Šta je, za njene stanovnike, Evropa danas?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 09.05.2023. 19:44 Min.. Verfügbar bis 08.05.2024. COSMO. Von Amir Kamber.
Šta je, za njene stanovnike, Evropa danas?
Stand: 09.05.2023, 17:23 Uhr
Amir Kamber, Filip Slavković, Borislav Šujanski
Amir Kamber i Filip Slavković razmatraju šta Evropa, tačnije, Evropska unija obećava, nudi i garantira svojim stanovnicima danas? A šta onim drugima van nje? U Bosni i Hercegovini se ovogodišnji Dan Evrope, 9 maj, obilježava pod motom: Oduvijek u srcu Evrope. Jesu li i koliko tzv. obični građani Evrope zadovoljni slobodom kretanja i zapošljavanja?
Danas je Dan Evrope… Filipe, šta je za tebe Evropa? Ili, šta je za stanovnike Evrope danas Evropa?
Možda je najbolje, Amire, da citiram iz samo jedne od brojnih studija koje su sve rađene na sličan način pa su i davale slične rezultate: „Gotovo svi mladi ljudi naglašavaju da Evropsku uniju asociraju sa slobodom kretanja, odnosno sa mogućnošću da putuju, uče se, rade i žive u drugim evropskim zemljama. Evropa bez granica, u kojoj je moguće živeti i raditi neograničeno, najveće je dostignuće Evropske unije sa tačke gledišta mladih ljudi“. A mladi današnjice su nosioci razvoja sutrašnjice, je li.
A iz koje si to studije konkretno sad citirao?
To je redovna godišnja studija o mladima holandske odnosno internacionalne naftne kompanije Šel. Ovo je citat na osnovu istraživanja iz poslednje pred-pandemijske godine, 2019, ali kako se pandemija eto i zvanično završila, i ovi rezultati su takoreći ponovo važeći. I često se ponavljaju i u analizama koje se ne tiču samo mladih Evropljana. Sloboda putovanja i obrazovanja, naseljavanja, zapošljavanja, uvek se ističu kao najvažnija dostignuća onoga što je počelo za Evropska zajednica za ugalj i čelik a već više od dve decenije ima i zajedničku valutu. Pošto je u osnovi Evropske zajednice, odnosno danas Evropske unije, bio ekonomski interes, i dalje se ističe da je za Evropu najbitniji, kako se to uprošćeno kaže, slobodan tok ljudi i roba, a tome se onda dodaje i slobodan tok usluga i informacija.
I prema istraživanjima su u Evropi svi zadovoljni opštom i ličnom slobodom kretanja, zapošljavanja…
Najpre treba ukazati da se unutar Evropske unije termin Evropa koristi za samu Uniju, ne geografski za evropski kontinent. I sam Dan Evrope je zapravo dan poziva na osnivanje Evropske zajednice. To što Švajcarska ili Norveška, pa ni Bosna i Hercegovina ni Crna Gora ni Srbija, ali ni Ukrajina ili Rusija kao evropske države, nisu u EU – na to se u Briselu ili Berlinu u ovom kontekstu ne osvrću; kao ni na činjenicu da ni Velika Britanija više nije EU, ali geografski to još uvek jesu evropska ostrva. I evo baš jutros mi se na jednoj od društvenih mreža pojavi po ko zna koji put jedan od snimaka se nekog od aerodroma unutar Evropske unije, na kojem Englezi ili Škoti sada moraju da čekaju u istom redu za pasošku kontrolu kao i putnici iz Severne Makedonije, Albanije ili sa Kosova. Vize za putovanja do tri meseca najkasnije od 1. januara 2024. više neće biti potrebne ni građanima Kosova, ali u isto vreme EU traži od država Zapadnog Balkana da pooštre kontrole granice i svoje tzv. vizne režime ka trećim zemljama. U zbiru, ipak, nije sve baš sasvim slobodno a ni baš tako jednostavno kao što studije tvrde.
