Live hören
Jetzt läuft: Ndeko Solo (Voilaaa Remix) von Afriquoi

Izbori za Bundestag i opasnost od dezinformacija

Natpis "Fake News" na jednoj tastaturi

Izbori za Bundestag i opasnost od dezinformacija

Snežana Bogavac, Keln

Koliko lažne vesti ugrožavaju savezne parlamentarne izbore u Nemačkoj i kakva je mogućnost da ih birači prepoznaju i zaštite se od njih.

Neke od dezinformacija u vezi sa kandidatima ili strankama u predizbornoj kampanji svakako su mnogi birači već čuli. Recimo da Zeleni žele da zabrane držanje kućnih ljubimaca ili da novac skupljen za žrtve poplava ide u predizbornu kampanju CDU ili da se kroz glasanje poštom manipulišu izbori. Ove i slične izmišljotine koje kruže pred izbore za Bundestag po socijalnim mrežama su apsurdne, često smešne, ali najčešće nisu bezopasne.

Izbori za Bundestag i opasnost od dezinformacija

04:19 Min. Verfügbar bis 07.09.2022


Kakve posledice dezinformacije mogu da imaju videlo se u vezi sa predsedničkim izborima u SAD prošle jeseni. I pred ranije izbore bilo je širenja dezinformacija ili pokušaja manipulacija i hakerskih napada na sajtove institucija od značaja za izbore. Namera je uvek ista - da se gradjane učine nesigurnima i sumnjičavima i da da se diskredituje demokratski proces. No, stručnjaci se slažu da je sada ovakvih pokušaja više, i to ne samo iz stranih zemalja, pre svega autokratskih režima.

Izborni proces u Nemačkoj bezbedan

Na opasnost je nedavno na konferenciji za štampu o bezbednosti izbora upozorio i savezni ministar unutrašnjih poslova Horst Seehofer: „Mi ne zapostavljamo inostrane opasnosti, ali dovoljno toga se dogadja i kod kuće. Gledati samo šta se dogadja u Moskvi, šta se dogadja u Kini, u Iranu i drugim zemljama – još jednom naglašavam da to shvatamo ozbiljno, ali i ne potcenjujemo šta se dogadja kod nas u zemlji“, rekao je Seehofer.

Sam izborni proces u Nemačkoj je, kako uverava rukovodilac saveznih izbora Georg Thiel je bezbedan. On je rekao da se „smetnje se mogu organizovati ili pokušati u pojedinim oblastima, ali ukupan sistem je ekstremno otporan“.

Kao dezinformacije se, prema navodima rukovodioca saveznih izbora mogu označiti „dokazivo pogrešne ili zavaravajuće informacije koje se šire da bi se uticalo na javnost ili se ona obmanjivala“. Dodaje se da u Nemačkoj „ne postoji centralni ured za prepoznavanje i ispravku dezinformacija“.

"Fake news" brine većinu gradjana

Ispitivanje javnog mnjenja instituta Forsa pokazalo je u julu da se većina od 82 odsto birača brine da bi „političkim kampanjama širenja dezinformacija mogao da bude manipulisan rezultat izbora“. Otprilike isti udeo anketiranih smatra da političke dezinformacije ugrožavaju našu demokratiju. Više od trećine gradjana je navelo da su oni lično do sada već najmanje jednom uočili političke dezinformacije na internetu.

Pred izbore kruži niz različitih lažnih vesti, obmana i dezinformacija, kaže Helena Schwertheim iz Instituta za strateški dijalog u Londonu: „Mi vidimo razne vrste dezinformacija, u to bih ubrojala i govor mržnje i digitalno nasilje. U sklopu izbora se recimo mnogo bavimo digitalnim nasiljem prema kandidovanim ženama, kao i prema kandidatima migrantskog porekla ili iz LGBTQ zajednice koji doživljavaju negativne uplive na njihovu političku participaciju. Kada je reč o dezinformacijama vidimo različite pretnje – recimo širenje priča koji potkopavaju poverenje u izborni proces ili demokratske institucije“, kaže Helena Schwertheim.

Dezinformacije, objašnjava ona, šire „različiti akteri“. Često je reč o osobama koje šire ekstremističke stavove ili nasilno ponašanje, ali često je finansijska dobit motiv za kampanja dezinformacija.

Podrška za prepoznavanje dezinformacije

Pred izbore je vidno nastojanje da se oteža širenje lažnih vesti. Na primer Zemaljski zavod za medije Severne Rajne-Vestfalije nudi raznovrsnu podršku za prepoznavanje dezinformacija, uključujući i autotest kojim birači mogu da provere koliko su vešti u ophodjenju sa dezinformacijema na internetu. Inicijativa Campaign Watch u kojoj se pored Nemačkog saveza sindikata DGB i Reportera bez granica udružilo više organizacija i fondacija, pozvala je partije da se u predizbornoj kampanji obavežu na punu transparentnost pri online oglasima, da se odreknu spornih reklamnih metoda i širenja dezinformacija.

Facebook, koji je bio na meti oštre kritike tokom predsedničkih izbora u SAD, 2. septembra je predstavio svoju svojevrsnu “predizbornu kampanju”. U saradnji sa Saveznom centralom za političko obrazovanje i više medijskih kuća ova kompanija želi da suzbija dezinformacije i pokušaje manipulacije pred izbore za Bundestag. Razvijena je ponuda za različite starosne grupe korisnika i otvorena je mogućnost neposredne „provere činjenica“ preko WhatsAppa. Sa Centralom za političko obrazovanje započeta je kampanja za podizanje medijske kompetencije gradjana - daju se praktična uputstva kako da se identifikuju dezinformacije i uspostavljen je link sa stranicom Savezne centrale „Izbor je tvoj“ (Du hast die Wahl).

Helena Schwertheim iz Instituta za strateški dijalog očekuje da će se pokušaji širenje dezinformacija nastaviti do izbora za Bundestag, ali i u sedmicama posle njih, pa ima preporuku za birače: „Sve slušaoce bih jednostavno zamolila informišite se, upitajte se šta je iza onoga što vidite i odakle to potiče, zapitajte se zašto neka osoba želi da podeli neku informaciju. Uvek je korisno biti malo kritičan“.

Stand: 07.09.2021, 17:52