Live hören
Jetzt läuft: Who Am I (What's My Name)? von Snoop Dogg

Da li korona i stečajevi prete i bankarskom sistemu?

Bankrot, izlog sa natpisom "Rasprodaja zbog zatvaranja prodavnice"

Da li korona i stečajevi prete i bankarskom sistemu?

Snežana Bogavac, Keln

Samo u novembru i decembru Savezna vlada izdvojila je 30 milijardi evra pomoći za male firme i samostalno zaposlene. Preduzeća koja imaju do 50 zaposlenih mogu da računaju da će im država nadoknaditi 75 odsto prometa koji su imali u istim mesecima 2019.

Za ovu i narednu godinu u saveznom budžetu uplanirano je 300 milijardi evra za pomoći privredi u korona krizi. Savezna vlada očekuje da se savezne zemlje više angažuju kada je reč o pomoći privredi. Iz Berlina je nagovešteno da bi od januara dodela pomoći mogla da se promeni, jer sadašnji princip nadoknade tri četvrtine prošlogodišnjeg prometa nije održiv na duge staze. To je u razgovoru za Deutschlandfunk istakao i ministar privrede Peter Altmeier: „Mi sigurno ne možemo na neograničeno vreme da dalje sprovodimo opsežne mere kao što je nadoknada većeg dela izostalog prometa. Država jeste delotvorna i sposobna da pomogne, za to smo se pobrinuli u dobrim vremenima. Ali ova politika ne može dugoročno da se nastavlja“.

Da li korona i stečajevi prete i bankarskom sistemu?

03:36 Min. Verfügbar bis 01.12.2021


Više bankrotstava 2021. godine

Diskusija o tome ko, kako i koliko dugo treba da pomaže preduzećima u korona krizi će se verovatno zaoštriti kada budu poznati podaci za čitavu 2020. o broju bankrotstava. Jer, državna pomoć kao i činjenica da su propisi izmenjeni tako da stečajni postupak ne moraju da prijave firme kod kojih postoje izgledi za oporavak, doveli su do paradoksalne situacije. Naime broj pokrenutih stečajnih postupaka u prvih deset meseci ove godine uprkos pandemiji nije porastao već opao u osnosu na isti period prošle godine – sa preko 22 i po hiljade na oko 18.000.

Nemačka Savezna banka (Bundesbank)medjutim očekuje da će 2021. broj pokrenutih stečajnih postupaka da raste za u proseku 6.000 i to kvartalno. Bankrotstva su u tržišnoj privredi uobičajena, ali kada za kratko vreme previše firmi padne pod stečaj, to može da izazove finansijsku krizu. Jer, banke bi mogle da budu prinudjene da otpišu dugove onih firmi koje su od njih pozajmile novac i u pandemijij proglasile stečaj. Tako bankama ne samo da ostaje manje novca da kredite daju drugim firmama, nego zapadaju u situaciju u kojoj je i njima samima nužna pomoć.

Na vreme pogledati knjige poslovanja

U letos objavljenoj analizi Leibnitz-Instituta za privredna istraživanja iz Halea predvidja se da bi korona-kriza i njome izazvan porast broja bankrotstava mogao da znači slom na desetine, možda i na stotine banaka. No, predsednik Saveznog udruženja nemačkih banaka Hans-Walter Peters je poručio da je „bankarski sistem u zemlji stabilan“. Navodeći da je jasno da će naredne godine biti više neispunjavanja kreditnih obaveza, Peters je istakao da banke to „neće dočekati nespremne“ jer su one, dobro poslujući proteklih godina, likvidne i raspolažu sa dovoljno sopstvenog kapitala.

Jedan od razloga što su banke krizu do sada dobro prebrodile je taj da najveći deo kredita nije otišao u pandemijom najpogodjenije branše. Tako na gastronomiju i hotelijerstvo otpada samo dva odsto ukupnih kredita koje su odobrile nemačke banke. Na stambeni sektor, poredjenja radi, otpada 23 odsto. Ipak, i Evropska centralna banka (ECB) pozvala je kreditne institute da ne potcenjuju situaciju, da pogledaju poslovne knjige i blagovremeno ustanove koji klijenti zaista neće moći da prebrode korona-krizu.

Stand: 01.12.2020, 18:00