Live hören
WDRcosmo - Der Sound der Welt

Izbori 2021: Kako nemačke stranke žele da zaštite klimu?

Izbori 2021: Kako nemačke stranke žele da zaštite klimu?

Izbori 2021: Kako nemačke stranke žele da zaštite klimu?

Boris Rabrenović, Keln

Bliže se izbori za Bundestag, a mi u Radio Forumu danas započinjemo analizu izbornih programa vodećih stranaka koje učestvuju na izborima. Krećemo od klimatske politike, kojoj stranke posvećuju veliku pažnju.

CDU/CSU

Cilj stranaka Unije CDU i CSU je da se klimatska neutralnost postigne do 2045. godine. Do 2030. bi emisija štetnih gasova trebalo da se smanji za 65 odsto u odnosu na 1990. godinu, a do 2040. za 88 odsto. Unija želi da osnaži trgovinu emisijama (gasova sa efektom staklene bašte), a dodatna finansijska opterećenja želi da kompenzije rasterećenjima u oblasti stanovanja i mobilnosti. Unija je za to da se odmah ukine zakonom utvrđeni doprinos za obnovljive energije (EEG). U izbornom programu demohrišćana nema konkretnih podataka o cenama za CO2 (ugljen-dioksid). Sve veću potrebu za energijom, CDU i CSU žele da namire širenjem obnovljivih izvora energije. To podrazumeva proizvodnju energije iz sunca, vetra, biomase, hidroenergije, geotermalne energije i vodonika. Plan demohriščana je da Nemačka postane broj 1 u svetu kada je reč o vodoniku kao izvoru energije. Unija je i za poboljšanje železničkog saobraćaja i za to da se prevoz robe sa auto-puteva što pre prebaci na šine i brodove. Unija je i za bolje povezivanje vazdušnog i železničkog saobraćaja. Ona obećava da će štititi nemački automobilsku industriju. Planira široku mrežu stanica za punjenje elektro-vozila, protivi se zabrani dizel vozila, kao i ograničavanju brzine na autoputevima.

Razgovor Amira Kambera i Borisa Rabrenovića

07:54 Min. Verfügbar bis 25.08.2022


SPD

Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) takođe želi klimatsku neutralnost do 2045. godine. Pritom se kao i Unija rukovodi već postojećim Zakonom o zaštiti klime. SPD je za to da se najkasnije do 2040. godine struja u potpunosti dobija iz obnovljivih izvora energije, pa bi tako svi pogodni krovovi trebalo da dobiju solarne panele. SPD bi htela da Nemačka do 2030. godine bude vodeća zemlja kada je reč o tehnologijama za proizvodnju vodonika. Kada je reč o cenama za emisiju CO2, SPD smatra da bi ljudi sa manjim primanjima trebalo da budu pošteđeni, recimo putem socijalno pravednih mera kompenzacije. I SPD je za ukidanje zakonom utvrđenog doprinosa za obnovljive energije (EEG) i to do 2025. godine. SPD želi da građevinski sektor postepeno postane CO2-neutralan. Takođe, SPD je za modernizaciju saobraćajnog sektora. Sa „Planom mobilnosti 2030.“ lokalni javni prevoz bi trebalo da bude proširen, a svi novi autobusi i vozovi bi trebalo da budu klimatski neutralni. Železnički saobraćaj bi unutar Evrope trebalo da bude jeftiniji i privlačniji od vazdušnog saobraćaja. Do 2030. godine na nemačkim ulicama bi trebalo da bude najmanje 15 miliona elektro-automobila, a mreža stanica za njihovo punjenje proširena. Što se tiče brzine na autoputevima, SPD je za to da se ona ograniči na 130 kilometara na sat.

AfD

Znatno drugačiju klimatsku politiku ima Alternativa za Nemačku. AfD čak dovodi u pitanje to da je čovek doprineo klimatskim promenama. Ta stranka smatra da je globalno otopljavanje posledica klimatskih promena, kojima bi čovek trebalo da se prilagodi, a ne da se protiv njih bori. Klimatsku neutralnost i promene neophodne da bi se ona postigla, AfD označava kao pretnju slobodi i zato ih odbacije. Ta stranka je protiv poreza na CO2, ona zahteva napuštanje Pariskog sporazuma o klimi o odbacije „Zeleni sporazum“ - plan EU za zaštitu klime. AfD je protiv zatvaranja termoelektrana na ugalj. Ona smatra i da bi šest aktivnih nemačkih nuklearnih elektrana trebalo da rade sve dok je to tehnički i ekonomski izvodljivo. AfD podržava izgradnju gasovoda Severni tok 2 i protiv je toga da se energija proizvodi samo iz obnovljivih izvora energije. Protivi se favorizovanju elektro-vozila u odnosu na vozila koja imaju motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Protiv je ograničavanja brzine na autoputevima i zabrane za dizel vozila u gradovima. Umesto toga je za primenu inteligentnih tehnologija kojima bi se izbeglo stvaranje gužvi. AfD je za širenje lokalne i gradske mreže javnog prevoza, po uzoru na Švajcarsku, za jačanje vazdušnog saobraćaja i ukidanje avio-taksi. Veliki značaj Alternativa za Nemačku pridaje nemačkoj automobilskoj industriji i industriji dobavljača.

