Live hören
WDRcosmo - Der Sound der Welt

U pandemiji zaposleni otišli u potragu za boljim poslom

Kelnerica

U pandemiji zaposleni otišli u potragu za boljim poslom

Snežana Bogavac, Keln

Veliki broj ljudi u mnogim branšama, pre svega u ugostiteljstvu, nije se ni posle ukidanja korona-mera vratio na stari posao. Nedostatak radne snage postaje tako sve veći problem.

Razgovor: Suada Herak i Snežana Bogavac

O kojim oblastima nemačke privrede i o kom broju zaposlenih je ovde reč?

Najupadljiviji je ovaj razvoj u restoranima i hotelima. Mnogi gradjani su sigurno i sami primetili da vlasnici restorana poslednjih sedmica upadljivo traže radnu snagu, negde su restorani skratili radno vreme. Prema podacima koje je Savezna agencija za rad stavila na raspolaganje ARD-magazinu Panorama, u ugostiteljstvu je u julu ove godine bilo 15,6 odsto manje zaposlenih nego u istom mesecu 2019. godine, dakle pre pandemije. A to je skoro 275.000 zaposlenih manje. Takodje, u ugostiteljstvu je u julu ove godine bilo za četvrtinu manje mini-poslova nego u julu pre pandemije.

Razgovor Suade Herak i Snežane Bogavac

04:30 Min. Verfügbar bis 21.10.2022


Šta je razlog za ovako nepovoljan razvoj u branšama za koje se pre pandemije smatralo da uvek mogu da obezbede dovoljno radne snage?

U ugostiteljstvu i hotelijerstvu, ali i drugim uslužnim branšama, korona-mere su bile veoma stroge. Pri tome je reč o oblastima gde su primanja i pre korone bila dosta niska. Zato je za zaposlene u njima i nadoknada za skraćeno radno vreme u pandemiji bila niska. Ljudi su tako, kako ocenjuju stručnjaci, u tim branšama imali posebno mnogo podsticaja da drugde potraže nova radna mesta. Pri tome je otežavajući faktor da u ugostiteljstvu i drugim uslužnim delatnostima sada ljudi iz takozvane „baby-boom“ generacije ionako masovno idu u penziju.

Da li je ovakav nepovoljan razvoj pogodio i druge branše ili se ograničio na ugostiteljstvo i srodne oblasti?

Ne nikako. Recimo teško je pogodjen vazdušni saobraćaj gde je takodje već i pre pandemije nepovoljni demografski razvoj ostavio traga. Prema navodima sindikata ver.di, preko 40 odsto personala „na tlu“ napustilo je vazdušni saobraćaj, recimo oni koji rade na otremi prtljaga ili registraciji putnika. Tu se, kako objašnjavaju u sindikatu, osvetila činjenica da su radni uslovi teški i da je mnogo ljudi radilo sa privremenim ugovorima. Tu su takodje gradjani mogli sami da primete ovaj nepovoljan razvoj – ne samo na aerodromu u Berlinu, već i drugde po Nemačkoj putnici poslednjih secmica dugo stoje u redovima za predaju prtljaga ili da dobiju kartu za ukrcavanje u avion.

Gde su otišli ljudi koji su u pandemiji odlučili da napuste radna mesta sa lošim primanjima ili nepovoljnim radnim uslovima? I da li se može računati sa njihovim povratkom?

O tome gde su nove poslove našli recimo ljudi iz ugostiteljstva još nema preciznih podataka. Ali u Institutu za istraživanje tržišta rada smatraju da su mnogi našli poslove u branšama koje sada doživljavaju bum – recimo u logističkim zanimanjima ili u trgovini. Stručnjaci ocenjuju da će ti ljudi profitirati od temeljnih promena u strukturi zapošljavanja. Jer čak i za one koji rade u sektorima sa nižim primanjima se sada otvara mogućnost da nadju novi, bolji posao gde su radni uslovi i primanja bolji.

Dakle u mnogim branšama bi se situacija mogla dodatno zaoštriti kada je reč o nedostatku radne snage o kojoj se ionako govori već godinama?

Svakako. Prošle sedmice je istraživanje savetodavne kompanije Deloitte pokazalo da nedostatak radne snage kao rizik za budući rad vidi dve trećine firmi. Tek posle dolaze drugi nepovoljni faktori kao rast cena sirovina ili energije. Šef Savezne agencije za rad Detlef Scheele je nedavno već upozorio na ovaj problem i naveo da će zbog demografskog razvoja ove godine broj potencijalne radne snage u tipičnoj starosnoj dobi za zapošljavanje opasti za 150.000. Narednih godina će, rekao je, biti “još dramatičnije”. Zato Scheele smatra da će Nemačkoj, i uz doškolovanje ljudi i povećanje radnog vremena za one koji rade skraćeno, Nemačkoj biti potrebno 400.000 useljenika godišnje.

Stand: 21.10.2021, 18:54