Usvojen najveći finansijski paket u istoriji EU

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel

Usvojen najveći finansijski paket u istoriji EU

Boris Rabrenović, Keln

Nakon više od 90 sati pregovora i sporova, lideri 27 zemalja članica EU rano jutros (21.7.20) su postigli dogovor o planu oživljavanja ekonomije u Uniji koja je ugrožena epidemijom korona virusa. Za budućnost EU obezbeđeno je 1,8 biliona evra. Prema mišljenju mnogih, reč je istorijskom dogovoru.

Samit u Briselu u istoriju će ući kao jedan od najdužih. Ali isto tako na njemu je usvojen i najveći finansijski paket u istoriji. 750 milijardi evra EU je izdvojila za borbu sa posledicama korona pandemije. Zbog pritiska takozvanih štedljivih zemalja - Austrije, Holandije, Danske i Švedske - ukupna suma bespovratne pomoći je sa 500 smanjena na 390 milijardi evra, dok će preostalih 360 milijardi evra zemljama članicama biti na raspolaganju u vidu kredita. Lideri zemalja EU postigli su dogovor i o novom budžetu EU do 2027. godine. Sedmogodišnji budžet EU iznosi 1.074 milijardi evra, a kada se na to doda 750 milijardi evra namenjenih za suzbijanje posledica korona krize dolazi se do već spomenute sume od 1,8 biliona evra, odnosno do najvećeg finansijskog paketa u istoriji EU.

Razgovor: Suada Herak i Boris Rabrenović

02:27 Min. Verfügbar bis 21.07.2021


„Istorijski trenutak za Evropu“

Vest da je samit završen i da je postignut rezultat najpre je objavio predsednik Evropskog saveta i domaćin samita Šarl Mišel koji je na Tviteru kratko napisao „Deal“, odnosno „Dogovor“. Nakon 90 sati teških pregovora svi učesnici su danas izrazili zadovoljstvo onim što je postignuto. Predsednica EK Urusla fon der Lajen je kazala da je to „istorijski trenutak za Evropu“. O istorijskom danu govorio je i francuski predsednik Emanuel Makron koji je nakon samita održao zajedničku konfernciju za novinare za nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, što je ocenjeno kao demonstracija jedinstva. Zadovoljstvo je izrazila i kancelarka Merkel, ali i istakla da pregovori nisu bili jednostavni: „To što nam je bilo potrebno toliko dana pokazuje koliko su se mišljenja razilazila. Ali ono što je za mene važno je to da smo na kraju postigli dogovor i da smo sada svi uvereni da sa tim što je dogovoreno nešto može da se učini.“

Razloga za zadovoljstvo ima i Hrvatska

Hrvatski premijer Andrej Plenković je danas kazao da je Hrvatska u evropskom paketu za oporavak dobila više nego što je očekivala. Hrvatskoj je na raspolaganju više od 22 milijardi eura. Ta sredstva nisu slučajno došla Hrvatskoj, nego na temelju snažno elaborirane argumentacije", izjavio je Plenković na konferenciji za novinare.

Isto tako pronađeno je rešenje i za jedan drugi veliki problem, a to je dovođenje u vezu fondova EU sa poštovanjem vladavine prava, čemu su se zeštoko protivile Poljska i Mađarska. Učesnici samita su se složili oko formulacije koja naglašava povezanost principa vladavine prava i isplate iz fondova EU, ali je ostavljeno da Evropska komisija sada izradi predloge koji će omogućiti poštovanje tih principa, dakle pre bi moglo da se kaže da je spor odložen nego što je pronađeno neko rešenje. Zato i ne čudi što mediji u Poljskoj i Mađarskoj danas govore o pobedi koje su te zemlje ostvarile u pregovorima.

70 odsto od ukupne sume bi zemljama članicama trebalo da bude stavljeno na raspolaganje 2021. i 2022. godine, dok je 30 odsto rezervisano za 2023. godinu. A ključno pri raspodeli novca je to koliko će nacionalne privrede biti pogođene krizom tokom ove i sledeće godine. 2022. godine bi onda još jednom trebalo da budu razmotrene isplate za 2023. godinu. Zemlje bi same trebalo da predstave planove za trošenje tog novca, a njih bi onda u roku od dva meseca trebalo da odobri Evropska komisija. Jedan od preduslova za odobravanje finansijskih sredstava bi trebalo da bude garancija da će se novac ulagati u projekte koji imaju veze za zaštitom klime i digitalizacijom.

EU se prvi put zadužuje

Sa vraćanjem novca bi trebalo da se počne pre 2027. godine i on bi trebalo da bude vraćen do 2058. Kako vraćanje tako velike sume novca ne bi dovelo u pitanje normalan rad EU, ona će dobiti neke nove izvore prihoda. Naime, početkom 2021. godine bi trebalo da bude uveden porez na plastiku koja ne može da se reciklira. Evropska komisija takođe planira i uvođenje digitalnog poreza i takozvanog CO2-graničnog poreza, koji bi najkasnije do 2023. trebalo da budu uvedeni. Taj granični porez plaćaće se na robu iz država koje nemaju stroge propise o zaštiti klime poput EU. Kao još jedan izvor prihoda EU biće uveden i porez na finansijske transakcije.

Stand: 21.07.2020, 18:05