Live hören
ROSALÍA feat. The Weeknd - LA FAMA

Nema vakcine protiv klimatskih promena

Vjetropark Dalmatinska zagora

Nema vakcine protiv klimatskih promena

Naučnici i političari ukazuju da se posledice klimatskih promena neće suzbiti kao pandemija – cepivom i postavljaju pitanje da li nam i za klimatsku krizu trebaju mere oštre kao i one koje su poduzete protiv korone. WDR i Radio Forum Tema nedelje je klimatska kriza.

Marta prošle godine je Svetska zdravstvena organizacija proglasila korona-pandemiju. Od tada je korona-virusom širom sveta zaraženo preko 110 miliona ljudi, blizu dva i po miliona ih umrlo od kovida-19. Uprkos tim brojkama, naučnici, političari i ekološke organizacije upozoravaju da ni u pandemiji ne treba zaboraviti klimatske promene i njihove posledice. Krajem prošle godine je Svetska federacija Organizacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca saopštila da je samo od marta do decembra 2020. godine, dok se pandemija širila, u svetu bilo više od 100 prirodnih katastrofa izazvanih promenama klime koje su pogodile preko 50 miliona ljudi. I, kako je podsetila ova federacija, dok protiv pandemije i korona-virusa sada imamo vakcinu, vakcine protiv klimatskih promena nažalost neće biti. Dakle, na svima nama, na državama i medjunarodnim organizacijama je da ni u pandemiji ne zaboravimo koliku opasnost po čovečanstvo predstavljaju klimatske promene.

Razgovor: Suada Herak i Snežana Bogavac

07:42 Min. Verfügbar bis 24.02.2022


Danas je iz Brisela stigla vest koja pokazuje da Evropska unija i u pandemiji nastavlja borbu protiv posledica klimatskih promena. Evropska komisija je usvojila Strategiju prilagodjavanja klimatskim promenama. Zašto je potreban takav dokument?

Kako je Evropska komisija naglasila, sve i ako bismo uspeli da od danas do sutra zaustavimo emisiju po klimu štetnih gasova, to nam ne bi pomoglo, jer su posledice promene klime već tu. Zato je potrebno da se učini mnogo više da bi se društva i pojedinci prilagodili posledicama klimatskim promenama koje se ne mogu izbeći. Ova strategija treba da pomogne u tome.

Na šta se ona konkretno odnosi, kome sve treba da olakša život ovakva strategija?

Ukratko, ukoliko budemo pripremljeni na klimatske promene, bićemo otporniji na ekstremne vremenske prilike, na suše, ekstremne vrućine, poplave... Strategija treba da zemljama pomogne da poprave infrastrukturu, imajmo samo u vidu recimo komunalna preduzeća za koje se problem snabdevanja vode ili uklanjanja otpada u kontekstu klimatskih promena sasvim drugačije postavlja. Dalje, klimatske promene zahtevaju da se više investira u nauku i zaštitu okoline, ali i da se pomogne drugim državama da se prilagode klimatskim promenama kao i da se uči od drugim zemalja.

Više u WDR-ovom dosijeu (na nemačkom jeziku)

Šta sve to konkretno znači, kako će krajnjoj liniji gradjani profitirati od ove strategije prilagodjavanja?

Uzmimo evo primer iz 2003. kada je samo u Francuskoj u talasu teških vrućina umrlo oko 20.000 ljudi. Već nakon toga je EU podstakla razvoj sistema ranog upozoravanja na klimatske opasnosti i sistema pripremnih i zaštitnih mera, te su se već u narednim talasima vrućine izbegle tako tragične posledice po gradjane. Danas usvojena strategija recimo proširuje i produbljuje takve mere.

Cilj je dakle da se u krajnjoj liniji zemlje adaptiraju na klimatske promene tako da se zaštite gradjani?

Cvijet čička na arheološkom nalazištu Crljivica

Cvijet čička na arheološkom nalazištu Crljivica

Strategija treba da pomogne državama, regijama, gradovima, ali i pojedinim sektorima da to upešno urade. Posledice klimatskih promena se osećaju posebno jako recimo u poljiprivredi i ribarstvu, u gradjevinarstvu ili  transportu, ali i u energetici ili zdravstvenom sistemu. Uzmimo samo koliko ljudi sa otežanim klimatskim prilikama sve teže obavlja svoje poslove – ne samo gradjevinski radnici na visokim temperaturama ili u olujama. Prema podacima Svetske organizacije za rad do 2030. će 2,2 odsto ukupnog radnog vremena na planeti da otpadne zbog visokih temparatura, to je 80 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom ili ekonomski gubitak od preko 2.000 milijardi evra. Dakle, Strategija prilagodjavanja treba da zemlje EU pripremi da se bolje prilagodjavaju ovim i mnogobrojnim slučnim posledicama klimatskih promena.

