Live hören
Jetzt läuft: Itoto von Ami Yèrèwolo

Krpljenje rupa u znanju u letnjoj školi

devojčica sa školskim rancem i maskom

Krpljenje rupa u znanju u letnjoj školi

Snežana Bogavac, Keln

Od izbijanje pandemije je 11 miliona djaka u Nemačkoj propustilo u proseku polovinu časova u školskim klupama. Od marta 2020. do pred kraj ove školske godine, do maja 2021. svaki djak je u proseku izubio 350 do 800 časova –to je skoro celo jedno polugodište.

Učenje od kuće, takozvani „Homeschooling“, nije svakome išlo od ruke - nekima je nedostajao kompjuter, nekima dobra veza, drugi nisu mogli da se naviknu na učenje bez neposredne podrške nastavnika. Učenje ne daljinu, često čak ni onda kada su se uveliko angažovali i roditelji. Školsku godinu su tako mnogi djaci završili sa rupama u znanju. Njih u nizu saveznih zemalja treba da nadoknade letnje škole.

Savezno ministarstvo za obrazovanje i nauku procenjuje da 20 do 25 odsto djaka u Nemačkoj ima „rupe u znanju“ uslovljene pandemijom. Da bi se propušteno nadoknadilo u nizu saveznih zemalja nudi se pomoć u obliku letnje škole, najčešće u prve ili poslednje dve sedmice školskog raspusta. Cilj je da se pre svega nadoknade propusti u glavnim predmetima - nemačkom, matematici i stranom jeziku, ali nudi se podrška i za savladavanje drugog gradova.

Krpljenje rupa u znanju u letnjoj školi

04:11 Min. Verfügbar bis 05.08.2022


Posle letnje škole, dopunska nastava

U Berlinu je oko 8.500 djaka dobilo mesto u letnjoj školi, a za to je izdvojeno pet miliona evra. Škole su sa roditeljima, odabrale za letnje škole one djake kojima je pomoć u savladavanju gradiva najpotrebnija. U Hamburgu se računa sa 10.000 dece u letnjim školama,a u Baden-Virtembergu oko 60.000 djaka u programu „Most za učenje“.

Letnje škole uglavnom su deo šire podrške djacima da prevazidju posledice pandemije. Ministar za školstvo Bavarske Michael Piazolo kaže da će se u novoj školskoj godini biti ojačana individualna podrška djacima: „Obratićemo pažnju na svakog pojedinačnog djaka, posebno na odredjene grupe, na one koji su probno prešli u naredni razred i imaju probleme u glavnim predmetima. Ali posebno je važno da se pojačaju socijalne konpetencije djaka, posebno kod onih gde su nastali dodatni psihički izazovi proteklih nedelja i meseci“.

Savezna vlada je u maju usvojila program za nadoknadjivanje propusta izazvanih koronom za decu i mlade. Od početka nove školske godine milijardu evra biti odvojeno za dodatnu nastavu i kurseve, bez obzira je li reč o privatnim časovima kod komercijalnih ponudjača, ili kursvima u narodnim univerzitetima ili udruženjima. Daljih milijardu evra biće uloženo u proširenje socijalnih programa da bi se ublažive socijalne i psihičke posledice pandemije kod dece.

Da li pomoć dopire do onih kojima je najpotrebnija

Ministarstvo kulture Severne Rajne-Vestfalije uložiće do kraja raspusta 36 miliona evra u program „Ekstra vreme za učenje“, ali i u program „Ekstra vreme za kretanje“ kojim treba da se nadoknadi nedostatak fizičkih aktivnosti kod dece tokom pandemije. U Rajnland Pfalcu u letnjim školama dobrovoljno radi 1.700 mentora, a tri četvrtine čine studenti sa fakulteta za nastavnička zanimanja. Drugde su angažovani i redovni i penzionisani nastavnici, ali i djaci završnih razreda.

No nisu svi uvereni da će letnje škole koristiti onima kojima je podrška najnužnija, recimo šefica Udruženja roditelja Bavarske Henrike Paede: „Doprećemo samo do djaka koji su tokom leta kod kuće i do onih čiji roditelji smatraju neophodnim da ih pošalju u letnju školu. A to sigurno nisu oni djaci kojama je to potrebno“.

Ne postoji „izgubljena korona-generacija“

Predsednik Nemačkog saveza prosvetnih radnika Heinz-Peter Meidinger smatra da su letnje škole „kap u moru“ i da politika ne treba da se „zavarava da će dvonedeljni kurs nadoknaditi propuštene časove“.

Sabine Schutter, predsednica Upravnog odbora organizacije SOS Dečije selo ocenjuje da letnje škole neće uspeti najvažnije – da izjednače obrazovne razlike medju decom. Takodje ukazuje da decu niko nije pitao „kakvi ih strahovi muče u smrtonosnoj pandemiji“, a „ta trauma je važnija od onoga što su propustili u školi, a letnja škola nije dovoljan odgovor na to“.

Dečija psihologinja Elisabeth Raffauf takodje nije velika pobornica letnjih škola i smatra da bi umesto njih bolje bilo da se vidi „gde školski programi mogu da se pročiste i smanji pritisak na decu“. Njoj smeta što mnogi zbog izgubljenih časova u pandemiji decu i mlade nazivaju „izgubljenom korona-generacijom“: „Možemo biti sugurni da su deca naučila nešto drugo. To treba da gledamo, a ne nedostatke, ono šta je bilo umesto toga, šta su radili, gde su našli kreativna rešenja, gde su preuzeli odgovornost, gde su nešto postigli i tu ćemo sigurno nešto naći. Ostaće ono što su doživeli, ako su doživeli veliki strah, ili velike svadje ili nasilje, ili ako su bili ohrabrivani i doživeli nešto iz čega su shvatili da mogu da savladaju teške situacije, onda će iz krize izaći ojačani“, kaže psihologinja Elisabeth Raffauf.

Stand: 05.08.2021, 18:14