Live hören
Jetzt läuft: JOLO von Yemisi Fancy & Niniola

Plan za budućnost Evrope

Ursula von der Leyen

Plan za budućnost Evrope

Snežana Bogavac, Brisel

U Briselu je predstavljen plan privredne obnove Evropske unije posle korona-krize. Zemlje bi trebalo da dobiju 750 milijardi evra kroz pomoć i kredite. Ali plan za „buduće generacije“ mora tek da dobije zeleno svetlo – i to najmanje 27 puta!

“Solidarnost se vratila u srce Evrope, tamo gde joj je i mesto”. Ovako je plan o privrednoj obnovi EU komentarisao CSU-političar Manfred Weber, šef grupe narodnih stranaka u Evropskom parlamentu. Weberove reči nisu samo efektne, već i važne - na kraju će o planu obnove glasati i evropski poslanici.

Predsednica Komisije Ursula von der Leyen je juče, predstavljajući plan na vanrednom zasedanju Evropskog parlamenta, upozorila: „Onima koji se danas plaše hrabrih investicija, njima kažem da će nas sutra troškovi sedenja skrštenih ruku u ovoj krizi koštati mnogo mnogo više“.

Plan za budućnost Evrope

03:31 Min. Verfügbar bis 28.05.2021


Program obnove predvidja fond od 750 milijardi evra koji će biti povezan sa budžetom EU za period od 2021. do 2027. Od toga 500 milijardi treba da bude nepovratna pomoć, a 250 milijardi krediti zemljama koje su posebno teško pogodjene krizom.

Da bi obezbedila novac EU planira, iako to nije predvidjeno sporazumima, da se zaduži na finansijskim tržištima. A da bi to bilo moguće, sopstvena sredstva, dakle ono što zemlje članice uplaćuju Briselu, trebalo bi da se uvećaju na dva odsto bruto nacionalnog dohotka. Sada je to 1,23 odsto.

Rok otplate 30 godina

Kao primer - Italija, teško pogodjena koronom, primila bi 81 milijardu pomoći i oko 90 milijardi u kreditima. Nemačka bi dobila 28 milijardi pomoći, ali s obzirom na ekonomsku moć, ne i kredite. Krediti koje bi uzela EU trebalo bi da budu otplaćeni od 2028. do 2058. Deo država-članica strahuje zato da bi na kraju zemlje preuzele odgovornost za dugove EU.

Pitanje je i kojim novcem Brisel namerava da otplaćuje dug. Za to ima više ideja – uvodjenje digitalnog ili poreza na plastiku, ili širenje trgovine pravima na emisiju CO2. Ali, ti predlozi su sporni, jer zadiru i u odnose sa trećim zemljama i zahtevaju saglasnost svih 27 zemalja članica i njihovih parlamenata.

Sporno bi moglo biti i ko bi kontrolisao da li će države sredstva za korona-obnovu i utrošiti za šta su dobijena. Komisija predlaže da njena godišnje preporuke za ekonomsku i finansijsku politiku za pojedine zemlje, kojima se sada ne pridaje velika važnost, za primaoce korona pomoći budu obavezujuće.

Uprkos otvorenim pitanjima, pozitivna prva reagovanja došla su iz više zemalja. Predsednik Francuske Emanuel Macron nazvao je jučerašnji dan „suštinskim za Evropu“ i zatražio brzo sprovodjenje plana. Savezna kancelarka Angela Merkel rekla je da će se Nemačka, koja preuzima predsedništvo EU, potruditi „koliko god je u njenoj moći da dodje do sporazuma zemalja članica“.

Dug prema narednoj generaciji

U Parlamentu je predsednica Evropske komisije juče poručila: „Danas je momenat da dodamo poglavlje naše generacija, da napravimo dalji korak ka postojanoj Uniji. To dugujemo narednoj generaciji“, rekla je Ursula von der Leyen.

Tipično je reagovanje Saveza nemačke industrije BDI koji je doduše protiv novih poreza, ali je plan obnove EU posle korone nazvao „snažnim signalom iz Brisela“ koji pokazuje da je Evropska komisija „spoznala dimenzije krize i nužnost odlučnog delovanja“. Franziska Brantner, zadužena za evropska pitanja u poslaničkoj grupi Zelenih u Bundestagu nije jedina koja ukazuje na ulogu Nemačke u usvajanju plana, jer ona 1. jula preuzima predsedništvo EU. „To predsedništvo odlučuje o tome kako će Evropa izgledati nakon krize – da li će naredna generacija živeti u postojanoj i suverenijoj Evropi, da li ćemo biti igrač ili igračka izmedju SAD i Kine“, poručila je zelena poslanica.

O juče objavljanom planu obnove EU posle korone će već 11. juna razgovarati ministri finansija EU, a temu će nastaviti 18. I 19. Juna šefovi država ili vlada. On će biti prvi samit „uživo“ od početka korona-krize, ali sigurno ne i poslednji na kojem že se raspravljati o planu pre nego šro ga prihvate sve članice i odobri Evropski parlament.

Stand: 28.05.2020, 18:06