Live hören
Jetzt läuft: Still Here von Mariama

Evropska komisija predstavila klimatske ciljeve

Predsednica Evropske Komisije Ursula von der Leyen

Evropska komisija predstavila klimatske ciljeve

Boris Rabrenović, Keln

Evropska komisija predstavila je paket predloga nazvan „Spremni za 55“ koji za cilj ima da se do 2030. godine emisija štetnih gasova u EU smanji za 55 odsto, u odnosu na 1990. godinu. Šta se sve predlaže i kakve sve promene očekuje 450 miliona stanovnika EU?

Plan Evropske komisije je nazvan „Fit for 55“ odnosno „Spremni za 55”. Reč je o paketu od ukupno dvanaest zakona. Osam već postojećih, od kojih će neki biti znatno pooštreni i četiri nova zakona. „Spremni za 55” se odnosi na smanjenje emisije štetnih gasova za 55 odsto do 2030. godine. A to želi da se postigne višim porezima, carinama ali i sa uklanjanjem iz saobraćaja vozila sa unutrašnjim sagorevanjem.

Od 2035. bez novih vozila sa unutrašnjim sagorevanjem

Trenutno četvrtina evropske emisije ugljen-dioksida (CO2) dolazi od saobraćaja. EU zato nastoji da podstakne upotrebu manje štetnih automobila. Stroža ograničenja CO2 za nove automobile, proizvođače bi trebalo da podstaknu da brzo razviju vozila sa nižim emisijama štetnih gasova. Od 2035. godine novih automobile sa unutrašnjim sagorevanjem više ne bi trebalo da bude. A do 2050. godine vozila uopšte ne bi treblalo da imaju izduvne gasove.

Razgovor: Amir Kamber i Boris Rabrenović

04:26 Min. Verfügbar bis 14.07.2022


Više stanica za punjenje elektro-automobila

Broj elektro automobila u zemljama EU se neprestano povećava, ali nije ih u svim zemljama EU jednako lako dopuniti. Trenutno su stanice za dopunu električnih vozila veoma neravnomereno raspodeljene u zemljama EU: 70 odsto ih je u samo tri zemlje – Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj. Zato je plan da do 2030. godine bude tri miliona takvih stanica u EU i da cene bude jedinstvene. Troškovi izgradnje te infrastrukture procenjuju se na 15 milijardi evra.

Stroži sistem trgovine emisijama štetnih gasova

Uvode se i nova pravila koja se tiču trgovine emisijama gasova. Predviđeno je pooštravanje postojećeg sistema trgovine emisijama štetnih gasova. Taj mehanizam, kojim je do sada bilo obuhvaćeno oko 10.000 postrojenja u energetskom sektoru i prerađivakoj industriji, kao i avio-saobraćaj unutar Unije, biće proširen na pomorski sektor, a uspostavljen je i poseban sistem koji će obuhvatiti zgrade i drumski saobraćaj. Besplatno dodeljivanje prava na emisiju će se smanjiti, a to će značiti rast cena.

Zaštita od nelojalne konkurencije

Evropske kompanije će dakle morati više da učine za zaštitu klime. A da se to ne bi odrazilo na njihovu konkurentnost, u odnosu na kompanije iz drugih delova sveta, gde zakoni nisu toliko strogi, Brisel predlaže neku vrstu graničnog mehanizma za izjednačavanje. Ukoliko neko iz inostranstva želi da uveze čelik, aluminijum, cement, đubrivo ili struju iz EU, a sam proizvodi uz velika zagađenja, moraće da plaća novi ekološki porez. Na taj način bi evropski proizvođači bili zaštićeni od nelojalne konkurencije spolja. Međutim mnoge zemlje, poput Sjedinjenih Američkih Država ili Kine kritikuju takve planove, jer smatraju da oni krše pravila Svetske trgovinske organizacije.

Takođe novi mehanizam za granično prilagođavanje CO2 se uvodi kako bi se ograničilo takozvano "curenje ugljen-dioskida", odnosno sprečavanje premeštanja proizvodnje u zemlje sa nižim troškovima proizvodnje.

Skuplji letovi?

Klimatski paket Evropske komisije predviđa postepeno povećanje minimalne poreske stope na kerozin za letove unutar EU. Takođe, avio-kompanije do 2050. godine umesto kerozina treba da koriste najmanje 60 odsto održivih goriva, koja su trenutno pet puta skuplja, tako je da je za očekivati i da letovi postanu skuplji.

Sada je potrebno da Evropska komisija, evropski parlament i Savet Evrope, odnosno države članice, postignu dogovor. Procenjuje se da bi pregovori mogli da potraju i dve godine.

Stand: 14.07.2021, 17:19