Live hören
Jetzt läuft: Ocean von Martin Garrix feat. Khalid

Novi pakt EU o migraciji i azilu

Ylva Johansson i Margaritas Schinas dolaze na press konferenciju o novom paktu EU o migraciji i azilu

Novi pakt EU o migraciji i azilu

Buduća politika EU u ovoj oblasti treba da se zasniva na „solidarnosti i odgovornosti“. No, predviđeno je da se na spoljnim granicama EU svi za koje se proceni da nemaju šanse za azil brzo proteruju u zemlju porekla.

Evropska komisija danas je predstavila predlog buduće migracione politike Evropske unije. Dokument pod nazivom Novi pakt o migraciji i azilu sadrži mere kojima treba da se rasterete zemlje na spoljnoj granici EU, poput Grčke i Italije, u koje dolazi najviše izbeglica i ilegalnih migranata. Ali i da se odobrovolje i na solidarnost podstaknu zemlje koje se sada tome suprotstavljaju, poput Madjarske ili Poljske, kao i da se gradjanima, koje tema i te kako zanima, ponudi prava slika o migraciji i migracionoj politici EU. Sve to dogadja se u trenutku kada su mnogima pred očima strašne slike nakon nedavnog požara koji je opustošio izbeglički logor Moria na grčkom otoku Lesbos.

Razgovor: Suada Herak i Snežana Bogavac

06:29 Min. Verfügbar bis 23.09.2021


Šta je osnovna zamisao danas predstavljenog Pakta za migraciju i azil?

On bi trebalo da počiva na dva osnovna stuba o kojima je Briselu govorila predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen. Ona je rekla da paket mera odražava fer i razumnu ravnotežu odgovornosti i solidarnosti izmedju država članica koje dele i koristi i teret. Reč je o paketu koji je pragmatičan i realističan, jer mora da se izgradi poverenje medju zemljama EU ali i poverenje gradjana da EU može zajednički da savlada izazove migracije. Ja bih sve danas rečeno sažela u dve stavke - „više saradnje medju zemljama članicama“, koje da podsetimo od 2015/16. nastoje da se dogovore o migracionoj politici i – „više proterivanja na spoljnim granicama EU“.

Kako konkretno tu solidarnost treba zamisliti, po danas predloženim merama?

Predvidjeno je da u normalnim vremenima članice EU, kada je reč o migracionoj politici, jedna drugoj pomažu dobrovoljno. Nadje li se neka zemlja pod pritiskom, na snagu stupa takozvani „mehanizam obavezujuće solidarnosti“ i onda druge članice EU treba ili da prime izbeglice ili pomognu na drugi način, recimo preuzimajući brigu o njihovom proterivanju. I najzad, treća opcija, ukoliko nastupi velika migrantska kriza, kao 2015, onda na snagu stupa „krizni mehanizam“ i zemlje članice moraju ili da prime izbeglice ili preuzmu obevezu proterivanja odredjenog broja azilanata. Ukoliko to za osam meseci odredjena zemlja ne uspe, mora sama da primi te ljudi.

Naravno računati na medjusobnu solidarnost zemalja članica, kada je o migraciji reč, nije dovoljno, to se videlo i do sada. Kakve su mere još predvidjene?

Novi pakt o migraciji i azilu počiva na tri stuba. Potpredsednik Evropske komisije Margaritis Schinas je rekao da je najbolje predstaviti paket mera kao kuću sa tri sprata, prvi sprat je snažna spoljna dimenzija, dakle jačanje saradnje EU sa zemljama porekla migranata i tranzitnim zemljama, drugo je snažno upravljanje spoljnim granicama EU i najzad, ono o čemu je bilo reči na početku, jasna i fer pravila o solidarnosti medju članicama.

Ključna stavka Pakta je, kako smo čuli, doslednije, pojačano proterivanje. Zar nisu ljudi i do sada ostajali na spoljnim granicama Unije? Samo na grčkim ostrvima se i dalje nalazi na desetine hiljada izbeglica ili ilegalnih migranata koji ne mogu dalje. Šta predvidja novi pakt?

Procedura bi, predložila je Evropska komisija, trebalo da bude rigoroznija i kraća, kako je opisala komesarka za unutrašnje poslove Ylva Johansson. Kada, kako se ona izrazila, “nelegalna pridošlica” stigne u EU, mora da se podvrgne obaveznom tzv. screeningu koji bi trebalo da traje najviše pet dana. To podrazumeva registraciju, uzimanje otisaka prstiju i drugih podataka, zatim zdravstvenu i bezbednosnu proveru i tako dalje. Ako je reč o čoveku koji dolazi iz neke od zemalja iz kojih su nikakve ili minimalne šanse da se azil i dobije – recimo Tunis ili Maroko – onda se u roku od 12 sedmica mora okončati postupak na granici, odnosno proterivanje u zemlju porekla.

Šta se dogadja ako to nije slučaj?

Tada se, kako je protumačeno, mora otpočeti normalan proces za dobijanje azila. Ali ovom procedurom treba da se obeshrabre i ljudi koji kreću ka EU i bande švercera ljudima koji im uzimaju novac za često po život opasan transport. Kako smatra komesarka Johansson, “gradjani EU su za dobrodošlicu svima onima u nuždi kojima treba medjunarodna zaštita i onima koji imaju pravo da legalno rade ili uče školu u EU”. Ali oni koji nemaju pravo da legalno ostanu, moraju da se vrate nazad i to je ono na šta se Komisija, kako je rekla Johansson, usredsredila u svom predlogu.

Kada bi Novi pakt za migraciju i azil mogao da bude pretočen u konkretne propise i stupi na snagu?

Oni bi, tehnički gledano, trebalo da prodje više faza dok ne počne da se ostvaruje. O njemu moraju da se izjasne Evropski parlament i Savet EU, odnosno zemlje članice. Prvu prepreku sadrži već sam predlog, jer podrazumeva da na snazi ostaje tzv. Dablinski sistem po kojem izbeglice zahtev za azil podnose u zemlji preko čije granice su stupili na tlo EU. Valja u vidu imati i težak raskorak medju članicama EU. Recimo Sebastian Kurz, kancelar Austrije koji ni proteklih godina nije bio poznat po politici blagonoklonoj prema izbeglicama, je još i pre objavljivanja detalja Pakt proglasio propalim. Ni zemlje kao Madjarska, Poljska ili Češka nisu za solidarni pristup migrantskom problemu. Tako ostaje da Nemačka, kao predsedavajuća EU do kraja godine, svojim angažmanom i autoritetom možda učini da dodje do pomaka u migracijskoj i politici azila Evropske unije.

Stand: 23.09.2020, 18:01