Live hören
Jetzt läuft: Valerie von Mark Ronson feat. Amy Winehouse

Kulturno prisvajanje – znak otvorenosti ili bezobzirnosti?

"Blackfacing" - farbanje kože lica tamnom bojom

Kulturno prisvajanje – znak otvorenosti ili bezobzirnosti?

Snežana Bogavac, Keln

Nemački sused koji nosi rasta-frizuru, kelnski karnevalista koji je lice „ofarbao“ crnom bojom da bi delovao kao da je došao iz neke afričke zemlje ili koleginica koja posle odmora u Indiji nosi sari – da li je to znak otvorenosti ili bezobzirnosti prema drugim kulturama.

„Kulturno prisvajanje“ - fenomen koji se u novije vreme često pominje u medijima, u javnosti povodom kulturnih manifestacija, te u političkim raspravama. Šta je „kulturno prisvajanje“ i kada postaje sporna pojava? Fenomen kulturnog prisvajanja (cultural appropriation) mnogi istraživači stavljaju u vezu sa jednim drugim – sa „kulturnim priznavanjem“ (cultural appreciation). O njemu je reč kada se nekom drugom kulturom opsežno bavimo, pristupamo joj sa poštovanjem i namerom da je temeljno upoznamo. Jedan od primera je preuzimanje načina odevanja, ukrašavanja ili frizura iz drugih kultura. Rasprava se često rasplamsa o tome da li, recimo, beli Evropljani treba da nose rasta-lokne ili male pletenice kakve nose Afro-Amerikanke ili žene u nizu afričkih zemalja.

Kulturno prisvajanje – znak otvorenosti ili bezobzirnosti?

03:54 Min. Verfügbar bis 04.06.2022


Za i protiv rasta-lokni

Afrikanistkinja Maimouna Jah kaže za WDR da nema predrasuda kada vidi bele ljude sa rasta-loknama ili sličnom frizuriom, ali ima mišljenje o njima: „Po pravilu prvo pomislim da ta osoba ili sebe politički vidi kao levičara ili sebe u svakom slučaju smatra alternativcem. I druga pomisao, uglavnom sam prilično sigurna da ti ljudi nemaju pojma odakle takva kosa potiče, šta ta kosa može da simbolizira i kakva se poruka tom frizurom upućuje“, kaže Maimouna Jah.

A jamajkanske rasta-lokne ukazuju na vezu sa Bogom i sa Zemljom, ali su povezane i sa kolonijalnom istorijom te zemlje. Verovatno zvuči i pretpostavka autorke Maimoune Jah da se mnogi koji takve frizure nose nisu mnogo udubili u značenje nečega što su preuzeli iz njima u principu nepoznate kulture.

Preuzimanje elemenata jedne kulture od pripadnika neke druge, postoji oduvek te je i savremeni svet nezamisliv bez njega. No, stvar se komplikuje kada pripadnici jedne privilegovane grupe ljudi koriste „kulturni rezervoar“ pripadnika nepovlašćenih grupa. Dakle, fenomen „kulturnog prisvajanja“ povezan je sa nejednakošću, strukturalnom diskriminacijom ili čak sa rasizmom.

Sporne i muzejske postavke

Profesor Univerziteta u Tübingenu Bernhard Pörksen kaže: „Korišćenje simbola, nakita, elemenata iz drugih kultura bez pokazivanja nužnog poštovanja i bez da se oni na bilo koji način učine kao takvi vidljivima, jedna vrsta povrede konteksta, ako želite, to bi bilo kulturno prisvajanje. Uprkos tome treba dodati da kultura stalno živi od toga da postoji kulturno prisvajanje, kultura nije nešto statično, kulture se mešaju, nastaju hibridi“.

Kulturno prisvajanje se pominje ne samo u vezi sa rasta i sličnim frizurama. To je i farbanje kože lica tamnom bojom („blackfacing“) tokom karnevala ili u pozorištu. Ili kada se kulturni simboli – recimo perjani ukrasi pripadnika američkih autohtonih naroda ili „bindi“ tačka koju na čelu nose žene u Indiji – koriste kao puki modni detalji.

Takođe se „kulturno prisvajanje“ pominje u vezi sa muzejima kada oni prikazuju eksponate odnete iz određenih zemalja tokom kolonijalizma ili izložbama reprodukuju prevaziđene kolonijalne odnose.

Tako se na primer vodi rasprava o skalpu koji u svojoj postavci od 2014. ima Muzej Karl Maj u Radebojlu. Reč je o skalpu Sault plemena Chippewa naroda u američkoj državi Mičigen. Pleme želi da im se ovaj objekat vrati smatrajući da je reč o kulturnom prisvajanju, jer je skalp za njihove pretke imao jasno spirutalno značenje. Muzej pak to odbija smatrajući da posedovanje skalpa ne znači uvredu ili nedostatak poštovanja.

Bogaćenje preko simbola druge kulture

U programu Puls bavarskog radija u prilogu „Zašto kulturno prisvajanje nije cool“ Shahrzad Osterer odgovara na pitanje „zašto ljudima smeta, ako neko nosi određenu frizuru ili određeni modni detalj“. Odgovor glasi: „Dok dominantne društvene grupe određenu šminku, odeću, kostime ili nakit često gledaju kao statusni simbol koji u svakom trenutku mogu da skinu sa sebe, marginalne grupe su upravo na osnovu svog izgleda ili kulturne tradicije i običaja suočene sa strukturalnim rasizmom“.

Uz to, kako istraživači ovog fenomena još naglašavaju, dominantne društvene grupe, uglavnom belih ljudi, istovremeno se preko simbola drugih kultura bogate - takođe i zato jer ne moraju da strahuju ni od kakve diskriminacije.

Ko na kraju odlučuje šta je u redu i šta ne? Šta je loše ako preuzimamo elemente drugih kultura, možda ih poštujemo ili im se divimo. Savet autorke Shahrzad Osterer da sa „poštovanjem i razumevanjem razmatramo druge kulture i pokušamo da stupimo u dijalog“ zvuči kao dobra preporuka ili, sasvim konkretno - „Recimo, pre nego što napravimo rasta-lokne, možemo da popričamo sa ljudima koji potiču iz te kulture i pitamo ih šta oni misle i osećaju. Odluku na kraju donosimo sami. Ali, ako neko zna da svojim ponašanjem povređuje druge ljude, onda treba od njega da odustane“.

Stand: 04.06.2021, 18:02