FDP

Stranka slobodnih demokrata je za to da se klimatska neutralnost u Nemačkoj i Evropi postigne najkasnije do 2050. godine. FDP se pritom oslanja na nove tehnologije i snagu slobodnog tržišta. Ta stranka bi što je brže moguće trgovinu emisijama proširila na sve sektore, a politika bi trebalo da utvrdi koliko bi smela da bude godišnja emisija CO2. FDP smatra da bi cena CO2 trebalo da bude ujednačena u svetu i u skladu sa tržištem. FDP je za ukidanje zakonom utvrđenog doprinosa za obnovljive energije (EEG) kao i za ukidanje poreza na električnu energiju. Liberali su za širenje obnovljivih izvora energije, posebno za unapređenje tehnologije za proizvodnju vodonika. FDP je protiv ograničavanja brzine na autoputevima, kao i protiv paušalne zabrane za vozila sa motorima sa unutrašnjih sagorevanjem. Stranka zagovora trgovinu emisijama i u saobraćajnom sektoru kao i za širenje javnog prevoza. FDP je kritičan prema subvencijama i odbacuje premije za kupovinu elektro-automobila. Liberali smatraju da bi železnički saobraćaj trebalo privatizovati, a da bi mreža šina trebalo da ostane u državnim rukama. Time bi se, smatraju, postigli veća konkurencija, bolji servis i niže cene.

Levica

Stranka Levice traži da se klimatska neutralnost postigne već do 2035. godine, dok bi do 2030. emisija štetnih gasova trebalo da se smanji za najmanje 80 odsto u odnosu na 1990. Stranka Levice smatra da trgovina emisijama ne može da obezbedi efikasnu zaštitu klime. Umesto toga ona je za utvrđivanje jasnih pravila za koncerne. Ta stranka zagovora napuštanje uglja najkasnije do 2030. godine. Ona smatra da bi veliki energetski koncerni trebalo da postanu državno vlasništvo. Levica ima u planu i Fond za klimatsku transformaciju u vrednosti od 20 miliardi evra godišnje, koji je namenjen obnovi industrije i otvaranju novih radnih mesta. Niko ne bi smeo da ostane bez struje, vode, gasa ili grejanja, stoji u programu Levice. Ta stranka planira jeftini osnovni kontingent za energiju i vodu, a ko potroši više, taj više i plaća. Što se saobraćaja tiče Levica je za širenje autobuskih i voznih linija, za znatno niže cene karata, a lokalni prevoz bi postepeno trebalo da bude besplatan. Levica je za ograničavanje brzine na autoputevima na 120 kilometara na sat, a u gradovima na 30. Motora sa unutrašnjih sagorevanjem najkasnije do 2030. godine ne bi trebalo da bude, a premije za kupovinu automobila Levica odbacije. Vazdušni saobraćaj bi trebalo sve više zameniti železničkim, a Levica je takođe i za ukidanje svih letova na udaljenosti manjoj od 500 kilometara.

Zeleni

Zeleni planiraju brz program za zaštitu klime, koji bi omogućio efikasne mere u svim oblastima i kojim bi bile uklonjene sve prepreke za širenje obnovljivih izvora energije. Postojeći Zakon o zaštiti klime, ova stranka bi znatno pooštrila. Njen cilj je da se do 2030. emisija štetnih gasova smanji za 70 odsto, a da do 2035. godine Nemačka u potpunosti pređe na obnovljive izvore energije. Zeleni smatraju da bi do 2030. godine trebalo postići klimatsku neutralnost, a da bi u naredne četire godine trebalo da bude preko milion i po novih solarnih krovova. Cena CO2 je prema mišljenju Zelenih samo jedan od mnogih instrumenata i oni se zalažu da ta cena bude pravedna. Već uvedenu cenu za CO2 u oblasti saobraćaja i grejanja Zeleni bi već 2023. povećali sa trenutnih 25 na 60 evra pa jednoj toni. Što se tiče saobraćaja Zeleni su za automobile bez emisije štetnih gasova, za jačanje javnog prevoza i železnice. Ta stranka bi do 2035. investirala dodatnih 100 milijardi evra u izgradnju železničke mreže i stanica. Oni smatraju da bi do 2030. godine na nemačkim ulicama trebalo da bude najmanje 15 miliona elektro-automobila. Zeleni su za ograničavanje brzine na autoputevima na 130 kilometara na sat i takođe su za ukidanje kratkih letova do 2030. godine.

Stand: 25.08.2021, 18:19