Live hören
Jetzt läuft: Sementes von Emicida & Drik Barbosa

Manjak radne snage i skupa energija ometaju privredu

Kolaž: novčanice, zaštitna maska i kurs berze u padu

Manjak radne snage i skupa energija ometaju privredu

Snežana Bogavac, Keln
Vodeći ekonomski instituti snizili su prognozu privrednog rasta za ovu godinu sa 3,7 na 2,3 odsto. Ali 2022. bi privreda trebalo vidnije da živne.

Vodeći nemački ekonomski instituti su u svom danas objavljenom jesenjem izveštaju prognozu privrednog rasta za ovu godinu smanjili sa 3,7 na 2,4 odsto. Ekonomisti i sami priznaju da su bili - preveliki optimisti.

Manjak radne snage i skupa energija ometaju privredu

03:01 Min. Verfügbar bis 14.10.2022


Jer, kako sada navode, ograničenja izazvana koronom i nestašice i problemi u snabdevanju i dalje sputavaju privredu. Uz to će tokom zime, takodje zbog korona-mera, aktivnosti u uslužnim delatnostima ostati ispod uobičajenog nivoa. Rast cena sirovina i energije takodje ne ide u prilog oporavku privrede.  

Martin Wansleben iz Nemačke industrijske i trgovinske komore kaže da “sada imamo preduzeća koji zapadaju u egsitencijalne problem iako su im knjige narudžbina pune”, i da je to “skoro paradoksalno“. Wansleben dodaje da u sadašnjoj situaciji ne postoji jedno rešenje za sve, jer se razne firme i branše suočavaju za različitim problemima. Ministar privrede Peter Altmeier je povodom objavljiavanja ovih brojku ocenio da se privreda oporavlja i raste, ali se tempo malo usporio. Nova vlada, smatra on, mora da smanji opterećenja u privredi i podstakne inovacije.

Za 2022. ekonomisti predvidjaju osetno veći privredni rast - 4,8 odsto. Tada će, kako se očekuje, prestati problemi u lancima snabdevanja. Važan podsticaj privrednom rastu očekuju se od privatne potrošnje jer će gradjani trošiti novac uštedjen u pandemiji dok nisu putovali i nisu radile radnje.

Uprkos optimističkim predvidjanjima za 2022. nemačke privrednike muče  i drugi problemi. A na prvom mestu, kako je pokazalo istraživanje savetodavne kompanije Deloitte, nedostatak radne snage – ovo rizikom za budući rad smatra preko dve trećine preduzeća. Tek posle toga dolaze porast cena sirovina, sve veća regulativa u privredi i cene energije.

Nedostatkom kvalifikovanih ljudi, navodi se u istraživanju, najviše je pogodjeno gradjevinarstvo gde ovaj problem muči tri četvrtine firmi. U logističkoj branši je slično – 35.000 vozača ide svake godine u penziju, a u zemlji se za ovu profesiju isškoluje samo 15.000 ljudi.

Pri tome često birokratija firmama još više otežava situaciju. Od politike privrednici očekuju da pomogne pri dolasku radne snage iz inostranstva, i to što pre, kaže i Jan Glockauer iz Industrijske komore Trira: “U godinu i po dana korone je sve bilo na ledu, zbog ograničenja putovanja. Ali sada nam treba snažna podrška nemačkih predstavništava u inostranstvu, ambasada, potrebne su nam vize i sredjivanje druge regulative”.

Još pre nekoliko sedmica je šef Savezne agencije za rad Detlef Scheele upozorio na ovaj problem rekavši da će zbog demografskog razvoja već u ovoj godini broj potencijalne radne snage u tipičnoj starosnoj dobi za zapošljavanje opasti za 150.000, narednih godina će biti “još dramatičnije”. Zato je Scheele ocenio da će, uz doškolovanje radne snage i povećanje radnog vremena za one koji koji sada rade skraćeno, Nemačkoj biti potrebno 400.000 useljenika godišnje.

Stand: 14.10.2021, 17:57