Kućni ljubimci: prijatelji ili žive igračke. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 20.04.2023. 25:56 Min.. Verfügbar bis 19.04.2024. COSMO. Von Sasa Bojic.
Kućni ljubimci: prijatelji ili žive igračke
Stand: 20.04.2023, 17:10 Uhr
Saša Bojić, Nenad Kreizer, Borislav Šujanski
U Nemačkoj živi nešto više od 83 miliona ljudi a sa njima – oko 30 miliona kućnih ljubimaca. Tu ima svega: od pasa i mačaka, preko kunića, morske prasadi i drugih sličnih glodara, manjih i većih ptica, pa sve do riba, raznih reptila i gmizavaca. Zašto ljudi toliko rado dele svoje kuće i stanove sa životinjama svih vrsta, pitanje je čijim tragom je pošao Saša Bojić.
Na početku bih želeo da preciziram ponešto da ne bi bilo nesporazuma. U ovoj epizodi ćete čuti poneki savet ili preporuku, ali ne i o tome kako i gde možete nabaviti i kako održavati ovu ili onu kućnu životinju. Ono što mene najviše zanima jeste odnos između čoveka i njegove kućne životinje. Taj odnos je kompleksan i zato najpre valja napraviti i razliku između vrsta kućnih životinja. Ja ih delim na dve grupe.
Jednu grupu čine one životinje koje kao takve možemo naći slobodne u prirodi, kao što su na primer, lasice, papagaji, ribice, sve vrste reptila i glodara.
Drugu grupu čine životinje koje se takve ne mogu naći u divljini, osim ako ne pobegnu od čoveka ili ih čovek tamo ne ostavi. To su naravno domaći psi i mačke. Te životinje pripadaju velikim prirodnim porodicama pasa i mačaka, ali ih je čovek vremenom prilagođavao sebi i svojim potrebama i ukrštanjima stvarao rase koje se više ne mogu naći u prirodi, već samo u čovekovom neposrednom okruženju.
Sada bih mačke ostavio nakratko postrani i posvetio se specijalno psima.
Domaći pas spada u životinje oko čijeg uzgoja se čovek najviše trudio. To se zove proces domestifikacije ili pripitomljavanja – stvaranja rasa koje potiču od jednog zajedničkog pretka, a to je u slučaju psa - vuk.
Kada je u ljudskoj civilizaciji počela domestifikacija vukova, pitanje je na koje nauka nema ni izdaleka tačan odgovor. Procene variraju između 15.000 godina pre nove ere i 100.000 godina pre nove ere.
Određene vrste pasa su uvek uzgajivane sa određenim ciljem. Na primer, da bi pomagale ljudima u lovu, ili čuvanju stoke, ili čuvanju kuće i imanja, ili da bi vukle saonice. I tako dalje. To znači da je čovek tokom vremena stvarao sebi rase – i pasmine - koje su mu bile potrebne kao živo oruđe.
S druge strane, stvarao je sebi i rase koje nisu imale nikakav specijalan zadatak osim da mu prave društvo. Da žive s njim i jednostavno budu deo njegovog svakodnevnog okruženja. I u toj oblasti su nastajale veoma diferencirane i međusobno različite rase. Neke su velike, neke male, neke su miroljubive, neke neustrašive i suludo hrabre, neke mogu postati opasne, a većina ljudi rase razlikuje po nekoj opštoj oceni njihove inteligencije.
Prema tome, ljudi su tokom istorije stvarali pseće rase po sopstvenim željama. Kućni pas je čovekov proizvod. Čovek ne postoji zbog njega, već on postoji zbog čoveka.
Na ovom mestu konstatujem da imam mali problem sa tom činjenicom. Njemu bih se vratio nešto kasnije. Jer, iako tako popularan i na glasu kao „najbolji čovekov prijatelj“, pas je samo jedna od mnogih vrsta takozvanih kućnih ljubimaca, i zato i njima moramo odati dužnu pažnju.
Sve što važi za pse kada je reč o odnosu ljudi prema kućnim životinjama važi i za mačke, mačje rase su takođe dobijene pažljivim odabiranjem i nalaze se na prvom mestu po popularnosti u Nemačkoj. Prema poslednjim raspoloživim informacijama iz 2022. Godine, u nemačkim domaćinstvima ima 16,7 miliona mačaka.
Psi su na drugom mestu – njih ima 10,6 miliona. Na trećem mestu su grupno takozvane male životinje, poput morske prasadi ili hrčaka, kunića, zečića, pacova i slično. Na četvrtom su ptice poput papagaja ili kanarinaca. Na petom – akvarijumske i baštenske ribice. Na šestom – životinje koje se drže u terarijumima. Tu računamo i reptile i vodozemce ali i krokodile.
