Live hören
MC Solaar - Nouveau western

Pandemija ubrzala razvoj digitalne medicine

Liječnik pred kompjuterom

Pandemija ubrzala razvoj digitalne medicine

Snežana Bogavac, Keln


Spremnost gradjana da koriste prednosti digitalne medicine ili kako se takodje naziva telemedicine ili E-medicine vidno je porasla tokom pandemije.

Video-termini sa lekarom, elektronski dosije pacijenta, elektronski recept, aplikacije za praćenje terapija – sve to je za gradjane sada bitno više deo svakodnevice nego pre pandemije. Kakve su prednosti digitalne medicine, koja je u Nemačkoj već sada regulisana nizom zakona, a kakve zamke i ograničenja?

Korona dobra za digitalizaciju medicine

04:17 Min. Verfügbar bis 20.04.2022


U pandemiji, mnogi gradjani prezaju od odlaska u lekarsku ordinaciju u strahu da se ne zaraze koronom i odlučuju se za online termin (Online-Sprechstunde). U prvoj polovini 2019. je Centralni institut za zdravstveno zbrinjavanje preko zakonskih osiguranja registrovao samo nekoliko hiljada takvih online termina. U prvoj polovini 2020. taj broj je narastao na 1,7 miliona. )

Pri tome nije reč samo o mladoj generaciji odrasloj sa „smartfonom“ u ruci, potvrdjuje minhenski lekar koji je medju prvima u Nemačkoj pre šest godina počeo da nudi ove termine, Markus von Specht: „Uopšte nije retko da je pred ekranoim starija dama, a u pozadini sedi unuk ili sin koji se bavi tehnikom dok mi razgovaramo. Za meine je fascinantno da to funkcioniše i da postoji spremnost da se prihvati“.

Online pregled je dodatna usluga

Doktor Specht i mnogi drugi lekari u medijima ističu da lični kontakt ništa ne može da zameni i da online termin nije zamena za „klasični“ pregled, već dodatna usluga koja pacijentu često olakšava život. Online termin ne znači ni da se pacijent preko bilo koje platforme može obratiti lekaru za savet.

Ove termine mogu da nude samo lekari koji su se za tu uslugu prijavili Udruženju lekara koji su sklopili ugovor sa zdravstvenim osiguranjima (Kassenärztliche Vereinigung). Udruženje daje odobrenje za online preglede samo ako su ispunjeni odredjeni uslovi. Lekar i pacijent moraju imati odgovarajući softver, veza mora da bude potpuno kodirana, sadržaji ne smeju da se pamte. Firme koje nude softvere za video preglede servere smeju da imaju isključivo u Evropskoj uniji, a moraju imati i certifikate o zaštiti podataka od nezavisnih institucija.

Pacijent sada može, umesto na papiru, da dobije i E-recept u obliku QR koda poznatog sa proizvoda ili dokumenata. Pacijent sa kodom na telefonu  može da ode u apoteku, apotekar dobija ovlašćenje da kodirani recept pročita i izda lek. Za sada je E-recept pilot-projekat u kojem učestvuje deo zdravstvenih osiguranja, recimo DAK ili Barmer. Od 2022. će E-recept biti obavezan.

Telemonitoring za dijabetičare

Od 1. jula će osiguranici koji to žele imaće i mogućnost da otvore elektronski dosije pacijenta (elektronische Patientenakte ePa). U tu „elektronsku fasciklu“, o kojoj govorimo sutra u našoj savetodavnoj rubrici, pacijent uz pomoć ovlašćenog lekara može da stavlja lekarske nalaze, rentgenske snimke, izveštaje o lečenju ili dobijene vakcine.

U Nemačkoj, i dalje najčešće kao pilot-projekti, postoji i mogućnosti da lekari preko aplikacija prate razvoj odredjenih bolesti svojih pacijenata. Na primer, u Bavarskoj postoji mogućnost-telemonitoringa za pacijente koji imaju dijabetes – oni imaju senzore i odgovarajuće aplikacije kojom mere vrednosti glukoze i direktnoih  šalju svom lekaru. A on onda može mnogo brže da reaguje i „očitavajući“ aktuelne podatke dozira potrebne lekove.

U Nemačkoj razvoj telemedicine ne ide mnogo brzo, uveliko i zbog primedbi i sumnji vezanih sa sigurnost ličnih podataka. Nemački Chaos Computer Club, organizacija u kojoj se okupljeni „hakeri“ bave pitanjima bezbednosti kompjuterskih sistema, već je u više navrata pokazala da navodno sigurne veze kojima „idu“ podaci pacijenata često mogu da budu lako provaljene.

Da li je Nemačka „zemlja u razvoju“

Na drugoj strani, medicinari smatraju da bi uz veću digitalizaciju i bolje pohranjivanje podataka šanse za uspešno lečenje niza bolesti bile povećane. Predsednik Saveta za praćenje razvoja u zdravstvenom sistemu i direktor Instituta za opštu medicinu Univerziteta u Frankfurtu Ferdinand Gerlach smatra da je Nemačka, kada je reč o digitalizaciji zdravstvenog sistema, i dalje „zemlja u razvoju“. Gerlach smatra da su nužne promene: „Moramo naći novu ravnotežu izmedju zaštite podataka, koja je važna, i prava pacijenta da postojeći podaci na najbolji mogući način budu iskorišćeni za njegovo lečenje. I mnogima nije jasno, da se mi i Nemačkoj, da se tako izrazim, posebno usko i sitničavo ophodimo sa podacima, ako napravimo medjunarodno ili poredjenje sa Evropom gde svuda takodje postoje temeljni propisi o zaštiti podataka. Mi sami sebi nepotrebno otežavamo život“.

U razvoju telemedicine najdalje su odmakle zemlje koje su uglavnom iz geografskih razloga bile prinudjene na inovacije, dakle tamo gde su udaljenosti izmedju lekara i pacijenata često velike – u Kanadi, Australiji ili skandinavskim zemljama. Izrael, zemlja koja je do sada protiv korone vakcinisala najveći udeo stanovništva na svetu, je ujedno i zemlja koja je posebno daleko odmakla sa digitalizacijom zdravstvenog sistema.

Stand: 20.04.2021, 18:42