Live hören
Jetzt läuft: Sakatat von Ezhel

Privreda i pandemija: put oporavka?

Destatis Logo

Privreda i pandemija: put oporavka?

Nemačka ekonomija beleži drastičan pad učinka, opali su izvoz i uvoz, kao i broj zaposlenih, manje je novca u državnoj kasi, opštine i gradovi kubure sa novcem za nužne investicije… Ukratko privreda je još u korona-modusu.

Savezni zavod za statistiku, Destatis, objavio je danas podatke koji pokazuju da je pandemija ostavila teške tragove u privredi.

Bruto društveni proizvod je u drugom kvartalu ove godine, u poredjenju sa prethodnim, opao za 9,7 odsto. To je nešto manje prognoza, ali je ipak reč o istorijskom padu. Čak je i u najgorim mesecima finansijske krize 2009. pad društvenog proizvoda iznosio manje od pet odsto. Prema podacima Destatisa drastično su opale i privatna i investiciona. U saopštenju se navodi i da je u drugom kvartalu izvoz opao za 19,3 i uvoz za 16 odsto u odnosu na prvi kvartal.

Razgovor: Nenad Kreizer i Snežana Bogavac

04:22 Min. Verfügbar bis 25.08.2021


Pandemija je učinila i da su mnogi ljudi ostali bez posla ili bili prinudjeni da rade skraćeno. Šta tu kažu statističari?

U drugom kvartalu je broj zaposlenih u Nemačkoj iznosio 44,7 miliona, što je za skoro 575 000 manje nego u isto vreme prošle godine. Poslednji put je tako velik pad broja zaposlenih zabeležen u vreme krize 2010. O tome koliko je porastao broj onih koji rade sa skraćenim radnim vremenom pokazuje podatak da je ukupan broj radnih sati svih zaposlenih u Nemačkoj opao za 10 odsto u poredjenju sa 2019.

Skraćeno radno vreme je očito tema koja brine i saveznu vlasu, jer je to jedna od tema i današnjeg sastanka koalicionog odbora.

Mnoge branše računaju sa dugoročnijom krizom, pa zato i nastavkom skraćenog radnog vremena. SPD-ministar za rad Hubertus Heil želi da produži državno dotiranu nadoknadu za skraćeno radno vreme na 24 meseca, najkasnije u martu 2022. morala bi da se obustavi ovo davanje. CDU nije sasvim protiv ovoga, ali smatra da bi naknada za ovakav rad trebalo da se smanji sa sadašnjih 87 odsto poslednjeg netto-primanja zaposlenih pre pandemije - dakle na 60 odsto, odnosno na 67 odsto neto-plate za ljude sa decom.

Od izbijanja pandemije je sve više izdataka koji se moraju pokriti iz državne kase. Pri tome se korona negativno odrazila  i na visinu državnih prihoda.

Da, danas objavljene brojke Destatisa pokazuju da je korona teško oštetila nemačku državnu kasu. Federacija, savezne zemlje, komune i socijalna osiguranja su u prvom polugodištu imali izdatke koji su za 51,6 milijardi bili veći nego poreski prihodi. Poredjenja radi, u prvom polugodištu 2019. u državnoj kasi je postojao višak od 46,5 milijardi.

A ipak sa svih strana stižu državi novi zahtevi za pomoć?

Danas je Nemačka konferencija gradova upozorila da šest milijardi evra, koliko je savezna država odvojila za pokrivanje manjka nastalog izostankom komunalnog obrtničkog poreza u vreme pandemije, nije dovoljno. Za naredne dve godine gradovi traže milijardsku pomoć da bi finansirali nužne materijalne investicije. Gradovi, kako je rekao Helmut Dedy, šef Nemačke konferencija gradova, finansiraju polovinu svih javnih materijalnih investicija i dve trećine javnih gradjevinskih investicija u Nemačkoj. Pandemija je to dovela u pitanje.

Dakle, sve više zahteva za finansijsku pomoć, sve manje novca u kasama. Ima li svetla na kraju tunela?

Njega očito vide nemački privrednici. Minhenski ifo-institut je danas objavio da se indeks poslovne klime u Nemačkoj, koji je se pravi na osnovu procene menadžera o poslovnim izgledima preduzeća, popeo sa 90,4 na 92,2 poena. Šef ifo-instituta Clemens Fuest je ocenio da je nemačka privreda na „putu oporavka“ i da će se tako i nastaviti ukoliko se eventualno nova korona-žarišta budu regionalno uspešno suzbijala i bude izbegnut lockdown kakav smo imali u proleće.

Stand: 25.08.2020, 18:33