Hoće li se lakše moći useljavati i dobiti nemačko državljanstvo?

Stand: 07.12.2022, 17:30 Uhr

Savezna vlada u Berlinu počela je da usvaja zakone koje je najavila prilikom stupanja na dužnost pre godinu dana, a kojima bi boravak strancima u Nemačkoj trebalo da bude olakšan. Kolega Filip Slavković je proučio zakonska rešenja koja su doneta i ona koja su još u fazi nacrta i tek se pripremaju. Šta se sve priprema?

Filipe, s čim počinjemo kod te složene materije?

Pre odgovora najpre da te pitam: koliko si ti dugo već u Nemačkoj? Koliko znam, nisi ovde rođen…

Ovdje sam došao iz Bosne i Hercegovine prije dosta godina. A ti? Imaš li nemačko državljanstvo?

Živim i radim u Nemačkoj već skoro četvrt veka. Ali i dalje sam državljanin Srbije, u kojoj sam se rodio i školovao.

Zašto još nisi uzeo njemačko državljanstvo? Pretpostavljam da već odavno imaš pravo na to.

Nemačko državljanstvo sam po svim dosadašnjim zakona mogao da dobijem pre 15 godina, ako ne i pre, ali nikad nisam podneo zahtev za to, jer bih najpre morao da se odreknem srpskog državljanstva – a to je moglo kasnije da mi stvara probleme jer su mi u otadžbini roditelji, rođaci itd.

Znači: da si mogao da zadržiš oba državljanstva, podnio bi zahtjev i za njemačko?

Tako je. I to je očigledno tako kod najmanje pet miliona ljudi u Nemačkoj odnosno više od pet, a možda čak i do deset, procenata stanovništva u ovoj zemlji. Podaci kojima barata država naime pokazuju da u Nemačkoj, koja zvanično ima više od 83 miliona stanovnika, trenutno živi više od 10 miliona stranaca – a od njih najmanje pet miliona već ima pravo i na nemačko državljanstvo, ali to pravo ne koristi. Za njih, a tu spadaju mnogi građani Bosne i Hercegovine ili Srbije ili Crne Gore, bitan je novi zakon o državljanstvu koji priprema vladajuća koalicija socijaldemokrata, zelenih i liberala.

Taj novi zakon se, međutim, tek planira za prvi kvartal naredne godine. Šta se o njemu već zna?

Novim zakonom se generalno spuštaju prepreke na putu ka nemačkom državljanstvu za strance koji uredno žive i rade u Nemačkoj, dakle nisu dolazili u sukob sa zakonom i dovoljno znaju nemački jezik. Budući tekst zakona tek se usaglašava među strankama vladajuće koalicije, pa će se onda pisati nacrt u ministarstvu unutrašnjih poslova i tek onda će se o njemu glasati u parlamentu. Ali već sada se iz redova vlade zna da će dobijanje nemačkog državljanstva biti moguće već posle pet, a ne tek posle osam godina života i rada u Nemačkoj – u nekim slučajevima taj rok se skraćuje i na samo tri godine.

Evo izjave saveznog nemačkog kancelara Olafa Šolca koji objašnjava zašto se to planira:

„Ko ovde dugo živi i radi trebalo bi da da ima pravo da glasa i da se može kandidovati na izborima; treba biti deo naše zemlje sa svim pravima i obavezama koji idu uz to, nezavisno od porekla, boje kože ili veroispovesti. To je pokazatelj ekonomske snage, društvene slobode i političke stabilnosti naše zemlje. Takvoj snazi su doprineli milioni žena, muškaraca i dece koji su proteklih decenija došli u Nemačku; koji rade, čija deca ovde idu u školu, koji plaćaju poreze i unapređuju ovu zemlju“, izjavio je kancelar.

I djeca koja su ovdje rođena trebala lakše dobiti njemačko državljanstvo.

