Live hören
Jetzt läuft: Stack it Up von Liam feat. A Boogie Wit da Hoodie Payne

Desničarski ekstremizam u bezbednosnim ustanovama

Izveštaj "Desničarski ekstremizam u bezbednosnim ustanovama", septembar 2020

Desničarski ekstremizam u bezbednosnim ustanovama

Snežana Bogavac, Keln

U izveštaju koji je danas predstavio ministar unutrašnjih poslova Horst Seehofer, reč je o 380 slučajeva. Da li je to pokazatelj da strukturalnog problema nema ili upozorenje da tom problemu treba posvetiti više pažnje?

Od 2017. do kraja marta 2020. godine je u bezbednosnim organima saveznih zemalja ragistrovano 319 slučajeva onih koji se sumnjiče za desničarski ekstremizam i 58 u saveznim bezbednosnim vlastima. Još 1064 slučaja zabeležena su u Vojnoj protivobaveštajnj službi MAD.

Istraživanje je sprovedeno u Saveznoj policiji, Saveznom uredu za suzbijanje kriminala BKA, Saveznom uredu za zaštitu ustavnog poretka, Carini i Saveznoj obaveštajnoj službi BND. Kada je o saveznim zemljama reč, najviše slučajeva bilo je u Hesenu, Severnoj Rajni Vestfaliji, Bavarskoj i Saksoniji. U većini slučajeva, kako se navodi u izveštaju, pokrenute su disciplinske ili krivične mere, a 20 odsto započetih postupaka je obustavljeno.

Desničarski ekstremizam u bezbednosnim ustanovama

03:40 Min. Verfügbar bis 06.10.2021


„Nema strukturalnog problema“

Horst Seehofer

Brojke u izveštaju je ministar Seehofer ovako protumačio: „To znači da pretežna većina saradnika naših bezbednosnih ustanova, preko 99 odsto, čvrsto stoji u okvirima poštovanja saveznog ustava i to takodje znači da nemamo strukturalni problem sa desničarskim ekstremiznom u bezbednosnim ustanovama federacije i saveznih zemalja“.

Kako stoji u izveštaju, najviše postupaka pokrenutno je zbog razmenjivanja protivustavnih simbola ili poruka u chatovima. Samo u retkim slučajevima su službenici bezbednosnih vlasti koji se pojavljuju u ovoj statistici imali kontakte sa ekstremno desničarskim grupama ili su učestvovali na takvim skupovima.

No s obzirom da je reč o posebno značajnim državnim ustanovama jasno je da o dimenziji problema vezanom za pojave desničarskog ekstremizma ne govore samo brojke. Ili kako se izrazio Seehofer: „Javne služba i posebno bezbednosne ustanove imaju i funkciju uzora za našu demokratiju i pravnu državu i zato i pri malim brojkama mora da se jasno kaže da je svaki dokazani slučaj bruka, i uz to svaki dokazani slučaj u sapatništvo uvlači čitavu bezbednosnu ustanovu“.

U Izveštaju se navodi da je broj slučajeva mali u odnosu na broj ljudi koji rade u bezbednosnim vlastima, ali da svakako postoji i odredjeni broj nepoznatih, neotkrivenih slučajeva. Primera radi, u Saveznoj policiji radi skoro 49.000 ljudi, oko 6.500 u BND-u ili 6.400 u Saveznom uredu za suzbijanje kriminala.

Novi slučajevi i nakon marta 2020.

I nakon marta ove godine, kada je zaključen rad na danas objavljenom izveštaju, bilo je vesti o desno-ekstremističkim pojavama, pre svega u policiji. U Severnoj Rajni-Vestfaliji, Berlinu i Tiringiji otkriveni su policajci ili pak pripadnici Ureda za zaštitu ustavnog poretka pak koji u chatovima razmenjuju neonacističke, rasističke i sadržaje uperene protiv stranaca i muslimana.

Nakon danas objavljenog izveštaja Zelena opozicija u Budestagu zahteva dalja istraživanja. Kako je danas u intervjuu za Deutschlandfunk rekla Irene Mihalic, političarka zadužena u toj stranci za unutrašnju politiku, mora se više znati o uzrocima zbog kojih se policajci radikalizuju.

Razlika je, smatra ona, izmedju onih koji sa čvrstim desno-ekstremističkim pozicijama konkurišu za posao u policiji ili su te svetonazore razvili kao policajci. Zelena političarka je istakla da nije, kao što se često prebacuje onima koji problem vide kritičnije, reč o tome da se svi stave pod generalnu sumnju već naprotiv da se sa policije skine svaka ljaga.

Stand: 06.10.2020, 18:01