Live hören
Jetzt läuft: Tchop von Aya Nakamura

Kraj hrvatskog, početak nemačkog EU-predsedavanja

Goran Grlić Radman i Heiko Maas ispred Brandenburške kapije u Berlinu

Kraj hrvatskog, početak nemačkog EU-predsedavanja

Danas se završava šestomesečno hrvatsko predsedavanje Savetom Evropske unije, prvo od kada je ova zemlja ušla u Uniju. I počinje, 13. put, nemačko predsedavanje.

Obe zemlje imale su drugačije ideje o tome koje teme će biti u centru pažnje tokom njihovog predsedavanja. Ali pandemija im je u tom smislu pomrsila račune i nametnula nove teme.

Razgovor: Nenad Kreizer i Snežana Bogavac

04:50 Min. Verfügbar bis 01.07.2021


Kako se u tome u protekle pola godine snašla Hrvatska?

Savezna kancelarka Angela Merkel telefonirala je juče povodom smene na čelu EU sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem. Zahvaljujući mu na šestomesečnom angažmanu, naglasila da je Hrvatska, s obzirom na pandemiju, ali i zemljotres u Zagrebu 22. marta, pod “vanrednim okolnostima” vodila Savet EU. U “normalnim vremenima” se tokom šestomesečnog predsedavanja zemlje članice održi oko 1.500 radnih sastanaka na ministarskom i stručnom nivou. Sada je bilo samo deset odsto od toga, uglavnom u formi video-konferencija.

Hrvatskoj su dakle u jeku pandemije bile vezane ruke…

Da, pri tome je početak korona-krize bio obeležen i velikim nesuglasicama unutar EU. U dostignuća Hrvatske svakako spada to da je 6. maja uspela da organizuje, u video-formi, samit EU i Zapadnog Balkana. Time je pažnja evropske javnosti bila skrenuta na države tog regiona. Tokom proteklih šest meseci su se i Albanija i Severna Makedonija za korak približile otpočinjanju pristupnih pregovora.

O nemačkom predsedavanju EU se govori kao o “korona-predsedništvu”. Kakvi su nemački planovi za narednih šest meseci?

Ruka pokazuje simbol nemačkog predsedavanja EU

Da je reč o ambicioznim planovima pokazuje moto nemačkog predsedništva “Zajedno. Učiniti Evropu ponovo jakom”. Slogan je važan već za prvu veliku temu nemačkog predsedništva – prevazilaženje postpandemijske ekonomske krize. Prvi ispit je samit EU 17. i 18. jula na kojem bi šefovi država ili vlada trebalo da se dogovore o fondu za oporavak evropskih privreda od 750 milijardi evra. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen i kancelarka Merkel moraju da pronadju model raspodele novca prihvatljiv za sve. Ako dodje do dogovora na tom samitu, bio bi to prvi veliki uspeh nemačkog predsedništva.

Koje su druge teške teme nemačkog predsedavanja?

To je okončanje Brexita, izlaska Velike Britanije iz EU. Pandemija je usporila pregovore o budućim odnosima EU i Londona i sada je sve verovatnije da dogovora neće ni biti i da će Velika Britanija bez sporazuma konačno napustiti EU. Na Briselu, ali i na Berlinu, je ili da se dodje do sporazuma  ili da se učini sve da “tvrdi Brexit” nanese što manju štetu državama i gradjanima EU.

Šta je sa zaštitom klime i sličnim, do pandemije, izuzetno važnim  temama?

Strategija pod nazivom “Evropski  Zeleni plan” povezuje zaštitu klime, životne okoline i biološke raznolikosti sa potrebama privrednog rasta. Berlin želi, kako stoji u programu predsedavanja, da se do kraja godine okončaju pregovori o evropskom zakonu o klimi. Njime bi se odredila zakonska obaveza obezbedjivanja klimatske neutralnosti u EU do 2050. Nemačka u narednih šest meseci posebnu pažnju želi da posveti i migracionoj politici, jačanju položaja EU u izmenjenim odnosima svetskih sila kakve su SAD i Kina, kao i jačanju solidarnosti i principa pravne države u EU.

Nije li to previše velikih tema čak i ako Evropskom unijom predsedava velika zemlja kao Nemačka?

Analitičari ukazuju da je kancelarka Merkel uspešno vodila Nemačku tokom pandemije i očekuju da bi na sličan način „srećne ruke“ mogla biti i dok njena zemlja predsedava Evropskom nijom. Pri tome predsedavanje ne znači da Nemačka bilo šta radi sama, već od nje treba da dodju ključni podsticaji za rešavanja problema. Berlin sa dve zemlje koje preuzimaju naredna predsedništva, Portugalijom i Slovenijom, ima tesnu saradnju. Kancelarka se juče sastala sa francuskim predsednikom Emanuelom Macronom i razmotrila teme predsedništva – i to je jasan signal da će biti usaglašavanja sa Parizom. I najzad, možda se na uspeh nemačkog predsedništva odrazi i činjenica da se EU sada nalazi u rukama tri žene: kancelarke Merkel, šefice Komisije Von der Leyen i šefice Evropske centralne banke Christine Lagarde.

Stand: 01.07.2020, 18:07