Live hören
Jetzt läuft: LBD von Becky G
23.00 - 06.00 Uhr Schwarz zu blau

Crvena nit kršenja ljudskih prava

Godišnji izveštaj međunarodne organizacije za ljudska prava Human Rights Watch

Crvena nit kršenja ljudskih prava

Boris Rabrenović, Köln

U Berlinu je predstavljen godišnji izveštaj međunarodne organizacije za ljudska prava Human Rights Watch u kojem se ocenjuje da napadi autokrata na ljudska prava nailaze na sve veći otpor građana, ali i da pobeda u toj borbi nikako nije zagarantovana. Human Rights Watch analizira i situaciju u zemljama regije.

U Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i na Kosovu, zemljama koje se takođe spominju u najnovijem izveštaju organizacije Human Rights Watch, u 2018. godini je ostvaren mali ili ograničeni napredak kada je reč o ljudskim pravima.

Predstavljen izveštaj Human Rights Watch-a

03:07 Min.

Suđenja za ratne zločine

Sa zatvaranjem Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTI) u decembru 2017. godine, suđenje za ratne zločine je prepušteno domaćim sudovima. U Bosni i Hercegovini i Srbiji su ona slabo napredovala i nedostajala im je politička podrška. U periodu od januara do septembra 2018. godine u Hrvatskoj je pred sud izvedeno 14 osoba optuženih za ratne zločine, od kojih je samo četiri osuđeno. Podseca se i da je na Kosovu zbog novog tužioca odložen početak rada Specijalnog suda za ratne zločine.

Medijske slobode

U izveštaju se govori i o kršenju medijskih sloboda i napadima na novinare u Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Od januara do sredine avgusta, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)registrovalo je 50 incidenata nasilja, pretnji ili zastrašivanja novinara, stoji u izveštaju Human Rights Watcha. Udruženje Novinara Kosova u istom periodu je registrovalo 13 takvih slučajeva, dok Udruženje bosanskih novinara beleži 41 napad na novinare.

Prihvat izbeglica i azil

U izveštaju se ukazuje i na problem sa prihvatom izbeglica i neefikasnim sistemima za dodelu azila. Za Srbiju piše da je ostvaren slab napredak ka trajnim rešenjima za izbeglice. Kritikuju se i bosanskohercegovačke vlasti, da nisu pružile osnovnu podršku hiljadama tražilaca azila i migranata koji su stigli 2018. godine, posebno u opštinama Velika Kladuša i Bihać. U delu izveštaja koji se odnosi na Hrvatsku, problem migranata je na prvom mestu. Pritom se podseća na podatke UNHCR-a, da je hrvatska policija 2018. godine u Bosnu i Hercegovinu vratila oko 2500 potražilaca azila, kao i da je u više od 700 slučajeva koristila nasilje.

Tenzije između Srba i Albanaca

Human Rights Watch piše i da je veliku zabrinutost izazvao kontroverzni plan srpskih i kosovskih lidera, iz avgusta prošle godine, o prekrajanju granica, što bi imalo velikih posledica po stanovništvo. U delu izveštaja o Kosovu stoji i da su nastavljene tenzije između Srba i Albanaca, posebno na severu zemlje, ali i to da je parlament u Prištini ratifikovao sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, što je bio uslov za viznu liberalizaciju.

Diskriminacija manjina

Izražava se zabrinutost i zbog diskriminacije manjina posebno Roma, kako u Bosni Hercegovini i Hrvatskoj, tako i u Srbiji i na Kosovu: kada je reč o obrazovanju, stanovanju,zdravstvenoj zaštiti, izdavanju dokumenata ili zapošljavanju. Bosna i Hercegovina se kritikuje i zbog toga što pripadnici nacionalnih manjina nisu mogli da se kandiduju ni na opštim izborima 2018. godine za članove Predsedništva BiH. Hrvatska se kritikuje zbog kampanje koja je počela u maju prošle godine, sa ciljem da se u parlamentu smanji broj etničkih Srba, stoji u najnovijem izvestaju međunarodne organizacije za ljudska prava Human Rights Watch.

Stand: 17.01.2019, 18:20