Live hören
Jetzt läuft: Le Sang De Mon Prochain von La Femme

Kad se ne isplati raditi više

Žena slaže novčanice u novčanik

Kad se ne isplati raditi više

Snežana Bogavac, Keln

Nemački poreski sistem čini da je za mnoge ljude bolje da imaju "minijob", nego posao sa plaćenim doprinosima. Jer, tada imaju manje novca. Posebno žene teško izlaze iz ove "minijob"-klopke, pokazuje studija Fondacije Bertelsmann.

U Nemačkoj, prema najnovijim podacima nadležne Minijob-Centrale, 6,4 miliona ljudi ima mini-posao – onaj sa mesečnim primanjem od najviše 450 evra i bez ikakve socijalne sigurnosti, dakle bez plaćenih socijalnih doprinosa. Medju ljudima koji imaju minijob preovladjuju žene – njih je 3,8 miliona.

Kako su sada za potrebe studije Fondacije Bertelsmann proračunali stručnjaci minhenskog ifo-instituta, mnogi bi ostavili minijob i prešli na pravi posao sa skraćenim radnim vremenom. Ali pri toj opciji imali bi još manje novca.

Kad se ne isplati raditi više

03:21 Min. Verfügbar bis 17.11.2021



Više rada ali ne i više novca

Valentina Consiglio koja u Fondaciji Bertelsmann proučava tokove na tržištu rada kaže: „Konkretno to znači da neto primanje često nije u srazmeri sa uvećanim radnim vremenom. I zato vidimo da je to zaista često razlog zbog kojeg žene rade manje nego muškarci“, kaže ekspertkinja Fondacije Bertelsmann.

U studiji se navode i konkretni primeri. Tako se za samohranu majku sa dvoje dece koja prima Hartz IV svaki mini-posao sa primanjem od preko 100 evra mesečno jedva isplati. A ako ima minijob sa primanjem od 450 evra mesečno, godišnje joj na raspolaganju ostaje samo 2.040 evra, dakle 38 odsto zarade.

U studiji se daje i primer porodice sa decom u kojoj otac zaradjuje 48.000 evra bruto godišnje. Ako majka ima minijob sa deset radnih sati sedmično i satnicu od 10 evra, njoj godišnje ostaje 5.400. evra. Ali, ako bi imala stalni posao sa plaćanjem poreza i doprinosa, sa 20-satnim radnim vremenom i istom satnicom od 10 evra, na kraju bi joj godišnje ostajalo nešto manje od 6.300 evra. Dakle, ta majka bi radila dvostruko više, a imala bi nepunih 900 evra više.

Treba ograničiti mini-poslove

Ako se ima u vidu da u tom, drugom slučaju treba često uzeti u obzir i veće troškove za čuvanje dece, mnogi dolaze do zaključka da se više rada ne isplati. Postojeći poreski i sistem socijalnog osiguranja dovodi do toga da su mnoge žene strukturalno zakinute, ocenjuje Valentina Consiglio: “Vidimo da pre svega minijobs, na koje se ne ne plaćaju socijalni doprinosi, u kombinaciji sa deobom poreskih obaveza za supružnike (Ehegattensplitting) dovodi to toga da su oni koji zaradjuju manje u porodici - a to su često žene – suočeni sa pogrešnim podsticajima”, kaže istraživačica Bertelsman-Fondacije.

“Žene i majke moraju da se oslobode klopke najmanjih i mini poslova”, zaključuju autori studije. Zato i predlažu da se mini-poslovi ograniče, a ne nikako da se ispune zahtevi onih koji žele da ih bude još više. Tako, na primer, iz redova CDU/CSU ima predloga da se primanje za minijob sa 450 poveća na do 600 evra.

Autori Bertelsmann-studije preporučuju takodje i da se reformiše onaj deo poreskog sistema koji se odnosi na deobu poreskih obaveza za supružnike (Ehegattensplitting). Takodje se na politiku apeluje i da prilagodi propise kojima se ograničava dodatna zarada za primaoce Hartza IV.

Stand: 17.11.2020, 17:33