Stručnjaci iz dijaspore često se shvataju kao konkurencija

Lazar Džamić

Stručnjaci iz dijaspore često se shvataju kao konkurencija

Aleksandar Timofejev, Beograd

Lazar Džamić, međunarodno poznati marketinški stručnjak, jedan od bivih šefova u evropskoj centrali Google-a, pre pet godina se iz Engleske vratio u Srbiju, a sada se ponovo sprema za odlazak u London. Nedavno je objavio knjigu “Putevi oko znakova” o čemu govori za Radio Forum.

Knjiga je, kaže za Radio Forum Lazar Džamić, trenutno predavač na jednom od prestižnih beogradskih fakulteta, ljubavno i oproštajno pismo Srbiji posle pet godina života u Beogradu, pošto zbog školovanja dece planira da se uskoro vrati u London. Ne zna da li će to biti njegov definitivni odlazak iz Srbije. „Putevi oko znakova“, sastavljeni su od tekstova i eseja koje je Džamić objavljivao u prestižnim časopisima, a postoji i nekoliko novih o poređenju života u razvijenom svetu i Srbiji i o dijaspori.

Stručnjaci iz dijaspore često se shvataju kao konkurencija

03:32 Min. Verfügbar bis 12.10.2022


Džamić za WDR ističe da se najveći kapital Srbije, pre svega intelektualni, nalazi u dijaspori, da je i šansa i greška što to nije iskorišćeno: “Kina je najbolji primer kako predstavnike svoje dijaspore, ljude koji su diplomirali na najboljim školama u Americi, Engleskoj i tako dalje angažuju na projektima u samoj zemlji. Izrael je takođe dobar primer. Mora da postoji jedna sistemska, da kažem državna volja da se otvore vrata i da se omogući tim ljudima da kreiraju projekte. Mnogi ljudi iz dijaspore bi doneli novac sa sobom. Doneli bi kapital koji bi to podržao kroz razne fondacije, privatne kontakte i sve ostalo što imaju... Za to je potrebna zakonska i stvarna podrška na terenu da se nešto uradi”.

Lazar Džamić - Putevi oko znakova

Podjednako je važno, dodaje Džamić, da država zadrži mlade stručnjake u zemlji kao što je to uradila Rumunija koja je novim sistemom nagrađivanja i razvoja karijere uspela da zaustavi odlazak medicinskih radinika u bogatije zemlje. Međutim, dodaje za WDR Džamić, često se u Srbiji može osetiti i određena vrsta otpora prema obrazovanim predstavnicima dijaspore kako među stanovništvom, tako i od strane države: “Vrlo često se stručnjaci iz dijaspore percipiraju kao neka vrsta pretnje uvreženim interesima, protocima novca i tako dalje. Jednostavno, postoji neka vrsta pretnje da će se pokazati u kojoj meri naše prakse ne prate svetska iskustva. Mi imamo stručnjake koji rade na primer u ministarstvima zdravlja u Britaniji, Nemačkoj… Koji rade u medijima… Ljudi koji mogu da donesu te nove prakse. Nisam, međutim siguran da su oni mnogo traženi u Srbiji zbog narušavnja postojećih interesa. Mislim da se, nažalost i tragično, ti ljudi percipiraju kao konkurencija”.

Najveći problemi Srbije su nedostatak nade i nepostojanje plana za budućnost

Lazar Džamić u razgovoru za WDR navodi da smatra da su dva trenutno najveća problema Srbije nedostatak nade i nepostojanje plana za budućnost: “Mislim da smo mi kao narod izgubili nadu u promene. Nadu su izgubili i oni koji su svojevremeno protestvovali protiv Miloševića. To da ne vidimo alternativu ili nadu je jedna od najvećih tragedija koja nam se desila. Kao posledica toga, mi smo potpuno izgubili koncept budućnosti, odnosno smisla za budućnost. Sve naše konverzacije se bave prošlošću. Mi nemamo nikakvu smislenu, duboku, organizovanu, stratešku raspravu o budućnosti ove zemlje. Sve je propaganda i sve su Potemkinova sela. Mi nemamo nikakvu strategiju niti odgovor na stvarne probleme sa kojima se i region i Evropa i svet suočavaju i suočavaće se u narednih pet ili deset godina. To je ono što mi ponajviše smeta u ovoj zemlji”.

"Ne možete imati dobru frizuru dok vam je telo bolesno"

Ivan Ćosić, Džamićev kolega, poštovalac i česti sagovornik slušajući razgovor koji smo vodili dodaje da postoje brojni primeri ljudi koji su se vratili u Srbiju i ulivši mladim uspešnim stručnjacima iz zemlje iskustvo koje su stekli u inostranstvu napravili odlicne kompanije. To međutim, kaže, nije dovoljno: “Jako mnogo je ovde urađeno da se pospeši priča oko digitalnog poslovanja i digitalizacije Srbije.To je dobro. Međutim, čak i kada neko radi u tehnološkoj kompaniji njegovo dete opet ide ovde u školu, njegovi zaposleni i dalje idu javnim prevozom… I dalje koriste infrastrukturu ove države… Ne možete imati dobru frizuru dok vam je telo bolesno”.

Deca neka sama biraju gde će da žive

Na kraju razgovora za WDR Lazar Džamić odgovarajući na pitanje šta treba da se desi da bi se ponovo vratio u Beograd iz kog odlazi kaže: “Morao bi da se promeni vazduh u Beogradu… Morala bi da se promeni urbanistička politika… Morao bi da se u zemlji promeni odnos prema kulturi, intelektualnim postignućima… Morao bi da se promeni odnos prema našem selu i prema prirodi. Dosta toga bi moralo da se promeni”. Navodi i da ne razmišlja o tome gde će mu živeti deca. Taj izbor prepustiće njima.

Stand: 12.10.2021, 14:34