Live hören
WDRcosmo - Der Sound der Welt

Nemačka priznala genocid u Namibiji

Nemačka nakon više od jednog veka priznala genocid u Namibiji

Nemačka priznala genocid u Namibiji

Boris Rabrenović, Keln

Nakon dugogodišnjih pregovora Nemačka i Namibija su potpisale sporazum o pomirenju. Po prvi put nakon više od jednog veka Nemačka je priznala genocid iz kolonijalnog perioda nad narodima Herero i Nama. Obavezala se da će finansirati razvojne projekte u Namibiji u vrednosti 1,1 milijardu evra, ali pojedinačnih odšteta neće biti.

Vlade Nemačke i Namibije pregovarale su više od pet godina. Sporazum je sada potpisan i njimeje Nemačka prvi put priznala genocid nad narodima Herero i Nama. Prema rečima nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa (Heiko Maas), događaji u Namibiji moraju da se nazovu pravim imenom i bez eufemizama – dakle, genocidom. Mas je dodao da će Nemačka tražiti oproštaj od Namibije i potomaka žrtava. To bi trebalo da uradi predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier) prilikom svečanog čina u parlamentu Namibije. Nemačka se obavezala i da će u narednih trideset godina finansirati razvojne projekte u toj zemlji u vrednosti 1,1 milijardu evra, međutim, potomci žrtava neće imati pravo na individualnu odštetu.

Razgovor: Nenad Kreizer i Boris Rabrenović

03:49 Min. Verfügbar bis 28.05.2022


Prvi genocid 20. veka

Nemačke zločine u Namibiji istoričari ocenjuju kao „prvi genocid 20. veka". Današnja Namibija je od 1884. do 1915. godine bila nemačka kolonija, koja se zvala „Nemačka jugozapadna Afrika“ (Deutsch -Südwestafrika). Najgori zločini izvršeni su između 1904. i 1908. godine. Prema procenama istoričara, nemačke kolonijalne trupe tada su ubile 65.000 od 80.000 pripadnika naroda Herero i najmanje 10.000 od 20.000 pripadnika naroda Nama.

Zahtevi za bojkot sporazuma

Namibijska vlada je pozdravila rezultate pregovora. „Priznanje nemačke vlada da je počinjen genocid je korak u pravom smeru“, rekao je portparol namibijskog predsednika Hage Geingoba. Međutim, oštre kritike stižu iz redova opozicije. Narodno-demokratski pokret (PDM) ocenjuje da je to „uvreda“ za Namibiju i ističe da sporazum ide na štetu potomaka naroda Herero i Nama. Ima i onih koji zahtevaju bojkot sporazuma, jer smatraju da bi odšteta morala da se isplati diretno potomcima tih naroda. Oni kritikuju da je vlada razovorala o pripadnicima naroda Herero i Nama, ali ne i sa njima.

Šezdeseta godišnjica rada organizacije "Amnesty International"

Šezdeseta godišnjica rada organizacije "Amnesty International"

Amnesty International - 60 godina borbe za ljudska prava

Amnesty International obeležava 60 godina rada. Reč je o jednoj od najvećih svetskih nevladinih organizacija, sa oko 2.000 zaposlenih. Njen rad podržavaju milioni ljudi i danas ta organizacija ima kancelarije u oko 70 zemalja sveta. Tokom godina njene aktivnosti su se neprestano širile. Ona se ne bori samo protiv proterivanja, mučenja i smrtne kazne već i za prava žena, dece i izbeglica. Za pravo na hranu, vodu, obrazovanje, kao i seksualno opredeljenje. Zahvaljujući organizaciji Amnesty International mnogi ljudi širom sveta bili su pošteđeni smrti i pritvora. 1977. ta organizacija je dobila Nobelovu nagradu za mir.

Stand: 28.05.2021, 18:05