Kraj ere Merkel - što ostaje?

Angela Merkel

Kraj ere Merkel - što ostaje?

Snežana Bogavac, Keln

3. oktobra na Dan ujedinjenja Nemačke verovatno poslednje veliko javno obraćanje imala je kancelarka Angela Merkel. Između ostalog kancelarka je pozvala građane da stanu u odbranu demokratije. Nakon četiri mandata Angela Merkel uskoro više neće biti kancelarka. A šta ostaje posle 16 godina i po ćemu će Angela Merkel ostati zabeležena u istoriji i u sećanju gradjana?

Možda najupečatljiviju rečenicu Angela Merkel je izrekla u vreme izbegličke krize u leto 2015 – “Wir schaffen das” (Uspećemo mi to). U pamćenje se urezala i rečenica koja joj je 2013. donela kritiku, pa i podsmeh onih koji joj ionako prebacuju da Nemačka zaostaje u razvoju novih tehnologija - Internet je za sve nas nova teritorija.

Kraj “ere Merkel”

04:30 Min. Verfügbar bis 20.08.2022


2010. se kancelarka na skupu Mlade Unije, podmlatka CDU umešala u takozvanu „debatu o integraciji“ – “Pristup da se kaže hajde da budemo multikulti, da živimo jedni pored drugih i radujemo se jedni drugima, taj pristup je propao, apsolutno propao.”

2019. je aktivirala zvono za uzbunu zbog klimatskih promena - „Mi imamo samo jednu Zemlju.“

Uspesi sa velikom koalicijom

Angela Merkel je tri od četiri mandata vodila takozvanu „veliku koaliciju“ hrišćanskih demokrata i socijaldemokrata. I dok su u ranijim decenijama “velike koalicije” slovile kao nužno zlo, kancelarka je upravo u tom političkom okviru sprovela mnoge najvažnije odluke. Politikolog sa Univerziteta Duisburg-Essen Karl-Rudolf Korte je za list Frankfurter Allgemeine Zeitung ukazao da „nije neobično da kancelari moraju da se bore sa krizama“, ali da je Angela Merkel stalno iznova uspevala da „i ono nepopularno učini prihvatljivim za većinu“.

Nemačka se naravno promenila za 16 godina Angele Merkel. Kada je reč o unutrašnjoj politici je, recimo, odlučeno da će se u penziju odlaziti sa 67 godina. Konačno je 2015. uvedena minimalna satnica koja sada iznosi 9,60 evra. Ukinuta je 2011. vojna obaveza.

U „eri Merkel“ je zakonski odobren istopolni brak, iako se kancelarka na glasanju u Bundestagu uzdržala ukazujući da je brak kako ga definiše ustav za nju brak muškarca i žene. Tu je i preokret u energetskoj politici – naredne godine prestaje da radi i poslednja atomska centrala, 2038. se zatvaraju elektrane na ugalj. Nemačka treba da postigne neutralnost u emisiji po klimu štetnih gasova. Ali sama Angela Merkel nedavno je rekla da se „u Nemačkoj i mnogim drugim zemljama sveta ne radi dovoljno“ da bi se zagrevanje planete ograničilo na 1,5 stepeni celzijusa.

Čuvarka demokratskih vrednosti

U velike odluke spada i ona o prijemu oko milion izbeglica 2015. koja je imala dalekosežne posledice u zemlji, ali i u Evropskoj uniji gde se još vode rasprave o migracionoj politici. Stav o nužnosti budžetske štednje u vreme finansijske krize doneo je i krizu u odnosima sa Grčkom i drugim zemljama juga Evrope. Ipak, kancelarkin ugled na evropskoj i svetskoj sceni skoro da je neokrnjen, iako su neke njene spoljnopolitičke odluke oštro kritikovane kod kuće. U vreme američkog predsednika Donalda Trumpa je u svetskim medijima dobila status jedine preostale „čuvarke vrednosti zapadne demokratije“ na svetu.

Dugogodišnji šef Evropske komisije Jean-Claude Junker je krajem jula za „Tagesspiegel“ rekao da je Angela Merkel „ponekad možda oklevala, ali na kraju uvek igrala na evropsku kartu“. Ministar spoljnih poslova Luksemburga Jean Asselborn pak kaže: „Ona je stekla zasluge u tome da se sačuva jedinstvo Evropljana i u tome što je pomogla da Orbani ove Evrope ne gaze pravnu državu, da ne steknu prevlast i to je bilo veoma važno“.

Politika bez pretencioznog nastupa

To što je prva žena na kancelarskoj funkciji Angeli Merkel već obezbeđuje istaknuto mesto u istoriji Nemačke. Ali, za mnoge je još važniji njen politički stil. Profesor Karl-Rudolf Korte kaže da kancelarku jedinstvenom čini to što „nikakvu važnost ne pridaje pretencioznom nastupu“. Taj stil značio je i da je njen privatni život ostao pretežno nepoznat široj javnosti.

Mogućnost da ostane u politici, možda na međunarodnoj sceni, Angela Merkel je u više navrata isključila. Verovatno neće reagovati ni na ocene njenih 16 kancelarskih godina u kojima joj se najčešće zamera da Nemačku nije dovoljno „pripremila za budućnost“, to se često čulo i u korona-krizi. O tome govori i politikološkinja sa Univerziteta u Bonnu Julia Reuschenbach: „Ako Angelu Merkel zamislimo kao kapetanku velikog broda, onda je ona njime dobro upravljala i dobro ga branila od vetra, ali nije jasno rekla šta je zapravo pravac, i kako da taj brod ostane sposoban i za budućnost. Propusti joj se na kraju kancelarskog staža mogu prebaciti u velikim, načelnim temama mnogo pre nego što bi joj se propusti mogli prebaciti u konkretnim situacijama ili u krizama gde je dnevno moralo da se reaguje na događaje i što joj je zaista dobro uspevalo.“

Stand: 04.10.2021, 17:51