Tako je. Deca stranaca rođena u Nemačkoj automatski dobijaju nemačko državljanstvo ako njihovi roditelji makar pet godina žive i rade u Nemačkoj, nezavisno od toga koje državljanstvo roditelji imaju. Do sada su roditelji morali da borave u Nemačkoj najmanje osam godina, da deca po rođenju automatski postanu nemački državljani. Olakšanja se predviđaju i za osobe u kasnijoj životnoj dobi.

Kako će to izgledati?

Stranci stariji od 67 godina, dakle praktično u penzionerskoj dobi, ne moraju više da dokazuju znanje nemačkog jezika da bi dobili državljanstvo – dovoljno je da pokažu da mogu da barataju jezikom u svakodnevici, i da u Nemačkoj žive najmanje pet godina. Zakonodavac time, kako se kaže, pre svega želi da olakša starost ranim generacijama takozvanih gastarbajtera jer se ističe da dve trećine osoba za koje se očekuje da će profitirati od nove regulative žive u Nemačkoj više od 25 godina. Ali detalji tek treba da se razrade.

Šta je sa dvostrukim državljanstvom? Kakve su tu olakšice planirane?

Nemačka planira da generalno omogući dvojno državljanstvo. To bi bila razlika u odnosu na sadašnje propise prema kojima je posedovanje više državljanstava, uz nemačko, tek izuzetak od pravila. Više državljanstava već sada mogu da imaju državljani zemalja Evropske unije, znači i Hrvatske i Slovenije. Ali za ostale je uglavnom, osim kod takozvanih opravdanih izuzetaka, važilo, da su pri podnošenju zahteva za nemačko državljanstvo morali da dokažu da se odriču državljanstva zemlje iz koje dolaze.

Friedrich Merz

Opoziciji, prije svega najvećim opozicionim hrišćanskim demokratama, to se uopšte ne dopada. Lider Hrišćansko-demokratske unije, CDU, Fridrih Merc kaže:

„U poređenju s drugim zemljama Nemačka već ima veoma moderne zakone o doseljavanju. Iako se tvrdi suprotno, ne vidim potrebu da se sa njih skida bilo kakva prašina. Svi zvuče kao da ovde vladaju prastari zakoni o državljanstvu. Nije tako. Nemačko državljanstvo je vrlo dragoceno. Prema njemu se moramo odnositi oprezno. Dvostruka državljanstva ne smeju biti pravilo već izuzetak.”

Dakle, političari iz redova CDU tvrde da vlada želi, u prevodu, da deli nemačke pasoše i kapom i šakom te da nemački pasoš postaje bofl-roba odnosno gubi na vrednosti. Hrišćansko-demokratska i Hrišćansko-socijalna unija ne kritikuju samo planirani zakon o državljanstvu nego još jedan zakon kojim se menja politika prema migracijama u Nemačkoj: zakon o doseljavanja radne snage. Taj zakon je već u poodmakloj fazi priprema jer se njegov nacrt upravo piše u ministarstvu unutrašnjih poslova, ali su za njegove delove zadužena i druga ministarstva: za rad i socijalna pitanja, za spoljne poslove…

Taj zakon vlada želi da usvoji početkom 2023. a on takođe može da se tiče mnogih ljudi sa Balkana.

Jeste. Ministar za rad Hubertus Hajl je s tim u vezi rekao da će Nemačkoj i ubuduće biti potrebne umne glave i snažne ruke, odnosno ljudi koji će pomoći da se održi ili uveća sadašnjih nivo blagostanja u ovoj zemlji. Suština zakona je da će se državljanima takozvanih trećih zemalja, dakle van Evropske unije, olakšati zapošljavanje u Nemačkoj. IAB iz Nirnberga, odnosno Institut za tržište rada i istraživanje zapošljavanja koji deluje pri Saveznoj agenciji za rad, proračunao je da će Nemačkoj do 2035 nedostajati najmanje sedam miliona ljudi da profesionalnim obrazovanjem – ponajviše zato što će do tada čitava jedna generacija otići u penziju ali i zato što rastu potrebe za negovanjem starih i bolesnih. Zato Nemačka sve aktivnije traga za radnom snagom u inostranstvu, pa i na Balkanu.

