Live hören
Jetzt läuft: Broadway Rejam von Delfonic & Kapote

Izbori 2021: Kakvi su planovi stranaka o penzijama

Symbolbild: penzija

Izbori 2021: Kakvi su planovi stranaka o penzijama

U predizbornoj kampanji pred savezne parlamentarne izbore 26. septembra tema penzije ima posebno značajnu ulogu. Jer oko 23 miliona birača starije je od 60 godina. To je 38 odsto građana sa pravom glasa. Nije zato ni čudo da se stranke trude da ih privuku različitim obećanjima.

Šta će se od toga ispuniti zavisiće od izbornih rezultata i koalicionog sporazuma stranaka koje budu činile buduću vladu.

Ima li ikakvih sličnosti u onome što različite partije najavljuju, odnosno što bi kada je reč o penzijama želele da bi učinile za slučaj da dođu na vlast?

Razgovor: Nenad Kreizer i Snežana Bogavac

06:41 Min. Verfügbar bis 15.09.2022


Sve stranke bi da reformišu penzioni sistem na dobrobit građana i sa ciljem da penzija bude sigurna i za naredne generacije. I sve stranke to žele da postignu kombinovanjem zakonske penzije (gesetzliche Rente), penzije koju dotira poslodavac (Betriebsrente) i privatne penzije (Privatrente), ali uz različita nova rešenja. Takođe skoro sve partije smatraju da je pre dve decenije uvedena Riester-penzija nezadovoljavajući koncept i žele da ga napuste ili izmene.

Čija bi se pobeda sadašnjim i budućim penzionerima najviše „isplatila“? Počnimo od konzervativnih stranaka CDU/CSU koje su 16 godina na vlasti.

CDU/CSU kao i sve ostale stranke obećavaju reformu penzionog sistema od koje bi profitirali građani. Pri tome bi mirovina i dalje počivala na tri pomenute komponente, a doprinos koji se uplaćuje za zakonsku penziju trebalo bi da ostane. Kada je reč o „Betriebsrente“, CDU i CSU žele da razviju kako koncept ove penzije za sve zaposlene, ali i da ponude novu vrstu penzionih doprinosa, recimo takozvanu „generacijsku mirovinu“ u koji fond bi se uplaćivalo od rođenja. I privatnu penziju bi konzervativci hteli da izmene - umesto Riester-penzije oni bi da ponude standardni privatni penzioni doprinos obavezujući za sve zaposlene, sa tim što bi postojala i opcija da se on ne prihvati. Takođe stranke Unije žele da uvede obavezno penziono osiguranje za ljude u slobodnim profesijama, ali ne pominju koji nivo penzija, odnosno koju visinu penzija u odnosi na prosečnu platu žele u budućnosti.

Kako SPD vidi to, ali i druga pitanja vezana za mirovine gradjana?

„Mi želimo da ojačamo zakonsku penziju i zalažemo se za dugoročno stabilne penzije i trajni nivo penzija od 48 odsto“, navodi se jasno u predizbornom programu SPD. Socijaldemokrate odbacuju mogućnost povišavanja starosne granice za odlazak u penziju koja sada iznosi 67 godina. Ova stranka želi i veću penzionu ravnopravnost žena i muškaraca i najavljuje da bi se kod obračunavanja penzije više uvažavao rad uložen u negu roditelja ili drugih članova porodice. Takođe bi trebalo da i ljudi koji imaju samostalne i slobodne profesije, državni službenici i poslanici da uplaćuju doprinose za zakonsku penziju. I SPD, kako stoji u njenom predizbornom programu, smatra da rezultati Riester-penzije nisu zadovoljavajući i da kod „klasičnih ponuda za privatne dotirane penzije treba smanjiti birokratske prepreke i troškove“. SPD želi da ponudi i novi sistem penzionih doprinosa koji bi garantovala neka javna institucija i kojim bi se podržali samo zaposleni sa niskim i srednjim primanjima.

Kakve ideje imaju ostale stranke u Bundestagu? Šta je sa Zelenima koji trenutno u ispitivanjima javnog mnjenja stoje najbolje od svih opozicionih stranaka?

I Zeleni žele da zadrže starosnu granicu od 67 godina za odlazak u penziju, ali žele i da se procedura olakša za sve koji žele da rade duže odnosno kraće od toga. Zeleni kao i SPD žele da se garantuje nivo penzija od 48 odsto od prosečne plate, između ostalog i time što bi žene dobile pravo da sa skraćenog prelaze na puno radno vreme. Zakonsko penziono osiguranje Zeleni žele da zamene „gradjanskim osiguranjem“ u šta bi dugoročno trebalo da budu uključeni svi zaposleni, recimo samostalne profesije ili poslanici. Za ljude sa najnižim primanjima bi umesto osnovne mirovine (Grundrebte) trebalo da bude osmišljena „garantovana penzija“. „Svi ljudi bi u budućnosti trebalo da imaju pravo na garantovanu penziju, ali samo malom broju ljudi bi ona trebalo da bude neophodna. To je naš cilj“, navodi se u programu Zelenih.

Levica se godinama zalaže za nešto drugačija penziona rešenja, da li je tako i u predizbornom programu ove stranke?

Da, Levica želi da se svi uključe u sistem zakonskog penzionog osiguranja, dakle i oni iz samostalnih i slobodnih profesija i državni činovnici. Granicu za odlazak u penziju ova stranka želi da snizi na 65 godina, a za one koji su 40 godina uplaćivali penzione doprinose na čak 60 godina. Levica bi da podigne nivo penzija na 53 odsto prosečnog primanja, kao i da uvede solidarnu minimalnu penziju od 1.200 evra. Takodje ova stranka želi da uvede socijalne doprinose za svaku vrstu radnog odnosa.

Šta je sa preostale dve sada u Bundestagu zastupljene stranke – Liberalima FDP i Alternativom za Nemačku AfD?

Liberali žele da sistem penzionog osiguranja učine fleksibilnijim. Recimo, konstrukciju koju čine zakonska penzija, dotirana penzija i privatna penzija žele da zadrže, ali i da zaposlenima omoguće da slobodnije kombinuju te elemente. FDP smatra da svi koji su napunili 60 godina treba slobodnije da odlučuju kada će u penziju, naravno uz odgovarajuću visinu mirovine u zavisnosti od dužine plaćanja doprinosa. Liberali je za to da se, po švedskom uzoru, uvede i privatna „akcijska penzija“ čiji bi se doprinosi, recimo dva odsto bruto-primanja, oplodjavali na slobodnom tržištu kapitala.

AfD pak želi da roditelji iz poreskih sredstava za svako dete dobiju po 20.000 evra za doprinose za penziono osiguranje, ali se u programu ne pominje kako to treba da se finansira. Dodatnim sredstvima iz poreskih prihoda AfD želi pak da stabilizuje penzije, a novac za to bi po zamislima ove stranke trebalo da dodje ne iz povećanja poreza, već iz ušteda u migracionoj, evropskoj i politici zaštite klime.

Stand: 15.09.2021, 18:22