Live hören
Jetzt läuft: Want It All von Burna Boy feat. Polo G

Zoran Simjanović: „Trudio sam se da moja muzika ostane među ljudima“

Zoran Simjanović

Zoran Simjanović: „Trudio sam se da moja muzika ostane među ljudima“

Vojkan Ristić

U Beogradu je u nedelju (11.4.2021), u 75. godini, umro Zoran Simjanović, jedan od najpoznatijih autora filmske i pozorišne muzike na području nekadašnje Jugoslavije. U svoju biografiju upisao je muziku za 65 igranih, preko pedeset televizijskih filmova i tv serija. Podsećamo se razgovora sa Zoranom Simjanovićem iz 2016. godine.

Komponovao je muziku za više od pedeset crtanih i dokumentarnih filmova kao i za preko pet stotina reklamnih spotova. Autor je radijske špice za beogradski „Studio B“, kao i špice za televizijski Dnevnik RTS. Filmovi za koje je Simjanović pisao muziku osvajali su nagrade na festivalima u Kanu, Veneciji, San Sebastijanu, Montrealu… Dobitnik je dve zlatne Pulske arene za muziku u filmovima „Miris poljskog cveća“ 1978. godine i „Balkan ekspres“ 1983.godine, kao i na festivalima u svetu. Radio je i muziku za filmove „Otac na službenom putu“, „Tango Argentino“, „Bure Baruta“, Tito i ja“,“Nacionalna klasa“, „Sabirni centar“ i mnoge druge. Simjanović koji je u ranoj karijeri ostao upamćen kao osnivač rock grupa „Siluete“ i „Elipse“ duže od dve decenije bavio se pedagoškim radom na Falkultetima dramskih umetnosti u Srbiji i Crnoj Gori. Napisao je knjigu „Kako sam postao i prestao da budem roker“.

Razgovor Zorana Simjanovića s Vojkanom Ristićem

03:52 Min. Verfügbar bis 15.04.2022


“Sve što vredi, vredi posle izvesnog vremena”

Iako komponovana pre skoro tri decenije muzika za film „Balkan ekspres“ je i danas aktuelno živa, prepoznatljiva i zanimljiva. Kako je to ova numera, ali i druge, nadvisila vreme u kome je komponovana i postala klasično večna? „Vremenski se ta večnost određuje. Sve što vredi, vredi posle izvesnog vremena. Ono što je dobro kratko pa nestane očigledno nema vrednost. Najveći majstori žive posle trista godina. Ja ne verujem da ću toliko živeti, ali za sada trajem četrdesetak možda i pedeset godina, tako da nije loše“, kazao je za Radio Forum Zoran Simjanović.

„Ispada kao da sam i ja češki đak“

Ceo jedan ciklus njegovog rada na filmu vezan je za saradnju sa autorima iz takozvane „Praške škole“, Srđanom Karanovićem, Goranom Markovićem, Emirom Kusturicom. Kako je u tim filmovima postignut savršen spoj između ideje reditelja i muzike koja oplemenjuje ta ostvarenja? „To se desilo nekako slučajno. Ja sam išao u školu sa Brankom Baletićem koji je režirao „Balkan ekspres“. On me upoznao sa Goranom Markovićem. Sa Srđanom Karanovićem sam išao u osnovnu školu samo u drugi razred. Mi smo ista generacija koje je počela u isto vreme da radi i misli na isti način. Dok smo radili mi smo i učili kako da koristimo muziku u filmovima. Kad pogledam, ne smem da se zakunem ali mislim da sam uradio preko dvadeset filmova čeških đaka. Tako da ispada kao da sam i ja češki đak.“

„Pokušavaju od nas da naprave vodoinstalatere, da nam uzmu sva prava“

Raspadom Jugoslavije kao da više ne postoji to jedinstvo energije između reditelja i kompozitora filmske muzike. Ima li nade da se na eks-yu prostorima pojavi neki „novi Simjanović? „Mislim da u ovom trenutku nema nade. Gubitkom Jugoslavije mi smo prvo izgubili tržište. Kad smo izgubili tržište onda smo izgubili pare. Ranije smo se lako ujedinjavali, Srbi, Hrvati, Bosanci ulazili u zajedničke projekte. Tada se mislilo samo o kvalitetu filma i da li će on biti dobar sve ostalo je plaćala država. Danas se sve radi u nekom producentskom smislu. Ljudi misle koliko će to da košta, a ne kakav će na kraju biti kvalitet tog filma. Što se tiče muzike tu je takođe komplikovana stvar. Menjaju se stvari u svetu. Pokušavaju od nas da naprave vodoinstalatere, da nam uzmu sva prava. To je normalno krenulo iz Amerike, pa polako hvata Evropu. Evropa se ne bori dovoljno protiv toga“, kazao je Simjanović.

Muzika koja treba da ostane

Želeli smo da čujemo od Zorana Simjanovića na osnovu njegovog velikog iskustva koju bi on lično filmsku muziku na domaćim ali i svetskim prostorima potpisao, a nije izašla iz njegovih nota? „Kod nas bih voleo da sam radio tv seriju „Otpisani“. Mića Marković je napravio odličnu muziku i to dan danas dobro živi posle četrdeset godina. Što se tiče sveta to je Nino Rota. Bilo koji Felinijev film bih jako voleo da sam ja radio. Od stranih to je muzika za film „Ajkula“ i „Misija“. Ima dva tri kompozitora koja rade fantastično ili su radili ako više nisu među nama. Ja sam se i trudio i trudim se da ta moja muzika preživi vreme i ostane među ljudima.“

Stand: 15.04.2021, 16:46