ekološke probleme koji se ne odnose samo na vazduh već i na otpadne vode, divlje i opasne deponije koje oslobađaju zapaljiv i otrovan metan, grad Beograd je predstavio Akcione planove za Zeleni grad i za održivu klimu i energiju. U narednih deset godina planira se ulaganje više od pet milijardi evra. Gradonačelnik Zoran Radojičić, odbacuje kritike ekoloških pokreta da grad ništa ne radi da umanji problem zagađenja i kaže da su spremni kratkoročni i dugoročni planovi. „Nažalost nema čarobnog štapića, ima dobre volje i velike energije koja se ulaže, konsultujemo najveće stručnjake. Pazite pa i ja i moja decu dišemo ovaj vazduh. Tako da nema razloga da sav svoj napor ne usmerimo u pravcu da tako važne probleme rešimo.”

On je naveo da ti strateški dokumenti akcenat stavljaju na to da transport u Beogradu, kao i saobraćajnice koje izmeštaju saobraćaj na rubove grada, zauzimaju prioritetno mesto. Planom je predviđeno da se oko 770 miliona evra investira u tretman otpadnih voda, 300 miliona evra u energetsku efikasnost, 100 miliona na ozelenjavanje i podizanje procenta površina pod šumom na 20 odsto, a 40 miliona na poziciju linijskog parka i razvoj zelenih površina koje će omogućiti zdraviji život u prirodi na moderan način, kazao je Radojičić Dodao je da su važan deo projekta i četiri centra za sakupljanje i reciklažu otpada, kao i dva centra za sakupljanje otpada u ukupnoj vrednosti od 20 miliona evra, a povećava se i broj mernih stanica po gradu koje prate nivo zagađenja, a trenutno ih je 30. Javna rasprava je završena i očekuje se uskoro da dopunjen i prečišćen tekst bude i usvojen.

Ekološki pokreti iz cele Srbije najavljuju za 10. april veliki protest u Beogradu zbog enormnog zagađenja i protiv izgradnje minihidrocentrala, najavljene eksploatacije jadarita za litijum, traže da se preispita odgovornost pojedinih kineskih kompanija, inače većinskih vlasnika Železare Smederevo i RTB Bora, ali i onih investitora koji iz zemalja Evropske unije prenose tzv. prljavu tehnologiju u Srbiju. Traže i da prestane zagađenje reka, vazduha i zemlje i trovanje ljudi.  

Do rezultata građanskih protesta i primene najavljenih mera za smanjenje zagađenja, proći će godine, a građanima kako u Beogradu tako i većem delu Srbije ostaje da se samo uzdaju u vremenske priliike i priželjkuju košavu i druge vetrove koji im pomažu da lakše dišu, ali nažalost i da rasteraju i odnesu otrovne čestice nekom drugom.

Stand: 15.03.2021, 18:16