Live hören
Jetzt läuft: Play von Alewya

Recesija i nada u skori oporavak privrede

Savezni ministar privrede Peter Altmeier

Recesija i nada u skori oporavak privrede

Nemačka je, saopštio je danas Savezni zavod za statistiku, 2020. zabeležila drugi najveći pad privredne moći od 1945. Ipak, u ovoj godini se očekuje osetan ekonomski oporavak.

Budžetski deficit, smanjenje proizvodnje i izvoza, pad privatne potrošnje – svi ti problemi su se odjednom sručili na nemačku ekonomiju. Da počnemo možda od najgorih brojki?

To je onda podatak da je društveni bruto proizvod opao u prošloj godini za pet odsto. Posle deset godina postojanog rasta, privreda je prvi put u recesiji. Ako je neka uteha, ekonomisti su prognozirali pad od 5,2 odsto. Prvi put posle skoro deset godina Nemačka ima i budžetski deficit – 2020. su izdaci države – dakle ukupni izdaci saveza, saveznih zemalja, komuna i socijalnih osiguranja – bili za  158 milijardi veći nego prihodi. Glavni razlog su ogromni izdaci za pakete korona-pomoći, a i pola godine je porez na dodatnu vrednost bio umanjen.

Razgovor: Amir Kamber i Snežana Bogavac

04:17 Min. Verfügbar bis 14.01.2022


Šta je sa izvozom koji je uvek bio glavni motor nemačke ekonomije?

S obzirom da je i ostatak sveta u pandemijskoj krizi, ni nemački izvoz nije mogao da bude faktor spasa. Opale su i industrijska proizvodnja i uslužne delatnosti. Izvoz je opao prvi put od 2009. godine, i to za skoro 10 odsto. Uvoz je takodje opao - za 8,6 odsto. Jedina branša koja je u korona čak napredovala je gradjevinarstvo.

Kako su se držali  gradjani? Privatna potrošnja, uz izvoz, slovi kao motor nemačke konjunkture?

I taj motor sada “šlajfuje”. Privatna potrošnja opala je za šest odsto. Mnogi gradjani su se uplašili da će izgubiti posao ili će im plata biti smanjena. Po prvi put za 14 godina je opala zaposlenost u Nemačkoj, pri čemu su cenu korona-krize tu platili ljudi u slobodnim profesijama i oni sa smanjenim radnim vremenom. Potrošnju je smanjilo i to što je kretanje bilo ograničeno, a prodavnice stalno iznova zatvarane.

Ukratko, na šta god se baci pogled u nemačkoj ekonomiji, samo loše brojke?

Jeste, ali očito sve zavisi i od načina kako se one tumače. Dnevnik “Welt”, koji sigurno nije poznat po neosnovanom širenju optimizma, piše danas da Nemačka “u korona-pandemiji doživljava jedinstvenu privrednu bajku”. List navodi da nakon nedelja u kojima je sve bilo zatvoreno pad privredne moći nije onako veliki kako se očekivalo i ostao je ispod 5,7 odsto koliki je bio u vreme financijske krize 2009. “Welt” još ukazuje da su prošle godine gradjani Nemačke, barem statistički gledano, postali bogatiji nego ikada – novčani posed narastao je na sedam biliona, dakle 7000 milijardi evra.

Izgleda i da je Nemačka je u korona-krizi do sada prošla bolje od mnogih evropskih suseda?

Pogled u susedstvo jeste poučan. Francuska i italijanska privreda su zabeležile pad od devet, španska od 12 odsto. Naravno, Nemačkoj su koristili ogromni krediti kojima je sa 270 milijardi mogla da pomogne privredi i koji su dobijeni uz pomoć Evropske centralne banke. Ali od koristi je bila i struktura nemačke privrede koju karakteriše premoć industrije i koja je ranije bila na meti kritike. No u pandemiji se to pokazalo kao povoljno, ukazuju ekonomisti, jer su zemlje sa ogromnim uslužnim sektorom zapale u veću krizu.

Da li to znači da šanse za brzi oporavak ipak postoje i kada se sa njim može računati?

Uprkos istorijski negativnim brojkama mnogi vide dobre šanse za početak ozdravljenje privrede u ovoj godini. Savezni ministar privrede Peter Altmeier je danas izrazio uverenje da će 2021. rast biti „vidan i osetan“. Stručnjaci smatraju da će, sa odmicanjem vakcinisanja, situacija bivati sve bolje, te da će od proleća privreda da raste. Andrew Kenningham iz nezavisne londonske analitičarske firme Capital Economics, kojeg citira „Welt“, smatra da će u četvrtom kvartalu ove godine nemačka privredna moć dostići nivo koji je imala pre korone.

Stand: 14.01.2021, 17:23