Live hören
Jetzt läuft: Caroline von Arlo Parks

Pandemija ugrozila medijske slobode i slobodu mišljenja

Demonstrant drži transparent "Društvo slobodne štampe" a preko usta mu je zalepljena izolir traka

Pandemija ugrozila medijske slobode i slobodu mišljenja

Proteklih meseci porastao je pritisak na medije i novinare. Pri tome je, upozoravaju predstavnici novinarskih organizacija, "nezavisno novinarstvo jedino delotvorno sredstvo protiv pandemije dezinformacija koja već godinu dana prati korona-pandemiju".

Povodom današnjeg Medjunarodnog dana slobode medija oglasili su se mnogobrojni novinari, kao i organizacije i udruženja, upozoravajući da pritisak na medije raste, a novinarski posao prati sve više opasnosti. Rad novinara i medija je u vreme korone s jedne strane postao još važniji, a nezavisne i kvalitetne informacije još značajnije.

Šta se, kada je o radu novinara i slobodi medija, promenilo u pandemiji?

Novinari su u pandemiji suočeni sa starim i novim opasnostima u mnogim delovima sveta. Kako navode „Reporteri bez granica“, na svim kontinetima tokom pandemije „blokiranje informacija i državne dezinformacije, proizvoljna hapšenja i nasilje nad novinarima ograničavaju medijske slobode“. Ranglista medijskih sloboda koju svake godine pravi ova organizacija pokazuje da posebno represivni sistemi zloupotrebljavaju pandemiju da bi ograničili slobodno izveštavanje, ali da i u stabilnim demokratijama ima problema da se obezbedi da novinarke i novinari normalno obavljaju svoj posao.

Razgovor: Saša Bojić i Snežana Bogavac

04:48 Min. Verfügbar bis 03.05.2022


Više novinara nego ranijih godina izgubilo je 2020. i život na zadatku.

Mapa sveta sa bojama označenim stepenom slobode štampe

Da, prošle godine je, prema podacima različitih nevladinih organizacija, širom sveta 46 novinara i pet blogera izgubilo život na zadatku. Preko 400 novinara je uhapšeno. Povodom današnjeg Dana slobode medija je nemački ministar inostranih poslova Heiko Maas podsetio na broj poginulih novinara, ukazao da ih je još mnogo više maltretirano i hapšeno i rekao da „novinarstvo nije zločin i ne sme da postane rizik opasan po život“.

U Nemačkoj novinarke i novinari ne gube život na zadatku. Ali, da li to znači da u nemaju problema u izveštavanju?

Nikako, „Reporteri bez granica“ ocenjuju čak da je nasilje nad novinarima u Nemačkoj „dostiglo do sada nevidjenu dimenziju“. Evropski centra za slobodu štampe i medija u Lajpcigu je objavio listu iz koje prositiče da je u Nemačkoj prošle godine bilo 69 fizičkih napada na novinare i novinarke, u proseku dakle svaki peti dan. S obzirom na veliki broj demonstracija i protesta na kojima se napadaju izveštači i s obzirom na to da se svi napadi ne prijave, novinarske organizacije računaju da je broj napada znato veći. O tome da se slobodno izveštavanje ni u Nemačkoj ne podrazumeva samo po sebi, šef Reportera bez granica Michael Rediske kaže:

„To se pre svega pokazalo na demonstracijama protiv korona-mera. Pre nekoliko godina se to već dogadjalo na Pegida-demonstracijama. Ali to je uglavnom ono društveno okruženje koje govori o „lažljivim medijama“ i „lažljivoj štampi“

Da li se i šta može učiniti da se suzbije ograničavanje i ugrožavanje slobode medija i novinarima obezbedi nesmetan rad?

Pa s jedne strane nužno je da se institucije u čijoj je to nadležnosti maksimalno angažuju, i to kako one političke, tako i pravosudje i policija. Prošle godine je, na primer, bilo i pritužbi izveštača sa različitih demonstracija da se nisu osećali dovoljno zaštićeni od policije tokom obavljanja zadatka. Ovogodišnji Medjunarodni dan slobode medija odvija se pod motom „Informacija je javno dobro“ i to upravo podseća da je važno i da se značaj ove teme ne potceni i stalno ističe u javnosti. U tom svetlu treba pomenuti i da upravo danas počinje i do narednog ponedeljka traje Nedelja slobode mišljenja.

O kakvoj je akciji reč?

Ovu inicijativu je pokrenulo Berzansko udruženje nemačkih knjižara. Direktor Udruženja Alexander Skipis smatra da, ako ne želimo da slobodu mišljenja izgubimo, moramo za nju da se angažujemo. Jer „mržnja, pretnje i huškanje zastrašuju ljude, zastrašivanje vodi u ćutanje, a ono je u demokratiji ubitačno“, smatra Skipis. Udruženju nemačkih knjižara pridružilo se 30 organizacija i institucija, medju njima i Amnesty International, PEN-centar, Goethe-Institut, Frankfurtski sajam knjiga ili fudbalski klub Eintracht Frankfurt. Do 10. maja održavaju se online diskusije, tribine i konferencije, na kojima treba da se da doprinos jačanju slobode mišljenja. Sastavljena je Povelja slobode mišljenja od 11 tačaka čiji se potpisnici obavezuju da „štite i podstiču kulturu javne debate“ i da doprinose tome da „sloboda mišljenja ima vidnu i krupnu društvenu saglasnost “, kako stoji na sajtu ove akcije. Povelju je do sada već potpisalo preko 600 pojedinaca i organizacija.

Stand: 03.05.2021, 18:30