Live hören
Jetzt läuft: Retumba von MULA

Glasanje na Rajni, pouke za Berlin

Prebrojavanje glasova na biračkom mestu

Glasanje na Rajni, pouke za Berlin

CDU je pobednik jučerašnjih opštinskih izbora u Severnoj Rajni-Vestfaliji. Ali ne samo rezultat CDU, nego i neuspeh SPD i uspeh Zelenih od važnosti su u pripremi strategije stranaka za savezne izbore 2021.

Juče je 14 miliona gradjana bilo pozvano da na opštinskim izborima glasa za nove gradonačelnike, šefove okruga, te opštinske i okružne odbornike. Uprkos posebnim merama uslovljenim pandemijom – recimo birači su morali da nose maske ili da ponesu sopstvenu olovku za ispunjavanje glasačkih listića – učešće na izborima bilo je sa 51,5 odsto nešto veće nego pre šest godina.

Kako su ona i druge stranke prošle na jučerašnjem glasanju?

Kao što se i očekivalo, ukupno gledano najjača stranka je CDU sa 34,3 odsto glasova, pri čemu je to bio gubitak od nešto preko tri odsto u odnosu na pre šest godina. Socijaldemokrate su u saveznoj zemlji u kojoj su na vlasti bile decenijama posle Drugog svetskog rata, osvojile samo 24,3 odsto, sedam odsto manje nego na prošlim opštinskim izborima. Pravi pobednici su, slažu se analitičari, Zeleni sa 20 odsto glasova, preko osam odsto više nego 2014. Iako je reč samo o opštinskim izborima, oni su ipak neka vrsta kompasa i za rukovodstvo stranaka u Berlinu. Jer reč je o najmnogoljudinoj saveznoj zemlji, na koju otpada i veliki deo biračkog potencijala stranaka na saveznim izborima.

Razgovor: Nenad Kreizer i Snežana Bogavac

06:21 Min. Verfügbar bis 14.09.2021


Da li uspeh Hrišćansko-demokratske Unije u najmnogoljudnijoj saveznoj zemlji znači da predsednik vlade Armin Laschet ne mora više da brine kada je reč o željenoj funkciji šefa CDU i o takođe željenoj kancelarskoj kandidaturi na izborima za Bundestag 2021. godine?

Armin Laschet se doduše pre izbora držao kao da nema neposredne veze izmedju ishoda opštinskih izbora i njegovih ambicija na saveznoj političkoj sceni. Ali, jasno je da je rezultat od nedelje dobra potpora za Lascheta, najpre za kongres CDU u decembru, na kojem treba da se izabere novi šef ili šefica stranke. Jer neko ko dobija izbore, makar i sa rezultatima slabijim nego pre šest godina, ostavlja bolji utisak na delegate kongresa. Tim pre što mogući protiv-kandidati Friedrich Merz i Norbert Röttgen nisu u strukturi izvršne vlast, Merz čak u njoj nikada nije bio. No, valja imati na umu i to da su ankete početkom ovog meseca pokazivale da 56 odsto gradjana misli da bi dobar kandidat CDU/CSU za kancelara bio bavarski šef vlade Markus Söder, dok 24 odsto vidi Lascheta kao idelanog kandidata.

Kakve pouke mogu da izvuku socijaldemokrate u Berlinu, sada koalicioni partner u saveznoj vladi kancelarke Angele Merkel?

Grafik über Rückblick Ergebnisse CDU, SPD, Grüne bei Kommunalwahlen

Ovo su još jedni izbori posle kojih SPD ima samo još više razloga za brigu. Vremena u kojima je SPD u Severnoj Rajni-Vestfaliji osvajala po 55 odsto glasova na opštinskim izborima očito su sve dalje prošlost. Ova stranka nije uspela da postigne bolji rezultat uprkos levičarskoj politici koju vode predsednici Norbert Walter-Borjans i Saskia Esken i uprkos tome da je za kancelarskog kandidata već odredjen savezni ministar finansija Olaf Scholz. SPD ne ostaje do saveznih, ali i izbora za zemaljske parlamente u narednoj godini, još mnogo vremena da smisli strategiju da povrati stare ili pridobije nove birače u svom nekadašnjem uporištu, Severnoj Rajni-Vestfaliji ali i u ostatku zemlje.

Zeleni su izvanredno prošli na ovim izborima. Znači li to nemaju više šta da brinu pred zemaljske, i pre svega savezne izbore naredne godine?

Da su i u vreme pandemije i njome izazvanih briga gradjana Zeleni uspeli da ih zainteresuju za svoje teme, uključujući one vezanu za zaštitu klime, energiju ili nove koncepte mobilnosti, potvrdjuje da ova stranka može čvrsto da računa na znatan deo birača. I to posebno u velikim gradovima. U mnogim gradovima Severne Rajne-Vestfalije će Zeleni biti u koaliciji sa CDU. To im donosi nova iskustva na osnovu kojih će možda naredne godine morati da odlučuju hoće li se upustiti u koaliciju sa CDU na saveznom nivou.

Kako će se zapravo izmeniti gradske većnice u najmnogoljudnijoj saveznoj zemlji?

To je zapravo još u velikoj meri neizvesno, jer će u mnogim gradovima morati za dve sedmice da se održi drugi krug glasanja u kojem onda učestvuju dva prvoplasirana kandidata. Na primer, gradonačelnica Kelna Henriette Reker ide u drugi krug sa SPD-protivkandidatom Andreasom Kossiskim. Ko će zauzeti gradonačelničku funkciju znaće se tek za dve nedelje i u nizu drugih gradova – tu su Bonn, Minster, Wuppertal, Bielefeld, Hamm und Aachen. Takodje će se tek krajem meseca znati da li će CDU-kandidat Stephan Keller ili socijaldemokrata Thomas Geisel biti gradonačelnik glavnog grada, Diseldorfa. U svakom slučaju mnoge gradske većnice postaće bitno „zelenije“, ova stranka je znatno popravila rezultat u velikom broju opština.

Ekstremno desna AfD je najavljivala najpre odlične rezultate, kao i da će imati kandidate u svim opštinama. Šta se na kraju dogodilo?

Ova stranka je ostala politički patuljak u Severnoj rajni-Vestfaliji sa osvojenih pet odsto glasova, u mnogim opštinama nije uspela ni da istakne kandidate. Posebno valja napomenuti da je AfD, kako pokazuju analize, totalni neuspeh postigla medju mladim biračima. U grupi od 16 do 25 godine ova stranka osvojila je samo četiri, ali zato Zeleni 33 odsto glasova. Medju biračima starijim od 60 godina se u opštinama Severne Rajne-Vestfalije većina od 44 odsto pak opredelila za CDU.

Koje su teme najviše zanimale birače juče. Da li je to u vreme pandemije bilo zdravstvo ili ljude u Severnoj rajni-Vestfaliji više tište drugi problemi?

Da, zanimljivo je da u ovoj korona-godini zdravstvene teme nisu imale skoro nikakvu ulogu u opredeljivanju birača. Ali ni teme o kojima se priča na demonstracijama protiv mera za suzbijanje pandemije – eventualno ograničavanje sloboda kroz zaštitu od korone i slično. Teme na osnovu kojih su se ljudi u opštinama Severne Rajne-Vestfalije odlučivali kome će juče dati glas su, kako pokazuju današnje analize, pre svega zaštita okoline i klime, zatim privreda, školstvo, useljavanje i integracija i najzad urbanističko planiranje i saobraćaj.

Stand: 14.09.2020, 18:30