Live hören
Jetzt läuft: Hush von The Marías

Nauka i privreda za veći trud u postizanju klimatske neutralnosti

Plakat sa natpisom "No time to waste/Nema vremena za gubljenje"

Nauka i privreda za veći trud u postizanju klimatske neutralnosti

U Berlinu su danas nastavljeni tek pripremni pregovori socijaldemokrata, zelenih i liberala o mogućoj semafor koaliciji, a naučnici i privrednici već traže da buduća savezna vlada napravi plan mera za zaštitu klime. Traži se kako definisanje pouzdanog i jasnog puta za postizanje klimatske neutralnosti do 2045. tako i ubrzani tempo sprovodjenja nužnih mera.

Nemački privrednici objavili su danas apel za klimatsku neutralnost. O kojim kompanijama je reč?

Razgovor: Nenad Kreizer i Snežana Bogavac

04:11 Min. Verfügbar bis 11.10.2022


Medju 69 firmi-potpisnica apela u kojima se traže energičnije mere za postizanje klimatske neutralnosti su i Allianz osiguranje, Bayer, ThyssenKrupp, Adidas, Nemačka pošta, Ikea, više energetskih kompanija i lanaca samoposluga i drogerija. Sve u svemu firme u kojima radi preko milion ljudi. Ovde kratko podsećanje – klimatska neutralnost znači da se izradom nekog proizvoda ili nekom uslužnom delatnošću ne povećava količina štetnih gasova u atmosferi. Cilj EU je da Evropa do 2050. postane prvi klimatski neutralan kontinent.

Šta privrednici zahtevaju od buduće savezne vlade kada je reč o zaštiti klime?

Popisnici apela očekuju da nova vlada već u prvih 100 dana počne „ofanzivu za sprovodjenje klimatske neutralnosti“. Privrednici smatraju da je zaštita klime bila tema koja je odlučila ishod saveznih izbora te zato partije koje budu činile novu saveznu vladu moraju da je stave na vrh dnevnog reda“. Privrednici traže veću proizvodnju obnovljive energije i izgradnju za to potrebne strujne mreže. Do 2030. bi, zahteva se u apelu, najmanje 70 odsto potrošnje struje u Nemačkoj trebalo da dolazi iz obnovljivih izvora. Postojeći kapaciteti za korišćenje energije vetra i sunca bi se zato morali utrostručiti. Traži se i prestanak korišćenja elektrana na ugalj pre 2038. kako je sada predvidjeno. Da bi to bilo moguće potrebna su nova, zaštiti klime proilagodjena industrijska postrojenja, saobraćajna infrastruktura kao i nove mere energetske sanacije zgrada.

I naučnici koji se bave zaštitom klime danas su objavili svoje vidjenje obaveza koje stoje pred budućom saveznom vladom. O čemu je tu reč?

Da, Institut za proučavanje posledica klimatskih promena iz Potsdama objavio je studiju u kojoj se analizira deset mogućih scenarija za postizanje klimatske neutralnosti do 2045. Naučnici smatraju da se u politici još uvek potcenjuje koliko duboke moraju da budu promene nužne za postizanje klimatske neutralnosti. Oni budućoj saveznoj vladi preporučuju da „vrlo brzo počne da sprovodi veoma mnogo mera“. Tako bi već do 2030. iz vetra i sunca moralo da se dobije 50 odsto više struje nego sada. Ugalj bi u elektranama morao da prestane da se koristi već 2030. a ne po aktuelnom planu 2038. „Klimatski ciljevi za period od 2030. do 2045. su ekstremno zahtevni i mogu se ostvariti samo krupnim investicijama, dodatnim političkim merama i izgradnjom infrastrukture u svim sektorima“, navodi se u danas obavljenoj studiji.

Ima li već reagovanja nemačkih političara na sve te predloge, kako onih u sadašnjoj vladi, tako i u partijama koje vode pripremne pregovore u Berlinu?

Oglasila se ministarka za nauku Anja Karliczek koja je studiju iz Potsdama okarakterisala kao „dragoceni doprinos“ opcijama za postizanje klimatskih ciljeva. I ministarka smatra da je potrebno mnogo više novih tehnologija da bi sve oblasti privrede i života postale klimatski neutralne, a posebno je zatražila uvodjenje novih industrijskih procesa i korišćenje zelenog vodonika i sintetičkih goriva kao konkurentnih energenata. Stranke koje vode pripremne pregovore za formiranje vlade – SPD, Zeleni i FDP nisu reagovale, a već prethodno su najavile da posle današnje runde razgovora neće biti konferencije za štampu. Ali već je poznato da je, uz poresku i finansijsku politiku, politika zaštite klime najveći kamen spoticanja u ovim trojnim pregovorima.

Stand: 11.10.2021, 18:04