Ne studije, ali najnovije brojke govore takođe da sloboda putovanja ili zapošljavanja koja važi unutar Evrope ne važi za one koji su rođeni van evropskih granica. Opet je sve više stradalih migranata…
Tokom prethodne godine je samo u pokušaju da preko Sredozemnog mora čamcima i brodicama dođu do Evrope poginulo najmanje dve i po hiljade migranata. Od utapanja je spaseno oko 100 ljudi. Savet Evropska unije, telo koje okuplja izvršne vlasti država članica, se upravo prošle sedmice saglasio oko novih restriktivnih mera koje EU treba da usvoji u roku od godinu dana a čiji je cilj da odvrate tzv. ilegalne migrante, recimo sa već poznate Balkanske rute. To je onaj dug i mukotrpan put kojim npr. iz Avganistana ili Iraka ili Sirije uglavnom mladi muškarci dolaze u Evropu, preko Turske pa onda i Srbije ili Bosne i Hercegovine, kako bi se nastanili recimo u Nemačkoj. Sad na spoljnim granicama EU, na tom putu ali i na Mediteranu, treba da budu pojačane kontrole. A unutar same Unije treba da budu ubrzane procedure vraćanja u matične zemlje svih onih koji nemaju legalizovan boravak ili pravo na azil. U Briselu se, dakle, dodatno otežava ulazak u Evropsku uniju onim nepoželjnim doseljenicima i to zato što je 2022, posle dve godine strogih anti-pandemijskih mera, registrovano najviše nelegalnih migranata mereno još od 2016. Prošle godine je zabeleženo 330.000 ilegalnih prelazaka granica i podneto 920.000 zahteva za azil ali, kako je saopšteno iz Evropske komisije, velika većina su odbijeni. Iz EU je 2022. zvanično proterano skoro 425.000 ilegalnih migranata – skoro četvrtina više nego 2021.
To je i obrazloženje za pogrdni naziv „Tvrđava Evropa“ koji kritičari EU koriste kada opisuju restrikcije.
Ali i ovde je to opet samo jedan aspekt ovog višeslojnog problema. Ratnim izbeglicama iz Ukrajine su s početkom ruskih napada skoro 15 meseci širom otvorena vrata drugih evropskih zemalja i trenutno samo u Nemačkoj stalno boravi oko milion Ukrajinki dok ih je u celoj Evropskoj uniji više od 5 miliona.
U Evropsku uniju se neprekidno doseljavaju i legalni migranti, koji su ovde dobili posao ili stipendiju.
A time se vraćamo na početak priče koja zaista jeste pozitivna, pre svega za mnoge mlade ljude i to iz celog sveta. Samo Nemačka će od naredne godine očekivati najmanje 50.000 radnika, i to samo sa Zapadnog Balkana, koji su neophodni skoro svim granama ovdašnje privrede.
Skoro sve članice EU će u narednim godinama privlačiti stotine hiljada ljudi, nove kvalifikovane radne snage godišnje, i iz Azije i iz Južne Amerike itd. Tokovi radne snage, onda i novca pa i usluga i robe, time zaista postaju gotovo neograničeni. Medicinski stručnjaci iz Nemačke odlaze, u potrazi za boljom zaradom u Veliku Britaniju ili Švajcarsku; njihove koleginice iz Hrvatske ili BiH dobijaju mesta u nemačkim klinikama; u Srbiji je sve više zidara iz Indije ili šofera iz Šri Lanke. Ljudi odlaze sa svojih ognjišta, to može biti traumatično. Ali, ljudi se sve slobodnije kreću, makar unutar Evrope. I sve više njih može sebi da priuštiti da putuju.
Čini se i da su danas putovanja postala dostupnija širim grupama ljudi, nego pre deceniju ili dve.
Iako je pre svega avionski saobraćaj u poslednjih par godina poskupeo, železnica je, srazmerno, pojeftinila. A uz to postoje i razne evropske akcije, poput one Inter-rejl karte, koju mladi u čitavoj Evropi, dakle ne samo u Evropskoj uniji, već decenijama mogu da koriste da povoljno putuju po brojnim državama kontinenta. EU ove godine poklanja, preko konkursa, 70.000 Inter-rejl karata 18-ogodišnjacima za besplatna putovanja ne samo unutar EU, s izuzetkom Malte i Kipra, nego i po celom Balkanu i u Turskoj itd. Inter-rejl karat važi mesec dana a ove besplatne će važiti od početka jula. Dakle, još jedan doprinos slobodi kretanja. Važnu ulogu tu još igra i sloboda korišćenja mobilnih veza, jer je unutar EU onaj tzv. roming odnosno prelazak sa jedne na drugu nacionalnu mrežu besplatan, dok su besplatni rouming pre dve godine na svojim teritorijama uvele i zemlje Zapadnog Balkana. Od oktobra ove godine treba da stupi na snagu nova regulativa prema kojoj će značajno biti snižene cene rominga između Evropske unije i šest zapadnobalkanskih zemalja – znači, i lakša navigacija po Evropi.
A zbog čega Strajo Krsmanović, direktor Umjetničke galerije BiH, evropsku ideju prvenstveno posmatra u tradiciji antifašizma, poslušajte u podcastu.
