Live hören
Jetzt läuft: Who Am I (What's My Name)? von Snoop Dogg

Kako dalje sa paketom pomoći?

Simbol: corona virus okružen EU-zvezdama

Kako dalje sa paketom pomoći?

Boris Rabrenović, Keln

Nakon pet dana pregovora, lideri 27 zemalja članica EU postigli su dogovor o budućem finansiranju Unije, do 2027. godine. Međutim, da bi finansijski paket vredan rekordnih 1,8 biliona evra počeo da se koristi, treba da bude savladano još nekoliko prepreka.

Reč sada najpre ima Evropski parlament. Na vanrednoj sednici poslanici Evropskog parlamenta danas su razmatrali finansijski paket koji su lideri zemalja EU usvojili na samitu u Briselu. Prema oceni evroparlamentaraca, budžet od 1,07 biliona evra, mali je za period od 2021. do 2027. godine. On bi, prema njihovoj oceni, trebalo da bude veći za skoro jednu trećinu. Obraćajući se poslanicima Evropskog parlamenta, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je kazala da je sporazum Evropskog saveta svetlost na kraju tunela, ali i istakla da su smanjenja u evropskom budžetu bili „gorka pilula“.

Kako dalje sa paketom pomoći?

03:51 Min. Verfügbar bis 23.07.2021


“Dogovor kupljen po visokoj ceni”

„Trenutno nismo spremni da progutamo tu gorku pililu“, poručio je šef poslaničkog kluba demohrišćana u Evropskom parlamentu Manfred Veber. On je kazao da su on i njegove kolege spremni da iskoriste naredno vreme kako bi pronašli rešenje i kako bi se postignuti sporazum poboljšao. Poslanici Evopskog parlamenta zahtevaju više novca za zaštitu klime, digitalizaciju, zdravstvo i nauku. Predsednica poslaničke grupe Zelenih u Evropskom parlamentu Ska Keler kaže: “Ovaj dogovor je kupljen po visokoj ceni. Tako su se na gubitku našli programi za zaštitu klime, ali i za zdravstvo i dugoročni budžet Evropske unije je značajno smanjen i to je veliki problem.“

Poštovanje vladavine prava

Takođe, poslanici Evropskog parlamenta kritikuju deo dogovora koji se tiče isplate finansijske pomoći i poštovanja vladavine prava, zbog čega su na meti kritika u prvom redu Mađarska i Poljska. Evroparlametarci šefovima država i vlada zameraju da su tokom pregovora oslabili mehanizam kojim pojedinim zemljama mogu da se uskrate subvencije EU u slučaju nepoštovanja vladavine prava. S tim u vezi predsednik Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister kaže: „Za nas u Evropskom parlamentu je važno da se vladavina prava kao veoma važan kriterijum poštuje. I ona mora da igra ulogu pri davanju evropskog novca. Ne može biti da zemlje članice tek tako dobiju novac ukoliko namerno i svesno krše principe vladavine prava. To Evropski parlament neće dozvoliti.“

Na današnjoj sednici poslanici Evropskog parlamenta su pripremali rezoluciju koja bi trebalo da bude osnova za dalje pregovore sa Savetom EU kojim trenutno predsedava Nemačka. Cilj je da se dogovor postigne do kraja septembra.

Zeleno svetlo nacionalnih parlamenata

Nakon toga finansijski paket koji su lideri EU usvojili početkom sedmice, trebalo bi da odobre i nacionalni parlamenti 27 zemalja članice Unije. Tokom pregovora o tome je posebno vodio račina holandski premijer Mark Rute, koji u parlamentu u Hagu ima tanku većinu, i ukoliko holandski parlament ne da zeleno svetlo, novac ostaje blokiran. Sa druge strane rizik da nemački Bundestag ne odobri sporazum, predstavnici vladajuće koalicije ocenjuju kao vrlo mali.

Novi porezi

Takođe na nacionalnom nivou treba da se postigne dogovor i o novim porezima, kao što su porez na plastiku i digitalni porez. Prethodno međutim Evropska komisija treba da predstavi nacrte zakona. Što se tiče poreza na plastiku to bi trebalo da se završi još ove godine, jer je predviđeno da se on uvede od 1. januara 2021. godine. Takozvani CO2-granični porez, za robu iz zemalja sa slabim propisima koji se tiču zaštite klime, kao i digitalni porez trebalo bi da su na snazi najkasnije od 2023. godine.

Stand: 23.07.2020, 18:15