Live hören
Jetzt läuft: Black Woman von Gyedu-Blay Ambolley

Aleksandar Đorđević, stručnjak za grafite i uličnu umetnost

Aleksandar Đorđević

Aleksandar Đorđević, stručnjak za grafite i uličnu umetnost

Danja Antonović, Beograd


Aleksandar Đorđević je preko Minhena i Berlina došao natrag do Beograda. Njegovo zanimanje za street art inspirisano je Berlinskim zidom.

Berlin je za Aleksandra Đorđevića bio bitan, iako prve godine svog života nije proveo u njemu. Kratko vreme je kao dete živeo u Minhenu, posle toga u Beogradu, ali je godinama školske raspuste provodio u Berlinu, kod rođaka. Pa tako i 1992.godine, kad je zbog ratova u bivšoj Jugoslaviji ostao četiri godine. Dok je posmatrao i fotografisao išarani Berlinski zid, otkrio je svoju veliku ljubav prema grafitima – takozvanoj "umetnosti ulice". Tu ljubav je preneo i na beogradske grafite, cenjene i u svetu. Danas je stručnjak baš za beogradski "street art". Osim toga: zbog odličnog vladanja nemačkim jezikom, radi i kao simultani prevodilac, a i vlasnik je frime za grafički dizajn u Beogradu.

Aleksandar Đorđević, stručnjak za street art

03:31 Min. Verfügbar bis 20.04.2022


TV-emisije za decu

Iako nije dugo živeo u Nemačkoj, život Aleksandra ĐorĐevića je duboko povezan sa tom zemljom. 1978.godine kao četvorogodišnjak odlazi sa porodicom iz Beograda u Minhen. Iz tog doba se seća televizijskih emisija za decu: "Löwenzahn" i "Augsburger Puppenkiste", "Jim Knopf", a ja sam gledajući to naučio nemački, što mi je kasnije pomoglo u životu jako puno."

Porodica Đorđević će u Minhenu ostati pet godina, tu će Aleksandar završiti dva razreda osnovne škole. I taman, kada je stekao drugove – porodica se vraća u Beograd. Ocu je, kao direktoru poslovnice jednog jugoslovenskog turističkog preduzeća istekao mandat. Ali, to nije kraj Aleksandrovom "druženju" sa Nemačkom.

Zapadni Berlin – kao "Diznilend"

Grafit u Beogradu

Grafit u Beogradu

Za vreme letnjeg raspusta, često odlazi kod rođaka u Berlin: "Ti odlasci do Berlina su mi bili fantastični. Zato što sam kao klinac iz te Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, gde smo imali ograničene opcije za kupovinu igračaka, slatkiša i sličnih stvari odlazio – u „Diznilend“. Moji su živeli u Zapadnom Berlinu i meni je to bilo bukvalno kao odlazak u Diznilend..."

1992. godine je Aleksandar opet na putu za Berlin. Seća se: "Završio sam srednju školu, hteo sam da se malo provodim po Berlinu i onda sam se odlučio da ostanem tamo, da sačekam tih šest meseci koliko mi je trajao "Duldung" – dozvola boravka na određeno vreme zbog rata u bivsoj Jugoslaviji.

Šareni berlinski zid

Berlin je tada pun izbeglica, a Aleksandar će četiri godine biti jedan od njih. Nije mu se vraćalo u Beograd, u kome su mladi ljudi bili masovno regrutovani.

Prvi posao je dobio u veletrgovini "Metro", i to u odeljenju – donjeg veša. "Prvih mesec dana sam slagao te kutije i kačio ih, ali ne samo donji veš, već i bademantile i neke druge stvari. Onda su shvatili da ja govorim sve te jezike svih ovih drugih koji imaju "Duldunge", a sa kojima ne mogu baš najbolje da se sporazumeju, tako da sam sledećih dva meseca bio "oficir za vezu." – i znajući dobro nemački, radio kao prevodilac.

Grafit u Beogradu

A baš berlinski zid, koji je godinama delio Istok i Zapad će probuditi njegovu ljubav za uličnu umetnost – i grafite. "JAT je leteo na Schönefeld, aerodrom koji je tada bio u Istočnom Berlinu, a prolazili smo „kroz zid“, kad sam dolazio u Zapadni Berlin. Sa te istočne strane zid je bio siv, a kad se prođe, odjednom je taj zid bio šaren, pun grafita i boja i to je uticalo na to da mi se uopšte sviđaju ti šareni, ofarbani zidovi, jer je to za mene predstavljalo taj momenat kad sam stigao u Diznilend..."

Stručnjak za beogradske grafite

1996. godine se Aleksandar vraća u Beograd. U koferu nosi hiljade fotografija berlinskih grafita i murala i veliko znanje o njima. "Kad posmatramo tu celu priču o grafitima, možemo da je pratimo unazad sve do pećinskog slikarstva, dakle do nekih tih prvih umetničkih izraza koje imamo u istoriji čovečanstva. Oni su se desili – na zidu."

Moderni grafiti su nastali u Americi 70-ih godina prošlog veka, to su stlizovana slova sa konturama i dodacima, često nečitljiva i velikih razmera. "Beogradski stil je specifičan", kaže Aleksandar:"Rađena su najčešće bela ili srebrna slova, sa crnom konturom, čitljiva su. Dakle, nije se išlo toliko u stilizaciju da se izgubi čitljivost."

Aleksandar Đorđević poseduje preko 10.000 fotografija beogradskih grafita, oko 600 je pretočio u obimnu knjigu "Street Art Belgrade". Početkom 2021. godine je na internet postavio šetnju beogradskim ulicama, sa oslikanim muralima i grafitima. Naslov: "Virtuelna izložba grafita i ulične umetnosti".

Ako se izložba pogleda sa takozvanim "naočarima za virtualnu realnost" onda se dobija trodimenzionalni utisak beogradskih grafita.

Ali i bez njih je vredno pogledati ovu neobičnu izložbu, koja se nalazi na ovoj adresi:

Stand: 29.06.2021, 16:48