Live hören
Jetzt läuft: I'm so tired von Lauv & Troye Sivan

Reforma smanjuje Bundestag – ali samo malo

Bundestag

Reforma smanjuje Bundestag – ali samo malo

Snežana Bogavac, Keln

Nemački savezni parlament, Bundestag, ima trenutno 709 poslaničkih mesta. To je mnogo više nego što je predvidjeno odgovarajućim zakonskim odredbama. Glasovima vladajuće koalicije, koju čine stranke Unije CDU i CSU i socijaldemokrate, u Bundestagu je juče usvojena reforma biračkog prava kojom se samo neznatno smanjuje broj poslanika.

Po oceni opozicije, ali i stručnjaka za ovu oblast, reforma nije donela ništa. Neki smatraju čak da bi jedini pravi korak sada bio da se razmatranje ovog pitanje prebaci Saveznom ustavnom sudu. Deo komentatora sada usvojenu reformu naziva „Reformicom“, oni sa smislom za crni humor podsećaju na već poznat vic da će Bundestag, ako nastavi ovako da se uvećava, imati oko 80 miliona poslanika – isto koliko i stanovnika.

Zašto je ova reforma postala nužna?

Zakon iz 1996. odredio je da Bundestag može da ima 598 poslanika. U 18. sazivu Bundestaga posle izbora 2013. je Bundestag imao 630 poslanika, posle prošlih izbora 2017. taj broj je narastao na 709. Posle izbora 2021. Bundestag bi mogao da ima 800 mesta. Navodno su već poručeni kontejneri u kojima bi onda poslanici mogli da dobiju kancelarije.

Reforma smanjuje Bundestag – ali samo malo

03:42 Min. Verfügbar bis 09.10.2021


Više poslanika, manja delotvornost

No problem nije u tome koliko novih stolica treba dodati u zgradu Rajhstagu da bi svi poslanici mogli da sede tokom zasedanja. Već prošle godine je rad Bundestaga državu koštao skoro milijardu evra – više nego ikada u nemačkoj istoriji. Uz to, sa rastom broja poslanika opada delotvornost rada, usaglašavanje u odborima i drugim parlamentarnim telima sve je teže i duže.

Problem proističe iz prirode nemačkog izbornog sistema koji je složena kombinacija proporcionalnog i većinskog sistema u kojem svaki birač ima dva glasa. Prvim glasom se bira kandidat u izbornom okrugu, i to po većinskom sistemu po kojem izabran biva onaj koji dobije većinu glasova. To su tzv. direktni mandati. Drugim glasom se biraju poslanici preko zemaljskih stranačkih lista. Načelno se onda „prvi“ i „drugi“ glasovi preračunaju da se preraspodela glasova na stranke odražava na sastav Bundestaga.

Problem prekomernih mandata

I tu nastaje problem -  nemački sistem ima specifičnost zvanu „Überhangmandate“  - prekomerni mandati. Ukoliko neka stranka dobije više prvih glasova i time više direktnih mandata nego što joj proporcionalno pripada na osnovu broja drugih glasova, te mandate sme i da zadrži. Da druge stranke ne budu prikraćene – za njih, da bi se zadržao proporcionalni odnos, postoje mandati za poravnanje - „Ausgleichsmandate“. I time raste broj poslanika u Bundestagu.

Juče glasovima vladajuće koalicije usvojena reforma predvidje da poravnanje postoji za najviše tri prekomerna mandata. Broj izbornih jedinica smanjiće se neznatno, sa 299 na 280, a i to najverovatnije tek nakon izbora 2021. Sve ostalo treba posebna komisija da reši posle narednih saveznih izbora. Poslanik vladajuće kolaicije iz CSU Michel Frieser je juče opisao cilj reforme: „Odlučujuća osnova (reforme) je da mi ni federalne elemente, temeljni princip proporcionalnog izbornog sistema, ali ni direktne mandate ne želimo suštinski da menjamo“.

Slučaj za ustavni sud?

Ali izgleda da je baš to bilo nužno. Jer, stručnjaci – politikolozi, pravnici i statističari – već su se ranije nepovoljno izrazili o predlogu. Naučna služba Bundestaga je ocenila da sada može da dodje do toga da neka partija izgubi mandate, čak i ako uveća broj dobijenih glasova. Ova služba predvidja i da će efekat reforme biti neznatan, jer broj poslanika može da se smanji u najboljem slučaju na 682. Daleko od predvidjenih 598 poslanika.

Opozicione stranke – Zeleni, Levica i FDP – podneli su sopstveni predlog, kao i AfD, ali zbog većinskih odnosa u Bundestagu, nisu imale šansi za uspeh. Pri tome su mnogi stručnjaci pohvalili predlog tri opozicione stranke koji, izmedju ostalog, predvidja radikalno smanjenje izbornih jedinica sa 299 na 250. Poslanik Liberala Konstantin Kuhle juče nije bio jedini koji je vladi uputio kritiku: „Želite da promenite glasačko pravo, ali Bundestag će ipak biti veći. Zato je vaša reforma objektivno neprikladan odgovor da se reši problem XXL Bundestaga. Vaš predlog je apsolutni pucanj u prazno“.

Dnevnik „Süddeutsche Zeitung“ je još pre jučerašnjeg glasanja ocenio da nemogućnost prave reforme glasačkog prava šteti ugledu Bundestaga. A komentator Tagesspiegela nije jedini koji je zaključio da „vladajuća koalicija treba da pocrveni od srama“ zbog ove reforme. I nije jedini koji smatra da bi jedino Savezn ustavni sud u Karlsruheu mogao da donese valjanu odluku. „Ništa ne govori protiv postupka u Karlsruheu – izuzev možda strahovanje da bi sudije, kao prilikom ranijih presuda, mogle da laviraju“, zaključuje ovaj list.

Stand: 09.10.2020, 18:30