Dakle: u 26 procenata nemačkih domaćinstava postoji najmanje jedna mačka. A u 21-om procentu domaćinstava postoji najmanje jedan pas. 2021. Godine je u 47 odsto nemačkih domaćinstava živeo najmanje jedan kućni ljubimac iz životinjskog sveta.
I upravo je pomenuta godina bila godina pravog buma kupovine kućnih životinja – jer je to bila godina korone i lokdauna. U vremenu rada u „kućnoj kancelariji“ mogućnosti međuljudskog kontakta su bile ograničene. Ljudi su za vreme pandemije najviše nabavljali mačke.
Da li to znači da je kućni ljubimac neka vrsta zamene za ljude? Živo biće koje nam „pravi društvo“ i čini nas manje usamljenim? Doduše, tim sugerišem da iza nabavke životinja stoji neka vrsta usamljenosti. Možda i želje za društvom bića sa kojim se komunicira jednostavije i živi uz mnogo manje problema nego sa čovekom?
Neko će da se osupne na ove reči. Ali, u odnosu čoveka prema kućnoj životinji ne može se zaobići – psihologija. O tome dovoljno govori i ovaj podatak: na svakom od mnogo internet-portala za sve o kućnim ljubimcima postoji savetnik pod naslovom „Koja kućna životinja mi najviše odgovara“? Iz toga se može zaključiti samo da se čovekov izbor ne vrti oko same životinje, vać oko – čoveka. Vlasnici kućnih ljubimaca ne kupuju životinje zbog životinja, već pre svega – zbog sebe.
Koliko puta ste čuli komentar: „Ovaj pas uopšte ne ide uz ovog čoveka“. Ja sam u poslednjih 40 godina čuo dovoljno mladih koji žele recimo da nabave psa. Ili da im ga roditelji kupe. I koji pri tome tačno znaju koju rasu hoće i to zato što ona „ide uz njih“. I može da posluži kao dopuna utiska koji žele da ostave na svoju okolinu.
Čuo sam mlade momke koji žele pit-bula da bi izgledali opasnije i muževnije kada ga izvedu u park.
Čuo sam dame koje smatraju da postoje „damski psi“, nikako podesni za muškog gazdu, već samo za takozvane „prave gospođe“ sa korpicom iz koje viri mila glavica malteškog terijera i to sa šnalom na čelu.
Još u staroj Jugoslaviji, imao sam poznanika koji je otac jedne poznate ženske televizijske zvezde. Jednom mi je rekao da je pitao kćerku šta bi želela da joj kupi za rođendan. A ona mu je odgovorila da hoće bundu – i pudlicu, po mogućnosti - belu.
Da li je u redu da životinja dopunjava našu sliku pred javnošću? Da nam služi kao „accessoire“? Pa i kao ukras? Pored toga što nam služi i kao „društvo“. Ili čak i kao – živa igračka. Ili svakodnevna terapija.
U slučajevima životinja koje ionako ne žive u prirodi, kao što su pas i mačka, jasno je da je njihova egzistencija direktno zavisna od ljudskih potreba. Prema tome, to što one služe čoveku kao ovo ili ono zapravo predstavlja neku vrstu simbioze - u kojoj one mogu imati vrlo srećan život. Služe, nego šta, reći će mnogi vlasnici pasa i mačaka, i dodati: to je i u našem, i u njihovom interesu.
Pravila postoje samo ih treba znati
Stanarsko pravo kad su ljubimci u pitanju razlikuje dvije grupe: male životinje te u drugoj grupi pse i mačke. Pod male životinje spadaju tigrice, kanarinci, miševi, zamorci, hrčci , ribe i neka vrste gmazova poput recimo kornjača. U pravilu Vam stanodavac ne smije zabraniti držanje ovih životinja.
Kod najomiljenijih kućnih životinja, dakle pasa i mačaka, se najviše lome koplja. Iako stanodavac ne smije načelno zabraniti mačke ili pse često se u ugovoru o najmu stana nalazi klauzula po kojoj je držanje ovih životinja dozvoljeno samo uz prethodno odobrenje. U pravilu se držanje mačke ne zabranjuje iz praktičnih razloga. Mačka je tiha životinja čija glasanje ne prelazi okvire stana u kojem živi. Sa psima je to malo drugačije. Psi su, da tako kažem, mnogo prisutniji i vidljiviji u jednoj stambenoj zgradi. Sa psom je potrebno tri puta dnevno ići u šetnju, kontakti sa susjedima su neizbježni. Mnogo pasmine su poznate po čestom i prodornom lavežu a neki vlasnici su opet poznati po tome da ne čiste iza svojih životinja. Sve su to razlozi zbog kojih je stanodavcu jednostavnije zabraniti boravak psa u njegovoj nekretnini što može obrazložiti lošim iskustvima ili bojazni da bi mogao imati problema s ostalim susjedima u zgradi ili pak vlasnicima stanova.
