Live hören
Jetzt läuft: 69 année érotique von Jane Birkin &Serge Gainsbourg

Prva izložba o gastarbajterima u Beogradu

Prva izložba o gastarbajterima u Beogradu

Danja Antonović

Izložba "Jugo, moja Jugo – gastarbajterske priče", koja se bavi životom jugoslovenskih radnika na privremenom radu u Austriji i Nemačkoj, otvorena je u četvrtak, 15. decembra u Beogradu, u Muzeju Jugoslavije.

Izložba "Jugo, moja Jugo – gastarbajterske priče"

Izložba je deo trogodišnjeg istraživačkog projekta, na kome su saradjivali kustosi, etnolozi i istoričari iz Beograda, Beča i Berllina, ali i obični ljudi, čije uspomene iz tog doba mogu da se vide u muzeju. Beogradska izložba je prva u regionu koja se bavi životom gastarbajtera i pokušava da rasvetli njihovu ulogu u kulturnom i privrednom životu tadašnje Jugoslavije. Iako gastarbajtera više nema, ogroman broj ljudi sa prostora bivše Jugoslavije i danas živi van zemlje-matice. Njihov doprinos u privrednom razvoju bivše domovine je ogroman: 2015. godine je samo u Srbiju stiglo 2,86 milijarde evra na račune ili na ruke rodjaka, što je dva puta više od uplate stranih investitora. Izložba "Jugo, moja Jugo" traje do kraja maja 2017. godine, a tokom tog vremena biće organizovana stručna vodjenja, radionice za decu, filmske predstave i debate.

"Radio Keln" – neizostavni gastarbajterski saputnik

Ruža i Toza Jovanović

Ruža i Toza Jovanović

"Jedva sam čekala veče i trčala sam s posla da slušam Radio Keln i nešto novo iz otadžbine... ". 1970-ih godina kada je Ruža Jovanović živela u Diseldorfu, WDR-ov "Radio Keln" je bio jedina veza sa domovinom, ali i sa Nemačkom: saveti za život ovde, vesti i muzika iz domovine, a sve to na maternjem jeziku. Ruža Jovanović danas živi u jednom selu u Istočnoj Srbiji, a na izložbi "Jugo, moja Jugo" je izložen i motocikl, koji je njen muž Toza kupio u Nemačkoj, kao i glomazne fotelje koje inače krase njihovu kuću na selu.

Prva izložba o jugoslovenskim gastarbajterima na ex-jugoslovenskom prostoru je otvorena 15. decembra u Muzeju Jugoslavije u Beogradu, koji se nalazi tik pored "Kuće cveća" u kojoj je sahranjen Tito. Posle tri godine istraživanja, ovde su izloženi arhivski materijali, privatne uspomene, klupske iskaznice, crveni pasoši, muzika i videomaterijali.

Uspomene iz jugoslovenske škole

Lepa Brena sa jugoslovenskom zastavom - fotoobrada Boris Kralj

Lepa Brena sa jugoslovenskom zastavom - fotoobrada Boris Kralj

U timu kustosa i istoričara bio je i Boris Kralj, fotograf iz Berlina, koji je priložio svoj privatni arhiv, a na otvaranju izložbe pričao o svom detinjstvu: "Biti gastarbajtersko dete ipak nije bilo lako. Uvek su nas uporedjivali  sa nemačkom decom u školi. Naši roditelji su drugačije govorili, uvek nemačko-srpskohrvatski, to je ovako izgledalo: ajde Borise, idi malo ajnkaufaj, malo milh i brot, cvaj kilo toga..... a ja sam se samo mislio, šta ću..."

Boris Kralj je rodjen i odrastao u Berlinu, danas je poznati modni fotograf, a pohadjao je i jugoslovensku školu: "Tu smo išli svake nedelje, jedan put posle podne, a mrzeli smo jugoslovensku školu. Učiteljica bi uvek rekla, "Kad se vi budete vratitli u vašu zemlju", a mi smo bili rodjeni u Nemačkoj, onda smo pitali, kako to u našu zemlju? Onda sam pitao mamu, "A gde se mi to vraćamo", rekla bi "Ma, ne razumeš ti to, nigde se mi ne vraćamo"... Onda smo i ćirilicu morali da učimo u jugoslovenskoj školi i onda smo olovkom, latinicom, gore napisali kako to treba čitati, da bi smo znali to pročitati i tako smo se mi nekako borili..."

Borisovi roditelji su, zajedno sa ostalih milion i po gastarbajtera tog doba, u Jugoslaviji bili – "radnici na privremenom radu". Iako je taj privremeni rad za puno njih trajao ceo život.

Pet od 15.000 jugoslovenskih radnica u Berlinu

Dokumentacija tog života je i instalacija Bosiljke Schedlich, koja putem fotografija iz svakodnevnog života govori o sudbini pet žena sa prostora Jugoslavije, koje su polovinom 1980-ih godina živele u Berlinu. Postavka se zove "Ja – mi smo Danica", kaže Bosiljka Schedlich: "Od 15.000 žena iz Jugoslavije u Berlinu, mi smo odabrali njih pet koje sa svojom sudbinom stoje simptomatično za mnoge druge žene."

Fudbaleri jugoslovenskog kluba Jedinstvo iz Beča

Fudbaleri jugoslovenskog kluba Jedinstvo iz Beča

Izložba "Jugo, moja Jugo" se sastoji od tri glavne celine. Na samom ulazu su postavljeni tadašnji zvanični izvori, geografska pokrivenost, brojke, arhivski materijali. "Tragovi" se bave pitanjem: ko su ustvari bili jugoslovenski gastarbajteri, dok celina "Ljudi" nudi privatne priče; ovde je čak postavljen i jedan kameni lav, koji "čuva" još uvek praznu vilu u bivšoj domovini... Celina "Samoistorizacija" govori o privatnim arhivima, o klubovima i sačuvanom, bivšem životu.

"Jugo, moja Jugo" na putu za Berlin

Goblen Tito

Izložba je otvorena do kraja maja 2017. godine, a u 2018. gostovaće u Berlinu

U organizaciju izložbe je uključen i berlinski novinar Rüdiger Rossig, koji već sada radi na tome da se izložba prikaže u Berlinu: "Tamo je otvaranje 2018. godine, zato što je te godine 50-togodišnjica sklapanja ugovora o gastarbajterima izmedju Savezne republike Nemačke i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije."

Projekt "Jugo, moja Jugo" su podržali Ministarstvo kulture Srbije, Austrijski kulturni forum i Goethe-Institut iz Beograda. A inače, izložba je nazvana po pesmi "Jugo, moja Jugo", koju je pevala Silvana Armenulić, a po stihovima Milenije Radovanović, radnice "na privremenom radu" u Nemačkoj. Izložba je otvorena do kraja maja 2017. godine.

Stand: 20.12.2016, 18:15