Live hören
Jetzt läuft: Move Your Body (Gafacci Edit) von Gafacci

Ćirilica - nacionalni identitet Srba?

Knjige na ćirilici i latinici

Ćirilica - nacionalni identitet Srba?

Aleksandar Timofejev, Beograd

Skupštine Srbije i Republike Srpske istovremeno su izglasale Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma. Zakoni su izglasani na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i člana predsedništva BiH Milorada Dodika na novoustanovljeni praznik, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Patriotski ustrojena proslava praznika začinjena je u dve Skupštine istovremenim izglasavanjem zakona, kako ga narodski zovu, o ćirilici. Zakon predviđa da će upotreba ćiriličnog pisma pored državnih organa, javnih preduzeća i medijskih javnih servisa, gde je već godinama obavezna, ovo pismo morati da se koristi i u objavama privrednih društava i drugim oblicima organizovanja koja imaju većinski javni kapital, a kulturne manifestacije finansirane od države moraće da imaju logo na ćirilici. Zakon se ne odnosi na privatnu komunikaciju, pisanje ličnih imena, dvojezične publikacije, knjige, naučnu terminologiju, kompjuterske programe, umetnička dela, kurseve stranih jezika ili žigove i oznake geografskog porekla. Obrazlažući Zakon u ime predlagača, Ministarstva kulture i informisanja Srbije, resorna ministarka Maja Gojković je rekla: “Prvenstveni cilj donošenja ovog zakona je bolje regulisanje statusa ćirilice u javnom životu imajući u vidu njen značaj i činjenicu da su jezik i pismo jedan od najvažnijih delova kulturnog nasleđa i pitanje identiteta srpskog naroda“.

Ćirilica - nacionalni identitet Srba?

03:36 Min. Verfügbar bis 16.09.2022


Manjine neće biti ugrožene

Zakon predviđa da se na područjima gde žive nacionalne manjine istovremeno sa srpskim i ćirilicom koriste i jezici i pismo koje koriste nacionalne manjine, a u Skupštini su usvojeni amandmani manjinskog Saveza vojvođanskih Mađara, čiji su poredstavnici potom glasali za usvajanje zakona. Maja Gojković ističe: „Nema nikakve bojazni da ovim jezikom i zaštitom ćiriličnog pisma neko pokušava da ugrozi bilo koje pismo i jezik nacionalnih manjina“. 

Privatnicima koji koriste ćirilicu olakšice

Pre tri odine postojala je vrlo slična inicijativa za ovakav zakon, ali je vraćena na usaglašavanje i tada je nekako je zamrla. Sada je novina što se predviđa da će privatni mediji i preduzeća koja budu koristila ćirilicu imati određene finansijske olakšice. Za sada se ne zna koje, ali je za pretpostaviti da bi mogli biti iz sfere PDV-a, ili popusti, na primer, na takse za isticanje reklama firmi ukoliko one budu na ćirilici.

Ćirilica pretvorena u političko a ne kulturno pitanje

Gotovo jedini glas protiv usvajanja ovog zakona u javnosti stigao je od Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Oni smatraju da garantovana upotreba i ćirilice i latinice širi prostor slobode i doprinosi jednakosti i očuvanju kulturnog bogatstva i ističu da pitanje ćirilice Vlada Srbije tretira kao političko, a ne kao kulturno. Njihova predsednica, Sonja Biserko, za WDR kaže da smatra da je to konkretizacija Povelje o srpskom kulturnom prostoru iz 2019. godine i nastavak projekta Sloboddana Miloševića drugim sredstvima i ističe: „Ovo je jedan retrogradan pokušaj reduciranja srpskog kulturnog nasleđa. Mislim da neće u velikoj meri ni uspeti pošto se ćirilica kao zvanično pismo već koristi u svim zvaničnim institucijama, kulturnim institucijama i nekim medijima. Ono što je po meni najgori deo ovoga je to što će država podržavati medije ili izdavače koji će dobiti subvencije ukoliko budu objavljivali na ćirilici. Mislim da to ima dodatan negativan efekat zato što će smanjiti mogućnost uticaja kulture Srbije na region gde se većinski koristi latinica“. 

A kako je stvarno?

Realnost u Srbiji glasi da oni koji su pismeni znaju podjednako i ćirilicu i latinicu. Čitaju i pišu oba pisma. Uče ih od detinjstva. Ćirilicu od prvog razreda osnovne škole, latinicu od drugog. Evo kako to jednostavno objašnjava jedna dvanaestogodišnjakina, učenica petog razreda osnovne škole: „Kada čitam neki tekst stvarno mi je svejedno da li je na latinici ili ćirilici. Kad hoću da shvatim na kom je pismu, onda moram posebno da obratim pažnju“. Ovde se može pomenuti i šala koja postoji u intelektualnim krugovima da ako neko ne zna ćirilicu a zna latinicu ili obrnuto u Srbiji sebe može smatrati polupismenim. Činjenica je da je problem, međutim, u tome što je u Srbiji i dalje zvanično trideset odsto ljudi funkcionalno nepismeno ili polupismeno, o čemu je čuveni profesor Ranko Bugarski jednom prilikom rekao: „Pravi problem jeste nedopustivo nizak stepen funkcionalne pismenosti među stanovnicima Srbije. Po mom mišljenju nije osobito važno na kojem je pismu neko nepismen“. Bilo kako bilo, teško je zamisliti da se u izlozima knjižara ubuduće ravnopravno neće pojavljivati naslovi i na ćirilici i na latinici kao što je to bio slučaj desetinama godina unazad.

Stand: 16.09.2021, 18:12