Live hören
Jetzt läuft: Por Que Te Vas (Instrumental) von Daniel Haaksman

Mitovi, zablude i lažne vesti kroz srpsku istoriju

Istoričar Dejan Ristić

Mitovi, zablude i lažne vesti kroz srpsku istoriju

Aleksandar Timofejev, Beograd

Ugledni srpski istoričar Dejan Ristić u knjigama „Mitovi srpske istorije“ i „Zablude srpske istorije“ bavi se razotkrivanjem podataka koji se često uzimaju kao istorijske činjenice, a u stvari su ili netačni ili delimično tačni.

Da li je istina da su Srbi zaista jeli zlatnim viljuškama dok je ostatak sveta jeo prstima? Ne, počeli su da koriste escajg u isto vreme kad i razvijen svet. Da li je Miloš Obilić u Kosovskom boju prilikom lažnog poklonjenja ubio sultana Murata rasporivši ga, kako pesma kaže: „Od učkura do bijela grla“? Nije. Murat je poginuo od srpske ruke, ali tokom bitke. Koliko je nemačkih vojnika sa kopna okupiralo Beograd u Drugom svetskom ratu? Sedam. Da li je istina da Tito nikad nije posetio Jasenovac? Ne, bio je dva puta. Da li se akcija NATO bombardovanja Srbije zvala „Milosrdni anđeo“? Nije, taj izraz je propagandno izmišljen u Beogradu. Ovo su neke od tema kojima se Ristić, naučno i istorijski potkovano bavi u esejima u bestselerima “Mitovi srpske istorije” i “Zablude srpske istorije”.

Mitovi, zablude i lažne vesti kroz srpsku istoriju

03:26 Min. Verfügbar bis 25.02.2022


Kritičari takozvanog digitalnog doba i interneta kao jedan od važnijih argumenata navode poplavu lažnih vesti i šumu neproverljivih informacija gde se običan čovek sve teže snalazi. U mnogim zemljama u školama je uveden predmet medijska pismenost da bi se deca od malih nogu učila kako da pokušaju da razvrstaju istinu od laži u medijima. Toga je, međutim, kaže za WDR ugledni srpski istoričar, Dejan Ristić, bilo oduvek: “Tipično je za sve epohe, za sve narode, za sva društva, ali je posebno primetno u periodima dubokih i dugotrajnih društvenih kriza u koje pojedine nacije i njihove države ulaze. To su proizvodi nečega što je planski i svesno stvarano sa vrlo konkretnim ciljem. Recimo dodatnog pojačavanja nacionalnog ponosa. Posebno je to karakteristično u periodima društvenih kriza i oružanih sukoba”. U knjigama „Mitovi srpske istorije“ i „Zablude srpske istorije“ Ristić se bavi razotkrivanjem podataka koji se često uzimaju kao istorijske činjenice, a u stvari su ili netačni, ili pripadaju onome što je tema stare poslovice da: „Gde ima dima ima i vatre“. Posebno su zanimljivi detalji o nikad izgovorenim rečima koje su ušle u legendu.

Govor majora Gavrilovića braniteljima Beograda izmišljen 11 godina kasnije

Istorijski eseji “Mitovi srpske istorije” i “Zablude srpske istorije”

Istorijski eseji “Mitovi srpske istorije” i “Zablude srpske istorije”

Čuveno je obraćanje majora Dragutina Gavrilovića srpskim vojnicima, braniocima Beograda 1915. godine, koje se redovno citira u rodoljubivim prilikama. Najpoznatiji deo glasi: “Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja. Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred u slavu“. Taj govor u stvari nikada nije izrečen. To je zabluda u čijem je stvaranju učestvovao čak i veliki književnik Branislav Nušić, kaže Dejan Ristić: “Istorijska nauka je još ranije dokazala da je u pitanju govor koji je pripisan majoru Gavriloviću od strane Đorđa Roša 1931. godine. Ne postoji nijedan podatak niti izvor, pisani ili usmeni, koji bi potvrdio ili dao i najmanju indiciju da je major Gavrilović izgovorio taj govor, uključujući i samog majora Gavrilovića koji je do svoje prirodne smrti 1945. godine svaki put na pitanje da li je izgovorio taj govor sagovornike ostavljao uskraćene za odgovor da ili ne. Jednostavno je prelazio preko toga ne želeći da se izjasni. Branislav Nušić je početkom tridesetih godina prošlog veka bio profesor retorike na Vojnoj gimnaziji. 1934. godine je i napisao udžbenik retorike u koji je uvrstio nekoliko velikih govora svetske i nacionalne istorije i tu je uvrstio i taj govor. U napomeni je napisao i da je major Gavrilović tom prilikom poginuo, iako je on u vreme kada je Nušić napisao knjigu uveliko bio živ, zdrav i vrlo vitalan. Niko nije tada našao za shodno da to demantuje, uključujući i samog majora Gavrilovića”.

“Čuvajte mi Jugoslaviju” - nikad izrečeno - vrhunski PR

Navodne poslednje reči kralja Aleksandra Karađorđevića: „Čuvajte mi Jugoslaviju“, kada je smrtno ranjen u atentatu u Marselju 1934. godine, a događaj je detaljno zabeležen i kamerom, sva je prilika, bile su vrhunski PR. “Postoji dokumentarni snimak ubistva kralja Aleksandra gde se vidi da je on momentalno doživeo smrtni ishod i da nije stigao ništa da izgovori” ,kaže Dejan Ristić i dodaje, “to mu je pripisao Bogoljub Jeftić, tadašnji ministar inostranih dela Kraljevine Jugoslavije koji se nalazio nekoliko kola iza onih u kojima je bio kralj. On je bio prvi Jugosloven koji je prišao kralju, svi ostali iz kraljeve pratnje koji su kasnije prišli videli su da je kralj mrtav. Odlično je iskoristio taj momenat rekavši da mu je kralj umirući te reči preneo u amanet. Zahvaljujući tome što je izmislio te reči i stavio ih mrtvom kralju u usta, Jeftić je već krajem iste godine napredovao i postao predsednik kraljevske Vlade”.

Knjige “Mitovi srpske istorije” i “Zablude srpske istorije” izdala je kuća “Vukotić media”.

Stand: 25.02.2021, 18:07