Live hören
Jetzt läuft: Oye! von Santi & Tugçe

Privatna dijagnoza kao „hrana“ za Gugl

Do zdravlja uz pomoć aplikacije?

Privatna dijagnoza kao „hrana“ za Gugl

Saša Bojić, Keln

Sve je više aplikacija za pametne telefone koje nam pomažu da ostanemo zdravi. Medicinski softveri nam postavljaju pitanja i nude nam moguće dijagnoze. Njihova popularnost je sve veća a tržište je sve nepreglednije. O zaštiti podataka o pacijentima se ne vodi mnogo računa. Naprotiv.

Takve aplikacije nude osećaj koji svima prija: da je neka vrsta lekara uvek pri ruci, pa makar to bio i softver koji možda razmišlja ograničeno, ali daje bar neku grubu procenu stanja. No sa takvim softverima treba biti vrlo oprezan, ne samo zbog njihove sporne medinske kompetencije, već i zbog zaštite podataka o ličnosti, a ta zaštita je zasad – vrlo slaba.

Trenutno najpopularnije medicinske aplikacije za mobilne telefone su Ada za operativni sistem Android i Mudpet (Moodpath) za korisnike Ajfona. Ada je program koji postavlja pitanja i daje predloge mogućih dijagnoza o kojima bi korisnik potom trebalo da porazgovara sa lekarom. A Mudpet je dnevnik gde korisnici koji pate od depresije unose podatke o svom raspoloženju.

Privatna dijagnoza kao „hrana“ za Gugl

02:48 Min. Verfügbar bis 04.09.2020

Kada je reč o načinu na koji se barata podacima o korisnicima, te dve aplikacije mogu da se uzmu kao primer i za sve ostale – a reč je o izuzetno osetljivim podacima i pitanju: da li pacijenti imaju kontrolu nad tim ko sve te podatke dobija i proučava.

Netransparentno baratanje podacima

Firma Aurora koja proizvodi aplikaciju Mudpet, tesno sarađuje sa firmama Gugl, Krešlitiks, Tendžin i Brenč metriks (Crashlytics, Tenjin, Brench Metrix). Tu se već javljaju neke nelogičnosti. Na primer, dok se za Gugl već odavno zna da hoće da sakupi što više podataka o svakom korisniku interneta, postavlja se pitanje zašto je na listi i firma Tendžin kojoj se šalju podaci o reklamama koje gleda korisnik – a u samoj aplikaciji nema nikakvih reklama. Zašto onda postoji protok podataka? „Aurora“ na to ne daje odgovor. No, ona, kao i druge firme kojima aplikacija Mudpet šalje podatke, potpada pod američki zakon iz 2018. godine zvani „Klaud akt“ (Cloud Act). Prema tom zakonu, na zahtev vlasti SAD, partneri kojima aplikacija Mudpet prosleđuje podatke o korisnicima dužni su da te podatke ispostave američkim vlastima čim one to zatraže i bez znanja korisnika.

Podatke dobijaju i „druge institucije“

Kada je reč o aplikaciji Ada, ona sve podatke o simptomima na koje se žali korisnik, uključujući i vreme koje na to troši, prosleđuje na analizu firmama kao što su Amazon, Fejsbuk i druge. Kad god je upitana o tome, firma Ada je odgovorila da su ti podaci anonimni. Međutim, ono što nikad ne kaže je da se Amazon i Fejsbuk već na osnovu malog broja karakteristika lako mogu da otkriju identitet korisnika. I podaci o identitetu i o svemu drugom u vezi sa korisnikom su za velike koncerne dragoceni – oni služe optimizaciji njihovog profita i ciljanom reklamiranju proizvoda po meri svakog korisnika interneta.

Zvaničan razlog koji Ada navodi za to odavanje podataka pojedinim koncernima jeste „sprečavanje da državne i druge institucije budu prevarene“. Na stranu što to objašnjenje zvuči čudno, u te „druge institucije“ koje nisu bliže navedene mogu da spadaju recimo i zdravstvena osiguranja. A ona će dvaput da razmisle da li će osigurati nekoga za koga su preko podataka iz aplikacije saznale da možda boluje od neke teške bolesti. Zato su takvi podaci nešto za šta su koncerni spremni da plate velike sume. Za sada je sigurno samo jedno: zavet ćutanja pravog lekara i diskrecija njegove ordinacije u jeku takozvane digitalne medicine za svakoga imaju sve veću vrednost.

Stand: 04.09.2019, 16:52