Inflacija porasla, ali nema razloga za paniku

Kolica za kupovinu puna novčanica

Inflacija porasla, ali nema razloga za paniku

Snežana Bogavac, Keln

Inflacija je u Nemačkoj u avgustu je prema izveštaju Saveznog zavoda za statistiku iznosila 3,9 odsto. Tako visoka stopa poskupljenja nije bila u poslednjih 28 godina.

Veliki deo ekonomista smatra da je reč o prolaznom fenomenu, ali vest o porastu inflacije izazvala je i nedoumice i uznemirenje. Jer zadire u novčanik svakog gradjanina. Porast inflacije gradjani su u avgustu osetili pre svega po porastu cena energije, odnosno benzina i ulja za loženje - u odnosu na avgust 2020 veće su za 12,6 odsto. Cene životnih namirnica više su za 4,6 odsto nego u istom mesecu prošle godine, a cene uslužnih delatnosti za 2,5 odsto.

Inflacija porasla, ali nema razloga za paniku

03:39 Min. Verfügbar bis 08.09.2022


Ekonomisti nisu mnogo iznenadjeni ovakvim razvojem i ukazuju da je splet više uzroka doveo do povećanja inflacije. Prvo, prošle godine je, u okviru ekonomskih mera za ublažavanje posledica pandemije, smanjen porez na dodatnu vrednost čime su roba i usluge u Nemačkoj osetno pojeftinile. Ova privremena mera sada je okončana, što je dovelo do razumljivog porasta cena.

I neiskorišćena kupovna moć problem

Drugo, pandemija je poremetila lance snabdevanja u nizu industrijskih grana, došlo je do poremećaja u proizvodnji, ne nedostaju samo kompjuterski čipovi, već i drvo za industriju nameštaja, poluprovodnici za auto-industriju ili hemikalije. A nestašice materijala izazivaju povećanje cena robe. Treće, tokom pandemije su gradjani imali malo prilika da potroše zaradjen novac – restorani i prodavnice su bili zatvoreni, turistička putovanja jedva moguća. Prema proceni Instituta za svetsku privredu iz Kila prošle i ove godine u Nemačkoj je ostala neiskorišćena ostala kupovna moć od 200 milijardi evra. Sada se situacija smiruje, gradjani žele da potroše novac, a to podstiče rast cena.

Na njihovo povećanje utiče i porast cena energije. On je uslovljen kako povećanjem cena nafte na svetskom tržištu, tako i činjenicom da se od početka godine plaća porez na emisiju CO2. Sve to zajedno podstiče inflaciju čiji vrhunac po svemu sudeći nije dostignut kako navodi i Felix Hüffner, vodeći ekonomista UBS Banke: „Verujemo da će se putanja nastaviti na gore do novembra tako da ćemo na kraju doći do inflacije od pet odsto. Najvažnije je da mi verujemo da će inflacija naredne godine ponovo ići nadole“.

Opasnost od spirale plata i inflacije

Trenutno je inflacija u Nemačkoj veća nego i u jednoj drugoj velikoj ekonomiji Evropske unije, odnosno Evrozone. Evropska centralna banka ECB očekuje takodje da će se već 2022. inflacija primiriti i stabilizovati na nivou od oko dva procenta, što je cilj ove evropske finansijske institucije. I nemački ekonomisti smatraju da nema razloga za paniku, ali da obazrivost nije naodmet. Carsten Brzeski, vodeći ekonomista ING Banke: „2022. će inflacija ponovo malo da opadne, ali ne više na nivo na kojem ponovo može da se govori o deflaciji, već ćemo morati da se prilagodimo tome da ćemo u narednih deset godina imati nešto veće stope inflacije nego u proteklih deset godine“.

No čak i ako razloga za paniku nema, obazrivost nije na odmet, jer postoje i rizici. Izmedju ostalog i taj da u Nemačkoj trenutno cene rastu brže nego primanja. Zaposlene to, razumljivo, uznemirava, pojedini sindikati već traže da se primanja prilagode naraslim cenama. O tome Carsten Brzeski iz ING Banke: „Za centralnu banku je aktuelna situacija napeta. Ako bi ovu dinamiku inflacije potcenili, i ako bismo dobili takozvanu spiralu plata i cena, dakle veća inflacija vodi do većih plata, veće plate opet vode do više inflacije, onda bi trebalo da se što pre pritisne kamatna kočnica“.

To znači da bi trebalo što pre povećati kamate. Ali, za sada nema nagoveštaja da bi to moglo da se dogodi. Za kamate nadležna Evropska centralna banka,  kako je saopšteno u njenom sedištu u Frankfurtu, za sada ne namerava da preduzima nikakve mere, jer rast inflacije smatra prolaznim. Pri tom je ona i u Evrozoni dostigla najveći nivo u poslednjih deset godina i iznosi tri odsto.

Stand: 08.09.2021, 18:03