Tri decenije nemačkog jedinstva

Mladi par koji slavi ujedinjenje

Tri decenije nemačkog jedinstva

Snežana Bogavac, Keln

Od 3. oktobra 1990. je Nemačka ujedinjena. Tada je, manje od godinu dana nakon pada Berlinskog zida 9. novembra 1989. Nemačka Demokratska Republika i formalno pristupila Saveznoj Republici Nemačkoj.

Savezna Republika Nemačka 3. oktobra 1990. nije se samo uvećala za teritoriju za pet novih saveznih zemalja, već je zadobila i puni suverenitet. On je od kraja Drugog svetskog rata, kada su pobedničke savezničke snage Nemačku podelile na okupacione zone, bio ograničen.

U medjuvremenu su rodjene generacije koje samo još iz knjiga i priča svojih roditelja i rodjaka znaju kakav je bio život u socijalističkoj Istočnoj Nemačkoj. Kao što u medjuvremenu žive generacije koje ne mogu da se sećaju života u SFR Jugoslaviji čiji se proces raspada istorijski poklopio sa nemačkim ujedinjenjem.

Tri decenije nemačkog jedinstva

04:23 Min. Verfügbar bis 02.10.2021


Kao i kada je pao Zid, gradjani su na ulicama Berlina i u noći ujedinjenja slavili. Predsednik države Richard von Weizsäcker je, uz zvuke vatrometa, crkvenih zvona, i do tada zapadnonemačke himne svemu dao širi okvir: „Želimo da u ujedinjenoj Evropi služimo miru u svetu“, rekao je Weizsäcker.

Dve Nemačke - dva sveta

Tada su istok i zapad Nemačke bili dva sveta - produktivnost je na istoku iznosila 37 odsto od one na Zapadu, istočni prosek primanja je bio polovina zapadnog. Protekle tri decenije se objavljuje godišnji izveštaj o nemačkom jedinstvu, a vlada još ima poverenika za nove savezne zemlje.

Sada su penzije na istoku dostigle 97 odsto onih na zapadu, saobraćajna i energetska infrastruktura i bolnice su, po oceni vlade, na zapadnom nivou. No plate stalno zaposlenih na istoku su u proseku i dalje skoro 20 odsto niže od onih na zapadu. I još jedna razlika – na Zapadu zemlje, kako se navodi u ovogodišnjem izveštaju o stanju nemačkog jedinstva, 91 odsto gradjana smatra da je demokratija najbolja državna forma, na istoku samo 78 odsto. Nekadašnji šef stranke Levice sa iskustvom u politici pre i posle ujedinjenja, Gregor Gysi to ovako komentariše u današnjem intervjuu za NDR: „To je zato što se autoritarno smatra delotvornim. Kad autoritarni šef države kaže da nešto treba tako da se uradi, to se tako i uradi.  Njemu večna rasprava ide na živce, to da se o svemu dugo razgovara dok se ne donese odluka. Zato je naša dužnost da iznova objasnimo atraktivnost demokratije”.

Različita vrednost biografija

Za Gysija, ali i ne samo za njega, je jedan od razloga ovih tendencija i činjenica da se godinama podsticalo shvatanje da je je istočnonemačko iskustvo, samo iskustvo neuspeha. Iz Istočne Nemačke nisu preuzeta nikakva dostignuća koja bi tamošnjim gradjanima bila potvrda da su i njihove biografije dragocene  - na primer rešenja za ravnopravniji položaj muškaraca i žena ili stručno školovanje uz maturu. Predsednica poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu Katrin Göring-Eckhard kaže da treba više govoriti o onome u čemu istok može imati funkciju uzora – recimo kada je reč o zaposlenosti žena ili boljoj mreži dečijih vrtića.

U tome se verovatno mnoge biografije u istočnoj Nemačkoj dodiruju sa onima na prostoru bivše Jugoslavije - i tamo mnogima nedostaje priznanje da je i njihova biografija, pre političkih izmena početkom devedesetih, bila dragocena.

Istorija je za taj region imala drugi scenarijo - u vreme ujedinjavanja dve Nemačke tamo je, nakon sukoba i ratova, rodjen niz novih nacionalnih država. U to vreme su i zasnovani odnosi koje će te države imati sa Nemačkom narednih decenija.

Ujedinjena Nemačka i ex-YU

Prvi veliki spoljnopolitički poduhvat ujedinjenje Nemačke koji je doveo do trvenja sa evropskim saveznicima bilo je insistiranje da se što pre prizna nezavisnost Hrvatske i Slovenije. Prijateljski odnosi sa tim zemljama, u medjuvremenu članicama EU, do danas su nepomućeni. Srbija, u kojoj se  posebno nemačka odluka da 1999. učestvuje u intervencji NATO uglavnom posmatrala samo kao produžetak nemačke osvajačke politike u Prvom i Drugom svetskom ratu, godinama je imala napete odnose sa Berlinom. Sve dok ekonomski odnosi nisu počeli da cvetaju, ali i da se učvršćuje spoznaja da napredak Beograda ka Evropi nije moguć uprkos Berlinu, već samo uz njegovu pomoć. U medjuvremenu je Nemačka ona članica EU čija je aktivna podrška, za Srbiju, ali i ostale zemlje bivše Jugoslavije,  ključna na njihovom evropskom putu.

I ovde onda možda valja ponovo podsetiti na govor koji je 3. oktobra 1990 u Berlinskoj filharmoniji održao predsednik Nemačke Rihard von Weizsäcker.

„Mi imamo zajedniču volju da ispunimo obaveze koje od nas očekuju naši susedi. Istorija nam je dala šansu, mi želimo da je iskoristimo, sa pouzdanošću i sa poverenjem. A radost koju osećamo, ona je božja iskra“, rekao je Weizsäcker tada uz Evropsku himnu, Odu radosti, u kojoj se ta iskra pominje. 

Stand: 02.10.2020, 18:26