Live hören
Jetzt läuft: Feel good von Maribou State feat. Khruangbin

Korona pogoršala partnersko nasilje nad ženama

Nasilje nad ženama

Korona pogoršala partnersko nasilje nad ženama

Snežana Bogavac, Keln

Svakih 45 minuta jedna žena u Nemačkoj postane žrtva fizičkog napada svog aktuelnog ili bivšeg partnera. U proseku svakog trećeg dana jednu ženu ubije trenutni ili bivši partner. I to su samo prijavljeni slučajevi.

Današnji Medjunarodni borbe protiv nasilja nad ženama samo je još jedan povod da se suočimo sa ovim podacima, podsetimo se da je reč o nasilju tu pokraj nas, nasilju nas ženama koje možda poznajemo, nasilju u stanovima poznanika, kolega, prijatelja…

Korona pogoršala partnersko nasilje nad ženama

03:33 Min. Verfügbar bis 25.11.2021


Iako brojke o učestalosti partnerskog nasilja često zvuče zastrašujuće – skoro 142.000 slučajeva u prošloj godini prema podacima Saveznog ureda za suzbijanje kriminala – to je i dalje samo vrh ledenog brega. Stručnjaci procenjuju da se samo 20 do 25 odsto slučajeva kućnog nasilja nad ženama zaista i prijavi.

Manje šanse da se žrtve sklone

Vreme pandemije još je povećalo rizik, posebno za one žene koje su već bile žrtve kućnog nasilja. Neizvesnost i napetost, možda i finansijske brige i problem su veći. Ograničeno je kretanje, radi se često od kuće, manje se izlazi, mnoge institucije ne rade. To zači da žrtve nasilja imaju i manje šanse da se skone, dobiju pomoć ili da okolina primeti da su izložene nasilju. Elisabet Oberthür, koordinatorka ze ženska skloništa u Baden-Virtembergu kaže: „Logičan zaključak je da žene kojima je pomoć potrebna ne nalaze pristup sistemu pomoći. One ne mogu da zovu policiju i obrate nekom savetovalištu ako nasilnik sedi u susednoj sobi. Ne usudjuju se da odu u sigurnu žensku kuću u pandemiji ako su tamo postoje zajedničke kuhinje i kupatila i tako opasnost od zaraze“.

Generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović-Burić izjavila je povodom Dana borbe protiv nasilja nad ženama da se ne sme dozvoliti da ograničenja kretanja, finansijske prepreke i neizvesnost ohrabre nasilnike i nanesu više štete ženama i deci", rekla je Pejčinović Burić. Ukazala je i da efikasne mere za sprečavanje nasilja nad ženama moraju da budu ključni deo novih zabrana kretanja i da stalan i bezbedan pristup službama za podršku kao što su sigurne kuće mora biti obezbeđen i u pandemiji.

Svi mogu da pomognu

Tema koja je još ne tako davno bila tabu, sada je očito na vrhu političke agende u Nemačkoj i svetu. Ovoj temi je svoj redovni podcast posvetila i savezna kancelarka Angela Merkel. Govoreći, izmedju ostalog i o merama koje savezna vlada poduzima da bi se nasilje sprečilo, nasilnici kažnjavali i žene zaštitile, kancelarka je rekla: „Svaki pojedinac je pozvan da se angažuje i uključi kada vidi da nasilje preti ili se stvarno dogadja. Počinioci moraju da znaju da im preti kazna i žrtve moraju da znaju kome mogu da se obrate da bi dobili podršku“, pozivajući sve gradjane da „ne skreću pogled kada vide nasilje nad ženama i devojčicama“.

Ipak i dalje sedam zemalja Evropske unije nije ratifikovalo Istanbulsku konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u obitelji  – Letonija, Litvanija, Češka, Slovačka, Madjarska i Bugarska. Poljska je pak u julu ove godine najavila da će se povući iz ove konvencije. Zemlje na području bivše Jugoslavije potpisale su i ratifikovale ovaj dokument.

Tokom pandemije su mnogobrojne sigurne ženske kuće u Nemačkoj proširile mogućnosti online komunikacije ili obezbedile stanove koji mogu da posluže kao karantin. U više evropskih zemalja vlasti suočene sa istim problemom su pribegle i novim rešenjima. Na primer, u Francuskoj su i u prodavnicama životnih namirnica i u Španiji u apotekama, dakle mestima koja bez obzira na korona-mere uvek rade, otvorene mogućnosti da žene žrtve nasilja, uz primenu odredjene lozinke, zatraže pomoć.

Aktivniji prijatelji i rodjaci

Kako je tačno pandemija uticala na porast porodičnog nasilja znaće se tek kada na početku naredne godine budu poznati svi podaci. Ali već sada se vidi i da postoji i pozitivan pomak – sve je više ljudi koji su spremni da prijave slučajeve porodičnog nasilja koje vide u svojoj okolini. Petra Söchting koja rukovodi saveznom Inicijativom Hotline Nasilje prema ženama (Gewalt gegen Frauen) kaže: „Krajem oktobra je ta brojka došla do 7.500 poziva i tako već sada dostigla broj poziva u čitavoj 2019. godini“, kaže Petra Söchting.

Iz tih brojki bi se moglo zaključiti da sada više ljudi obraća pažnju na ovaj problem, prijatelji i rodjaci sada češće prijavljuju slučajeve partnerskog nasilja nad ženama. Ćutanje štiti počinioce – upozoravaju organizacije i institucije koje pomažu ženama-žrtvama nasilja, kao i policija i pravosudne vlasti zadužene da krivično gonjenje počinilaca.

Hotlajn je dostupan 24 časa iz svih delova Nemačke i pomoć se telefonski, preko chata ili emaila nudi na 18 jezika, izmedju ostalih i na srpskom i albanskom.

Stand: 25.11.2020, 18:38