Live hören
WDRcosmo - Der Sound der Welt

Uskoro cepljenje dece i mladih?

dečak se vakciniše

Uskoro cepljenje dece i mladih?

Za sada nema korona-cepiva za decu i tinejdžere. To bi moglo uskoro da se promeni ukoliko Evropska agencija za lekove u juna odobri Biontech/Pfizer vakcinu za korišćenje kod svih starijih od 12 godina.

Zašto se uopšte proces odobravanja vakcine odvija posebno za decu i odrasle?

Kada je reč o deci i tinejdžerima, nužno je da se posebno dobro odvagaju moguće dobre i loše posledice vakine, kao i da se stekne što više saznanja o mogućim nuspojavama posle vakcine. Predstavnici Instituta Robert Koch pojasnili su da su studije sa novim lekovima na maloletnicima dopuštene tek onda kada postoje pouzdani podaci o korišćenju nekog leka ili vakcine medju odraslima. Institucije nadležne za odobravanje vakcine, kao i etičke komisije postavile su veoma visoke zahteve u tom pogledu, sa ciljem da se spreče bilo kakvi opasni eksperimenti medju decom.

Razgovor: Suada Herak i Snežana Bogavac

04:55 Min. Verfügbar bis 20.05.2022


Kakva su očekivanja u Nemačkoj u vezi sa odobravanjem vakcine za decu?

Savezni ministar zdravlja Jens Spahn je nedavno, kada je počeo proces odobravanja Biontech/Pfizer vakcine rekao: „Ja računam sa brzim odobravanjem vakcine i to će nam, ako odobrenje zaista i bude izdato, dati mogućnost da tokom letnjeg raspusta, do početka školske godine, vakcinišemo starije od 12 godina“.

Vrednost incidence, dakjle broj zaraženih na 100.000 stanovnika u odredjenom periodu, medju decom je višestruko veća nego medju odraslima. No istovremeno kod dece koja se zaraze korona-virusom, bolest protiče uglavnom blaže nego kod odraslih, često čak i bez sipmtoma. Da li im onda uopšte treba vakcina?

To je pitanje koje postavljaju i lekari i virolozi. Ali i roditelji dece u uzrastu o kojem govorimo svakodnevno sigurno razmišljaju o tome da li je veći rizik da dete oboli od korone ili da ima nepovoljne rekacije na vakcinu. Hajo Zeeb, epidemiolog na Leibnitz-Instututu koji se bavi širenjem korona virusa potvrdjuje da je teška forma kovida-19 kod dece retka ali da rizici ipak postoje, što potvrdjuju doduše retki slučajevi takozvanom PIMS-sindroma, jedne vrsta teške postviralne reakcije imunnosistema. I naravno nisu sva deca ista na šta ukazuje Leif Erik Sander koji na Berlinskom Chariteu vodi Istraživačku grupu za infektivnu imunologiju: „Postoje deca i mladi koji, nažalost, imaju teška hronična oboljenja i za koje bi zaraza kovidom predstavljala veliki rizik. Njih bismo mogli tako da zaštitimo. Drugi nivo je da je za postizanja kolektivnog imuniteta potrebno da se imuniziraju široki slojevi stanovništva, a ne da se čitav jedan segment društva izostavi“.

Pored svega toga, deca virus prenose, čak i ako ona sama često ne razvijaju nikakve ili razvijaju lake sipmtome kovida?

To jeste tačno, kao što je tačno i da deca često moraju u karantin zbog drugih koji su oboleli. Ali, lekari i virolozi ističu da to nisu dovoljni argumenti. Naime, vakcina je opravdana onda kada onaj ko je primi ima neposrednu dobrobit od nje, a ne njegova okolina. Ili kako to formuliše šef Dečije klinike Univerziteta u Kelnu i Predsednik Nemačkog društva za dečiju i adolescentsku medicinu Jörg Dötsch: „Zato je važno, i to zakon i propisuje, da postoji plan provere za decu i mlade u kojem se dokazuje da deca i mladi koji se vakcinišu ne predstavljaju samo korist za društvo, već da vakcinom nastaje korist za njih same. Recimo tako što će se manje razboljevati ili što će tako bolje moći da učestvuju u društvenom životu“.

Dakle, sve u svemu nije isključeno da bi tokom leta za one koji to žele moglo da počne i vakcinisanje starijih od 12 godina?

Za slučaj da Evropska agencija za lekove odobri Biontech/Pfizer vakcinu, koja je inače u SAD i Kanadi već dopuštena za sve preko 12 godina, i pedijatri bi se našli medju lekarima koji vakcinišu. Naravno, kako se ukazuje u reakcijama lekarskih udruženja, i u tom slučaju bi prvo bila vakcinisana deca kojima je to najpotrebnije, dakle ona sa hroničnim bolestima. Ali, naravno koja će deca dobiti vakcinu protiv korone u krajnjoj liniji odlučuju roditelji, kao i kada je reč o nizu drugih vakcina preporučenih za decu. Istraživanje Zdravstvenog osiguranja TKK (Technische Krankenkasse) u jesen prošle godine pokazalo je da od je samo oko polovine dece rodjene 2017. godine primilo sve vakcine preporučuene u prve dve godine života, a 3,5 odsto dece tog godišta nije primilo nikakvu vakcinu. Nemačka Stalna komisija za vakcinisanje preporučuje za prve godine života 13 vakcina, medju njima one protiv difterije, tetanusa, polia, malih boginja, zaušaka, rubeole, velikog kašlja, hepatitisa B ili protiv infekcija izazvanih bakterijom Hemofilus influence tipa B.

Stand: 20.05.2021, 18:13