Neodgovorni vlasnici, puni domovi za nezbrinute životinje
Kada je reč o držanju životinja kao kućnih ljubimaca, mora se reći i da nisu svi vlasnici tolilko odgovorni i spremni na odgovarajuće žrtve kao što su mislili da će biti kada su nabavili životinju. Tu smo opet kod razloga za nabavku – ako kupimo kućnu životinju da nam ne bi bilo dosadno ili da se ne bismo osećali potišteno, naravno da ubrzo može doći vreme kada nismo više potišteni i onda se postavlja pitanje: šta sad? Posebno u slučaju mnogih pasa i mačaka koji su nabavljeni da bi deci u lokdaunu bilo lakše.
U 2021. godini je nakon proglašenja pandemije u Nemačkoj kupljeno milion mačaka i 600.000 pasa više nego u 2019. Kada su lokdauni i drakonske mere počeli da jenjavaju, počeli su da se pune i domovi za nezbrinute životinje. Razlog tome je činjenica da su mnogi ljudi kuipili sebi psa ili mačku ne razmišljajući mnogo o tome koliko truda je potrebno da bi životinja imala sve što joj treba.
Još jedna pojava je za vreme nakon proglašenja pandemije bila karakteristična, naime, primetno se povećala ilegalna trgovina psima, odnosno, štenadima. U Nemačkoj je porasla potražnja zbog korone, i ljudi koji su se obraćali uzgajivačima pasa često nisu mogli da nađu adekvatnog psa, pa su gledali po internetu i tamo nailazili i na neke mnogo manje ozbiljne trgovce. U nemačkoj štampi se navodi da su takvi trgovci uglavnom iz Istočne Evrope.
Ogromna potražnja je dovela do toga da se štenad često prerano odvajaju od majki ili da nemaju potrebne vakcinacije i medicinske preglede. Često se dešavalo da štenići koji su ilegalno prodati već narednih dana u svom novom domu obole. A to znači da ih valja odvesti veterinaru i za veterinarsku intervenciju dobro platiti. U slučaju težih komplikacija, računi od 1000 evra tu nisu nikakva retkost.
Uzgoj životinja koje postoje samo da bi bile privezak čoveka, pojedinca ili porodice, pojava je kojoj se pored miliona ljudi i dece raduje i odgovarajuća privredna branša. Godine 2021. su preduzeća u stacionarnoj trgovini ostvarila ukupan obrt nešto manji od 4,8 milijardi evra. Tome treba dodati obrt od milijardu evra u trgovini preko interneta ali i 162 miliona evra koje su potrošili kupci hrane za divlje ptice.
Egzotične životinje su također ljubimci
Šta je sa životinjama koje imaju i svoje prirodno stanište, ali ih ljudi drže po svojim kućama? Takvih takođe ima napretek. Neke mogu da se pomaze, sa nekim drugim to ide malo teže. Neke je lako negovati, a oko nekih mora komplikovano da se radi. U potonje spadaju, na primer, majmuni raznih vrsta, recimo, kapucineri. Kod takvih životinja je vrlo važno postarati se o tome da smeštaj u kući što više podseća na prirodno okruženje i zato tu važnu ulogu najčešće ima i bašta, ili čak veliko dvorište sa odgovarajućim, da kažemo, lejautom.
Kornjače, pacovi, patuljaste svinje, patuljaste koze, rakuni, kameleoni, ježevi i sve ostale životinje koje nisu psi i mačke imaju svoje mesto u nemačkim domaćinstvima, imaju svoje probleme, svoja tržišta i njihovi vlasnici imaju mogućnost da se preko interneta dobro umreže i organizuju sve što treba za svoje kućne ljubimce.
Prema jednoj nedavno objavljenoj studiji organizacije „pro vajldlajf“, u Nemačkoj se preko interneta nude i lavovi i tigrovi. Cene su im između 2000 i 25.000 evra, a i ostale egzotične životinje su u ponudi: zmije-otrovnice, aligatori, kenguri, šimpanze.
Držanje takvih životinja je moguće, ali i povezano sa velikim administrativnim i finansijskim zahtevima. Naš podkast jer premali da bismo se detaljno posvetili životinjama kao što su pasanci, daždevnjaci i slično, ali jedno je sigurno: Nemačka je zemlja u kojoj je držanje životinja u domaćinstvu veoma popularno i u kojoj za to postoje veoma razvijene infrastrukture. Koliko to ima smisla, koliko su pojedine životinje podesnije od nekih drugih, to su pitanja na koja možete da nam odgovorite i Vi, lako ćete nas naći na internetu i pokrenuti neko od bitnih pitanja kojima ovaj put nismo stigli da se pozabavimo.
Detaljnije o svemu poslušajte u podcast epizodi.
