Live hören
Jetzt läuft: Designer von Niniola feat. SARZ

Mentalno zdravlje mladih je još uvek tabu

Dunja Denda i Saša Bojić

Mentalno zdravlje mladih je još uvek tabu

Mentalno zdravlje još uvek je veliki tabu u društvu, kaže Dunja Denda, šesnaestogodišnja gimnazijalka iz Kelna na školskoj praksi (Schülerpraktikum) u redakciji Cosmo - Radio Forum. Kako ona doživljava taj fenomen objašnjava u razgovoru sa Sašom Bojićem.

Mentalno zdravlje je često zanemareno i zapušteno. Viđeno je uglavnom kroz crno-bele naočare, gde čovek može biti ili najcrnji frik, ili pak čisto-bela, zdrava individua koja je sama sebi dovoljna. Za Dunju Dendu „svi smo mi u realnosti u nekoj sredini“. Kada krenemo više da vučemo ka mračnijoj strani, upozorava Dunja i vršnjake a i starije, vreme je da nađemo pomoć. Dunjina lična susretanja, kao i njenih prijatelja, sa tom „mračnijom“ stranom rodila su u njoj ljubav prema psihologiji.

Razgovor: Saša Bojić i Dunja Denda

03:09 Min.

Uvek se najpre staramo o telesnom blagostanju. Kroz život se vodimo čekanjem kad je reč o psihi. Učeni smo a poneki i naučeni da će sve proći i da samo čekamo. Tako sedimo skrštenih ruku čekajući da sva naša negativna osećanja magično odu. U realnosti, kaže Dunja, ovakvo zapuštanje sebe uglavnom dovodi samo do pogoršanja stanja.

Negativna iskustva i osećanja su neizostavna karika u krugu života. Ipak, prihvatiti ih potpuno i o tome još ćutati, faktor je u tabuziranju mentalnog zdravlja. Sposobnošću da se nosimo sa problemima merimo ljudsku snagu. Dunja Denda posebno se zamisli nad činjenicom da je „samo spominjanje mentalnog disbalansa, za najveći broj ljudi, nešto sramotno“. Depresija se poredi sa nezahvalnošću, slabošću. Niko ne želi da bude viđen kao takav i zatraži pomoć. Najveća snaga se ipak ogleda u svesnosti svojih problema i spremnosti da se na istima radi. Ovakva snaga rađa se učenjem ljudi da su sva pomenuta mentalna stanja biološki poremećaji kao što bi bili i grip, problemi sa varenjem…

Još jedan od efekata ove tabuizacije jeste činjenica da se svakojake pogrdne reči za ljude sa smetnjama u razvoju koriste kao najnormalniji epiteti, naravno svi u negativnom maniru. Biti „retardiran“ ili „autističan” sinonim je za glupost. Društvo u ovakvom stanju ne može da pruži pomoć osobi kojoj pomoć treba. Stoga je bitno razbiti tu predrasudu da je čovek u nevolji manje vredan poštovanja.

Mentalno zdravlje nije jednostavno DA ili NE pitanje. Ono obuhvata čitav spektar, a svi mi smo samo jedna sitna tačkica na tom beskonačnom spektru. Dok neki imaju dijagnoze, drugi ne znaju da se, primera radi, nose sa stresom. U svakome od nas čuči ponešto na čemu treba raditi i mi imamo tu moć da ih i popravimo. Do manifestacije te moći ide trnovit put, a kao dobra desna ruka tu su psiholozi.

Oni dođu doktori za dušu. Doktori se vezuju za bolest. Stoga nije ni čudo što mnogi psihologe vide kao nešto strano i strašno. Rad na svojoj psihi je za Dunju, međutim, deo “lične higijene“. Pubertet je period života koji donosi brojne poteškoće i osećaj neshvaćenosti, kako i od strane vršnjaka, tako i od strane starijih. Ovaj uzrast je i idealan period da se dete, mladić ili devojka okrene psihologu i iskoristi to kao svoj mali ventil od spoljašnjeg sveta. Zapravo, bilo koji uzrast, pol, vera, seksualnost… U savršenom svetu, svi bismo radili na sebi. Za Dunju je psiholog inkluzivno i bezbedno mesto.

I za kraj, ceo ovaj put samospoznaje i rada na sebi, koji i ona sam prolazi, nije samo kako bismo popravili sebe. On nam pomaže da bolje i efikasnije pomognemo i drugima. Pomaže nam da budemo svesniji svog okruženja, da pružamo više saosećanja i podstičemo druge na komunikaciju na osnovu svog primera. Svet je pun lančanih reakciji. Kad širimo negativnu stigmu vezanu za mentalni rad na sebi, širimo to kao virus. Ali ako na vreme krenemo da se time bavimo, postaćemo bolja verzija sebe, kako za sebe same, tako i za čitavu okolinu. Dunja Denda, gimnazijalka iz Kelna koja je upravo na školskoj praksi u redakciji Cosmo – Radio Forum, svoja razmisljanja o važnosti ne samo fizičkog nego i mentalnog zdravlja dece i mladih završava porukom da se time „stvara čaroban krug“ i gde, kako kaže i poznata budistkinja Pema Chodron: “radimo na sebi kako bismo pomogli drugima i pomažemo drugima kako bismo radili na sebi.“

Stand: 17.01.2019, 18:00