Šta se konkretno novo priprema? Već sad postoje zakoni o doseljavanju stručnjaka, „plava karta“ itd.

Stranci koji dođu da rade u Nemačku moći će da se zaposle i u zanimanjima koja nemaju nikakve veze sa profesionalnim obrazovanjem koje imaju. Konkretno se kao primer navodi da će neki mehaničar iz recimo Makedonije moći da bude zaposlen na puno radno vreme u skladištu u Kelnu, a da će recimo bivša policajka s Kosova moći da bude zaposlena u hotelu u Berlinu – ukoliko to žele i oni i nemački poslodavci. Takođe, za dobijanje dozvole za ulazak odnosno boravak i rad u Nemačkoj, već prilikom provere dokumenata u nemačkoj ambasadi u određenoj zemlji, vodiće se više računa i o iskustvu koje neki kandidat za posao ima, iako oni možda još nemaju svu neophodnu obuku odnosno obrazovanje.

Čitao sam nešto i o sistemu bodovanja na osnovu kojih će se dozvole dodjeljivati…

Taj sistem još nije razrađen, ali je suština da u buduće ne mora samo u domovini stečeno obrazovanje da bude uslov da neko ko želi da radi u Nemačkoj dobije odgovarajuću dozvolu. To novo bodovanje će se zasnivati na kriterijumima kakvi su i kvalifikacije ali i profesionalno iskustvo, i znanje jezika ali i druge veze sa Nemačkom, pa i godine života (?). Ovo sve još nije precizirano ali se može pretpostaviti da bi mlada osoba koja ima određene kvalifikacije, iako još ne zna nemački, ali ima rođake u Nemačkoj koji mogu da joj pomognu u integraciji, mogla da dobije dozvolu za zapošljavanje i boravak.

Šta je sa znanjem njemačkog?

Znanje jezika postaje i generalno manje važno za dobijanje dozvole za rad jer se prvim nacrtom zakona predviđa da potencijalni poslodavac može da odluči da zaposli nekog ko još uvek ne zna jezik ako proceni da za obavljanje posla u početku nije bitno znanje jezika. I sve te planove vlade opozicija žestoko kritikuje.

Ali za usvajanje svih ovih zakona vladajućoj koaliciji nije potrebna saglasnost opozicije jer se o njima ne mora glasati u domu saveznih zemalja, Bundesratu. Poslanički dom, Bundestag, upravo je prije pet dana već izglasao prvi iz paketa od tri vladina zakona kojima se iz osnova mijenja migraciona politika.

U petak je bio usvojen zakon o pojednostavljenom regulisanju boravka u Nemačkoj za osobe koje do sada nisu imale uređeno pravo da ovde žive i rade. Ovaj zakon se trenutno u najvećoj meri odnosi na izbegličku populaciju, na ljude koji su u Nemačkoj podneli zahteve za azil ili imaju takozvani trpljeni status, onaj čuveni Duldung sa kojim su pre 20-30 godina ovde muku mučili mnogi bivši Jugosloveni.

To se trenutno ne odnosi na veliki broj ljudi iz našeg regiona u Njemačkoj ali – šta stoji u tom zakonu?

Strancima koji su se već integrisali u nemačko društvo, ali ovde još nemaju regulisan status, novi zakon treba zapravo da ponudi konkretnu životnu perspektivu. Svako ko zaključno sa 31. oktobrom 2022, ili kasnije naravno, u Nemačkoj živi najmanje pet godina a da nije došao u sukob sa zakonom, dobija 18 meseci vremena da ispuni uslove da neograničeno može da boravi u Nemačkoj.

Koji su to uslovi?

U te uslove spadaju dovoljno dobro znanje jezika i samostalno obezbeđivanje životnih troškova. Prosto rečeno, ko je više od pola decenije legalno u Nemačkoj ali nema pravo da se redovno zaposli, sad ima godinu i po dana da usavrši jezik i nađe posao. Na osnovu toga onda dobija neograničenu dozvolu za boravak.