Evropska unije danas je usvojila Strategiju prilagodjavanja klimatskim promenama. Danas se održava i online zasedanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećeno opasnostima koje po svetski mir predstavljaju klimatske promene. Sve to su povodi da se sve više raspravlja i o tome da li su nam i u klima-krizi potrebne opsežne i oštre mere kakve su donete u korona-krizi. Kakav je smisao takvih rasprava, da li nam zaista posle korona-lockdowna sledi i neki klima-lockdown?

Za razliku od pandemije, kada je reč bila o srazmerno kratkoročnim merama kojima je trebalo rešiti akutni problem i zaustaviti širenje pandemije, klimatske promene su dugoročan problem čovečanstva. Zato su i rešenja dugoročna. Kada je o zaštiti klime reč je prevashodno o tome da se do 2100. godine globalni rast temperature ograniči na dva stepena više nego što je ona u proseku iznosila pre početka industrijalizacije. Naučnici smatraju da bi doduše bilo bolje da to povećanje ne bude više od jednog i po stepena, ali ukazuju i da je za takav cilj prekasno.

Kakvi su predlozi i ideje u opticaju kada je reč o mogućnostima da se oštrim merama sličnim onim pandcemiijskim predupredi i klimatska kriza?

Predloga ima mnogo. WDR je u sedmici čija je tema „klima“ pozvao naučnike da govore o tome kako bi bilo ako bi svetska zajednica i klimatsku krizu tretirala kao kao i korona-krizu. Tako je recimo za WDR profesor za obnovljive energetske sisteme na HTW u Berlinu Volker Quaschning rekao da bi on predložio nadležnima da drastično posklupe meso, mleko i druge proizvoide životinjskog porekla ili da već od januara 2022. zabrane prodaju automobila sa klasičnim motorom na sagorevanje.

Da li je saobraćaj zaista problem koji bi trebalo najhitnije rešavati ukoliko želimo rezultate u zaštiti klime?

Prof. Dr.-Ing. Manfred Fischedick sa Instituta za Klimu, životnu okolinu i energiju u Wuppertalu

Prof. Dr.-Ing. Manfred Fischedick sa Instituta za Klimu, životnu okolinu i energiju u Wuppertalu

Izgleda da jeste, jer je saobraćaj jedini sektor u kojem proteklih decenija nije smanjena emisija štetnih gasova. Na to upozorava i stručnjak za energetiku i klimu Manfred Fischedick sa Instituta za Klimu, životnu okolinu i energiju u Wuppertalu. No, on ukazuje da ne bi bilo dovoljno da svi predjemo na elektro automobile, već bi trebalo da ljudi više idu peške, voze bicikl i koriste druga prevozna sredstva, ne auto.

No, to teško da bi nas spasilo od posledica klimatskih promena.

Da, drugo što naučnici predlažu su radikalne promene u energetici i povećanje kapaciteta solarne i energije vetra. Za to je potrebno, smatraju naučnici poput Fischedicka i Quaschninga, sa jedne strane da gradjani podnose manje tužbi pritiv vetrenjača i sličnih postojenja, ali sa druge strane i da recimo grejanje na mazut i gas postane poskupi toliko da ljudi imaju podsticaj da za ekološku sanaciju kuća i stanova i prelazak na drugačije oblike grejanja.

To je sigurno teško postići kao što je teško zamislivo da bi gradjani i u zaštiti klime prihvatili mere oštre kao one kojima se borimo protiv korona?

Da i zato bi promena stavova bila prvi zadatak, jer kako je podsetio Manfred Fischedick „već mnogo mnogo godina mi naše blagostanje merimo prema rastu društvenog bruto proizvoida, dakle monetarnim kriterijumima“.

„Ali u medjuvremenu ima mnogo, mnogo onih koji kažu da to nije ono što čoveka čini zadovoljnim. Mi smo zadovoljni kada živimo u lepoj okolini, kada imamo  sigurne gradove, zdravu okolinu, prostor da razvijamo kulturu slobodnog vremena. Zato bi bio važan korak kada bismo promenili naše kriterijume i kada naše blagostanje ne bismo definisali samo ekonomskim merilima“, kaže Fischedick. Ali, on smatra i da je upravo korona-kriza pokazala da su gradjani spremni da prihvate više nego što se misli, ako im se objasni privatna i društvena korist mera kojih treba da se pridržavaju.

Stand: 24.02.2021, 18:12