Live hören
Jetzt läuft: Einer dieser Tage von Gentleman & Bozza

Kakvi su tragovi korone na tržištu rada?

TRAGOVI KORONE NA TRŽIŠTU RADA

Kakvi su tragovi korone na tržištu rada?

Snežana Bogavac, Keln

U Nemačkoj je prošlog meseca bilo 2,955 miliona ljudi bez posla – to je doduše za samo 45.000 više nego u julu, ali 636.000 više nego u istom mesecu prošle godine. U poslednja dva meseca, kako je nedavnbo rekao šef Savezne agencije za rad Detlef Scheele nije bilo dodatnog, koronom uslovljenog rasta nezaposlenosti. Ipak, dodao je, “posledice pandemije na tržište rada i dalje su veoma vidljive“.

Komentarišući podatke o nezaposlenosti, ,ministar za rad Hubertus Heil je rekao da je pandemija dovela do „najdublje privredne krize u našoj generaciji“. Ali i dodao da se „mereno dubinom krize i u poredjenju sa drugim industrijski razvijenim zemljama Nemačka sa problemima dobro nosi“. A to, smatra Heil, treba najviše zahvaliti propisima o radu sa skraćenim radnim vremenom.

Pandemija je ostavila duboke tragove na nemačkom tržištu rada

03:12 Min. Verfügbar bis 27.10.2021


Da skraćeno radno vreme sa garantovanim primanjem (Kurzarbeit) ima veliki značaj u aktuelnoj krizi potvrdjuje i profesor Enzo Weber sa Instituta za istraživanje tržišta rada (Institut für Arbeitsmarkt- und Berufsforschung IAB) u Nirnbergu. On ne veruje da će prestanak važenja odredbi o skraćenom radnom vremenu dovesti do talasa nezaposlenosti:

„Rad sa skraćenim radnim vremenom pokazuje doduše da je reč o firmi koja ima problem. Ali to pokazuje i da je reč i o preduzeću koje želi da opstane zajedno sa svojim zaposlenima. Rad sa skrećenim radnim vremenom je dakle pozitivan signal da firma želi da zadrži svoje zaposlene“.

Weber izričito podržava produžavanje odredbi o skrećenom radnom vremenu, ali ukazuje da je u pandemijskoj krizi najteže jednoj drugoj grupi ljudi:

„Suštinski pogodjeni su ljudi koji nemaju posao. Rad sa skraćenim vremenom služi tome da se postojeća radna mesta održe. Ali ko posao nema, taj nema ništa od propisa o skraćenom radnom vremenu. A to pogadja one koji su sada nezaposleni i mlade ljude koji tek dolaze na tržištre rada“.

Enzo Weber tu ukazuje da nisu otpuštanja najveći problem, već činjenica da preduzeća nedovoljno zapošljavaju:

„To je trenutno naša Ahilova peta, ne toliko otpuštanja, nego otvaranje novih radnih mesta. Za to se mora više učiniti. Ja odavno predlažem poseban program za finansijsku pomoć preduzećima kojom bi se ona podstakla na otvaranje novih radnih mesta”

Uprkos trenutnoj krizi, nužno je baviti se i temama vezanim za budućnost rada. Jedno od takvih pitanja koje se aktualizovalo nakon novih predloga sindikata o četvorodnevnoj radnoj sedmici jeste pitanje skraćenja radnog vremena. Enzo Weber je protiv ovog koncepta:

„Za mene bi merilo bilo to koliko smo otvorili novih fleksibilnih mogućnosti da se bira. Svako bi, kada je o radnom vremenu reč, trebalo da dobije ono što želi, ali ne bi trebalo stvarati nove opšte gornje granice.“

Weber, imajući u vidu i to da su proteklih meseci mnogi zaposleni uspešno radili, smatra da treba govoriti „suverenitetu radnog vremena“.

Sve u svemu, kako smatra Enzo Weber, sadašnja kriza na tržištu rade jeste savladiva - sa jednim ali:

 „Mislim da problem možemo da savladamo, ali rizici su veliki. Rizik od cementiranja situacije, rizik od trajnih posledica posebno na mladu generaciju, na korona-generacija. To moramo imati u vidu. Kad kažem da možemo da savladamo krizu, to znači i da moramo da je savladamo, moramo nešto da učinimo za to, sama od sebe ona neće biti prevazidjena“.

Stand: 26.10.2020, 18:28