Live hören
Jetzt läuft: Love is stronger than pride (Mad Professor Mix) von Sade

Nemačka će primiti više od 1.500 izbeglica iz Grčke

Nakon požara u izbegličkom kampu Morija veliki broj ljudi je ostao bez krova nad glavom

Nemačka će primiti više od 1.500 izbeglica iz Grčke

Boris Rabrenović, Keln

Stranke velike koalicije postigle su dogovor o prihvatanju više od 1.550 izbeglica iz Grčke. Prvenstveno se radi o porodicama sa decom kojima je u Grčkoj već priznat izbeglički status. Dogovor su postigli kancelarka Angela Merkel (CDU), ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer (CSU) i vicekancelar, ministar finansija Olaf Šolc (SPD).

Nakon što je prošle srede na grčkom ostrvu Lezbos izgoreo izbeglički kamp Morija, 12.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom. Jedinstvenog evropskog rešanja i dalje nema, ali je danas nemačka vladajuća koalicija postigla dogovor o tome koliko izbeglica će Nemačka primiti. Kancelarka Angela Merkel, ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer i vicekancelar, ministar finansija Olaf Šolc postigli su dogovor o prihvatanju 1.500 izbeglica sa pet grčkih ostrva. Kako je saopšteno, pre svega se radi o porodicama sa decom i maloletnicima bez pratnje. Vicekancelar, socijaldemokrata Olaf Šolc je kazao da je reč o «nezavisnom nemačkom doprinosu». Kako je ocenio, sledeći korak je da se postigne evropski dogovor o prihvatanju ostalih izbeglica. Današnji dogovor koalicije, Šolc je ocenio kao «veliki korak napred».

Razgovor: Nenad Kreizer i Boris Rabrenović

04:54 Min. Verfügbar bis 15.09.2021


Još u nedelju šefica SPD-a Saskija Esken je zatražila da se što pre nešto preduzme i naglasila da bi broj izbeglica koje bi Nemačka trebalo da primi, morao da bude visok četvorocifren broj. SPD-ov kandidat za kancelara, ministar finansija Olaf Šolc, ranije danas je Uniji dao ultimatum od 48 sati kako bi donela odluku u prihvatanju izbeglica iz Morije.

Nejedinstvo unutar Unije

Iako je proteklih dana i sedmica više nemačkih saveznih zemalja izrazilo spremnost da odmah prihvati izbeglice i migrante iz Morije, čekalo se zeleno svetlo savezne vlade. Međutim kada je reč o izbegličkoj politici i sada konkretno o izbeglicama sa grčkih ostrva, pozicije stranaka vladajuće koalicije, posebno unutar Unije CDU-CSU, se u velikoj meri razlikuju. Ono u čemu se (ne samo) u Uniji svi slažu je to da ne sme da se pojavi situacija iz 2015. godine, kada je u Nemačku stiglo više od million izbeglica i migranata. A što se tiče Unije, tu postoje dva tabora. Jedan okupljen oko ministra unutrašnjih poslova Zehofera. On traži evropsko rešenje i protiv je toga da Nemačka na svoju ruku rešava problem sa izbeglicama, jer bi to, kako smatra, moglo i druge ljude da motiviše da krenu istim putem. Krug oko Zehofera je za to da se izbeglicama pomogne direktno, na licu mesta.

Sa druge strane su političari poput predsednika Odbora Bundestaga za spoljnopolitička pitanja, Norberta Retgena (CDU). On spominje i konkretan broj od 5.000 ljudi koje bi trebalo primiti i govori o „hrišćansko-demokratskoj obavezi“. Evropsko rešenje Retgen ocenjuje kao nerealno. Zehoferov stranački kolega, ministar za razvoj, Gerd Miler (CSU), je za prihvat 2.000 izbeglica iz Morije.

A onda opet ima i treća strana, na kojoj je i kandidat za šefa stranke CDU, Fridrih Merc. On smatra da treba i dalje insistirati na evropskom rešenju i da se u Nemačkoj ne bi trebalo utrkivati sa brojkama o prihvatanju izbeglica. Slično misli i kancelarka Merkel koja uvek iznova ističe važnost zajedničkog evropskog rešenja.

Šta je sa strankama opozicije?

Zeleni za sada ne iznose neke konkretne brojke, ali smatraju da u svakom slučaju mora biti primljeno više od 150 ljudi, što je Zehofer najpre predlagao. Oni od Zehofera zahtevaju da omogući gradovima i opštinama da pomognu izbeglicama ukoliko to žele. FDP se takođe zalaže za zajedničku evropsku politiku i od savezne vlade očekuje da iskoristi nemačko predsedavanje Savetom EU kako bi se nešto konkretno postiglo s tim u vezi. Za evropsko rešenje je i stranka Levice, ali isto tako i za to da se, ako drugog rešenja nema, private sve izbeglice koje su trenutno u Moriji bez krova nad glavom. Za zemlje EU koje nisu spremne da pomognu, stranka Levice predlaže finansijske sankcije. I onda još imamo AfD koja se oštro protivi prihvatanju izbeglica iz Grčke, jer bi to, kako je ocenio političar te stranke, Aleksander Gauland, “bio katastrofalan signal sa velikim posledicama.”

Šta je sa ostalim zemljama EU?

Nakon požara u Moriji samo devet od 27 zemalja članica Unije je izrazilo spremnost da pomognu u prihvatanju 400 dece i mladih bez pratnje. Francuska i Nemačka su najpre obećala da će preuzeti između 100 i 150 maloletnika, a ostale je trebalo da prime Holandija, Finska, Belgija, Luksemburg, Slovenija, Hrvatska i Portugal. Kao i ranijih godina istočnoevropske zemlje poput Poljske ili Mađarske kategorički odbijaju da prihvate izbeglice, dok Austrija ili Danska upozoravaju da će to samo motivisati i druge da krenu ka Evropi.

Zbog aktuelne situacije u Grčkoj, Evropska komisija je odložila planove za reformu evropske azilantske i migrantske politike na nedelju dana kasnije, na 23. septembar.

Stand: 15.09.2020, 18:05