Live hören
Jetzt läuft: The monster von Eminem feat. Rihanna

Wirecard-skandal možda najveći u nemačkoj privrednoj istoriji

Centrala firme Wirecard u Münchenu

Wirecard-skandal možda najveći u nemačkoj privrednoj istoriji

Snežana Bogavac, Keln

Posle bankrota firme u čijem bilansu „nedostaje“ 1,9 milijardi evra i naloga za hapšenje čelnika ovog finansijskog koncerna, počinju da se poduzimaju i prve mere za nadzor transakcija u digitalnom svetu novca.

Objava bankrota koncerna za pružanje finansijskih usluga Wirecard i najpre hapšenje, pa potom puštanje na slobodu bivšeg šefa ove firme Markusa Brauna nisu nikako stavili tačku na ovu već skoro i bizarnu priču iz finansijskog sveta. Naprotiv, klupko dešavanja vezanih za Wirecard, koji se nekada smatrao jednom od nejperspektivnijih kompanija u digitalnom finansijskom sektoru, stalno se dalje odmotava.

Jedan od čelnika firme, objavljeno je danas, austrijski državljanin Jan Marsalek ipak neće, kao što je prošle sedmice nagovestio preko advokata, da se preda nemačkom pravosudju. Mesto njegovog boravka u inostranstvu nepoznato je, ali pominju se Filipini. Direktor Wirecarda Markus Braun, koji je prošle sedmice uhapšen, pušten je pak na slobodu nakon što je platio pet miliona kaucije.

Wirecard-skandal možda najveći u nemačkoj privrednoj istoriji

03:36 Min. Verfügbar bis 29.06.2021


Kako je uopšte došlo do Wirecard-skandala za koji nedeljnik „Die Zeit“ piše da je najveći u nemačkoj privrednoj istoriji?

Početnik brzo postao džin

Wirecard je osnovan 1999. onda kada su bitno narasla ne samo plaćanja preko kreditnih kartica, već i ona za online kupovine preko interneta. U pozadini je neko morao da brine o tome da novac sa računa kupca predje na račun prodavca i da proverava ima li kupac koji plaća karticom uopšte novac. Za svaku pojedinačnu kupoprodaju je to mali posao, ali ako imate milione klijenata reč je o velikom poslu i – velikom novcu. Upravo to je radio koncern Wirecard. Za relativno kratko vreme postao je džin u branši i došao na listu 30 vodećih nemačkih kompanija prema čijoj vrednosti se odmerava i visina nemačkog indeksa akcija DAX.

U nemačkim i inostranim medijima već više godina su se pojavljivali tekstovi u kojima se sumnjalo u moć i ispravnost poslovanja Wirecarda. Posle višemesečnog odlaganja objavljivanja podataka o poslovanju za 2019. prošle sedmice je Wirecard konačno potvrdio da u bilansu „nedostaje“ 1,9 milijardi evra, što je četvrtina vrednosti firme. Pokrenut je stečajni postupak, a državno tužilaštvo je izdalo naloge za hapšenje čelnika firme zbog sumnji da su lažirali podatke o poslovanju i naduvavali bilanse da bi Wirecard učinili formalno vrednijim i tako atraktivnijim za klijente i potencijalne investitore.

Najpre je iz ovog koncerna rečeno da se nedostajuća suma od skoro dve milijarde nalazi u azijskim bankama. U medjuvremenu se postavlja pitanje da li je Wirecard ikada imao taj novac.

Da li su zatajili finasijski nadzornici

Wirecard-skandal dobija još osetljiviju dimenziju ako se zna da i u Nemačkoj postoje institucije nadležne za proveru bilansa kompanija. Savezni ured za finansijski nadzor BaFin (Bundesanstalt für Finanzaufsicht) je, kako se sada navodi, već početkom prošle godine imao naznake da poslovanje Wirecarda nije sasvim „čisto“. Ali nadležna, po nalogu države osnovana privatno-pravna Nemačka nadzorna služba za računovodstvo DPR (Deutsche Prüfungsstelle für Rechnungslegung), nije poduzela nikakve mere.

Danas su došle naznake da su izvučene prve pouke. Nemačka vlada je raskinula ugovor sa  Nemačkom nadzornom službom za računovodstvo. Nemačka berza je nagovestila da će se ubuduće promeniti način po kojem je moguće da neka kompanija udje u elitno društvo 30 najmoćnijih nemačkih preduzeža na osnovu čije vrednosti se odredjuje indeks vrednosti akcija. Za skandal, koji ima i medjunarodnu dimenziju, zainteresovale su se i nadležne evropske institucije.

Wirecard ima oko 6.000 zaposlenih širom sveta i pored digitalno-finansijskih poslova, imao je i Wirecard banku u kojoj su klijenti na računima imali uštedjevinu od oko 1,4 milijardi evra. Objavljeno je da banka nije deo stečajnog postupka, a ulozi su, kao i u drugim banka, zaštićeni. Wirecard ima i aplikaciju boon.planet koja je funkcionisala kao mobilna direkt-banka, ali plaćanja preko boon-kartice nisu više moguća. Ulagači, vlasnici Wirecard-akcija su naravno već sada ostali bez mnogo novca. Niz pitanja i dalje je bez odgovora, a oni se mogu očekivati postepeno tokom stečajnog postupka i istrage protiv rukovodilaca Wirecarda. Nejasno je da li će kompanija uopšte nastaviti da postoji i u kojoj formi, a kurs njenih akcija je od prošle sedmice drastično padao i rastao zbog berzanskih špekulacija.

Stand: 29.06.2020, 17:58