Live hören
Jetzt läuft: Conquer And Divide von El Michels Affair meets Liam Bailey feat. Black Thought

Parlamentarne stranke i digitalizacija

Digitalizacija kuća s brzim internetom

Parlamentarne stranke i digitalizacija

Saša Bojić, Keln

Kada je kancelarka Angela Merkel u junu 2013. godine nazvala internet "novom zemljom", mnogi su joj se podsmevali. No, Nemačka i danas na planu digitalizacije zaostaje za mnogim državama. Kakva rešenja nude političke stranke?

Brzom internet-mrežom ni izdaleka nije pokrivena čitava teritorija Nemačke, ni izdaleka nema svaka škola W-LAN-mrežu, a organi uprave još uvek u velikoj meri rade analogno, dakle, građani popunjavaju papirne upitnike, predaju ih ili šalju poštom, i zahtevi se rešavaju u kancelarijama punim fascikli i registratora - glomazna "papirologija" je još uvek veliki problem. Svim strankama je jasno da je digitalizacije neizbežna. Dve stranke traže čak da Nemačka dobije ministarstvo za digitalizaciju. Evo kako tu temu u svojim izbornim programima vide vladajuće stranke, posle čega ćete saznati i šta bi htele da sprovedu stranke koje su sada u opoziciji.

Parlamentarne stranke i njihova rešenja za digitalizaciju

08:33 Min. Verfügbar bis 20.09.2022


CDU/CSU

Demohrišćani žele da ako ostanu na vlasti formiraju novo ministarstvo za digitalizaciju. Ono bi radilo na sprovođenju konkretnih projekata kao što su aplikacija za upozoravanje na opasnost od korone, ili elektronska lična karta. Stranke Unija žele da ubrzaju i olakšaju birokratske procedure u upravnim poslovima, te procese planiranja i odobravanja, na primer, dobijanje građevinske dozvole. Slične planove bi hteli da ostvare i u pravosuđu i poreskom pravu. CDU i CSU su i za ubrzanu digitalizaciju zdravstva i obrazovanja.

Demohrišćani smatraju da zaštita podataka nije nekakvo „osnovno super-pravo“ i odbacuju sve „preterane“ zahteve za zaštitom podataka, ne objašnjavajući šta je za njih preterano. Oni hoće da omoguće građanima da dobiju elektronski identitet, to jest, jedinstveni digitalni zapis koji bi osim ličnih podataka sadržavao i poreski broj građana kao i broj socijalnog osiguranja. To bi omogućilo automatizaciju i ubrzavanje mnogih procesa. I za kraj, CDU i CSU hoće da Savezni ured za bezbednost u informacionoj tehnici BSI postane centralno mesto za odbranu od kiber-napada, kao i da Nemačka do 2025. bude u celosti pokrivena mobilnom mrežom 5G.

SPD

Socijaldemokrate hoće da Nemačkoj do 2030. godine obezbede „digitalnu infrastrukturu na svetskom nivou“, što za njih znači sledeće: da sva domaćinstva i forme dobiju brz inernet; da se za građane sa manjim primanjima, studente i đake obezbedi socijalna tarifa, dakle jevtin internet. Da za građane svi poslovi sa vlastima postanu digitalizovani i to bez dodatih troškova ili aparata. SPD se zalaže za pravo svih na digitalno obrazovanje i hoće da sve škole budu opremljene internet-priključcima i računarima za sve đake.

SPD naglašava da joj je stalo da internet-mreža ostane neutralna, to jest, da nikome ne sme da se dozvoli da ima veći mrežni kapacitet na raspolaganju od drugih, što već godinama traže neki veliki koncerni. I SPD slično demohrišćanima vidi ulogu BSI u odbrani od kiber-napada. Ali, traži jaču zaštitu podataka o ličnosti, i protivi se ukidanju anonimnog pisanja na internetu i kretanja po mreži.

AfD

Alternativa za Nemačku smatra da sa digitalizacijom uprave valja nastaviti, da ti procesi treba da postanu jednostavniji i jedinstveni za čitavu Nemačku. Ova stranka ne želi da se ukine mogućnost odlaska u opštinske urede i razgovora sa službenicima „oči u oči“. AfD želi da spreči postavljanje bilo kakvih filtera koji bi sprečavali postavljanje sadržaja na internet, i traži da o tome da li je nešto zakonito ili protivpravno na internetu odlučuje pravosuđe a ne internet-platforme. Kada je reč o školstvu, AfD bi da đaci u prva četiri razreda imaju što manje kontakta sa elektronskim uređajima.

I, na kraju, što se tiče mreže 5G, AfD želi da se ona postavi tek nakon analiza rizika po zdravlje ljudi.

FDP

FDP baš kao i demohrišćani, želi da Nemačka dobije ministarstvo za digitalizaciju. Koje bi Liberali nazvali „Ministarstvom za digitalnu transformaciju“. FDP je za stvaranje jedne jedinstvene platforme, tzv. „Portala Nemačka“ na kojoj bi svaki građanin mogao da vidi sve podatke o sebi koje čuva država.

FDP mnogo polaže na zaštitu podataka. Zalaže se za pravo na anonimnost na internetu, kao i za to da se podaci o ličnosti smeju uzimati i obrađivati samo na osnovu jasnih zakonskih odredbi. Traži da elektronska komunikacija bude šifrovana i protivi se upotrebi bilo kakvih državnih softvera za nadzor ili prisluškivanje.

Levica

Stranka Levice pre svega hoće da internet-mreža bude javno dobro, što znači da ona, zajedno sa mrežom mobilne telefonije, ne sme biti privatna i treba da postane deo javnog sektora. Kada je reč o mobilnoj telefoniji, Levica bi da postoji jedna i jedinstvena mobilna mreža koja bi se nalazila u rukama države. Isto se odnosi na javna W-LAN-čvorišta. Jer, Levica smatra da internet spada u osnovne potrebe modernih građana. Ova stranka traži da svaki đak dobije na korišćenje besplatan računar ili tablet-računar i da može da ga koristi tokom čitavog školovanja. U vezi sa takvim uređajima Levica traži da se uvedu stroge zakonske odredbe o njihovom minimalnom roku trajanja, energetskoj efikasnosti, mogućnostima popravke i obavezujućoj aktualizaciji softvera.

Levica bi da se pojača i zaštita podataka, te da država finansira rad na operativnim sistemima koji rade na principu otvorenog koda. Time bi želela da ukine monopolistički položaj firmi kao što je Majkrosoft na tržištu operativnih sistema. Nadzor građana putem video-tehnike uključujući i biometrijsku tehniku, Levica želi da zabrani, baš kao i čuvanje podataka o elektronskoj komunikaciji građana koje trenutno traje šest meseci.

Savez 90/Zeleni

I konačno Savez 90/Zeleni hoće da svako dobije pravo na brz internet. Kada je reč o mobilnoj telefoniji, oni traže da Nemačka bude potpuno pokrivena funkcionalnom mrežom. I Zeleni bi da modernizuju upravu što bi značilo da hoće da sve organe uprave opreme najmodernijom tehnikom – od Zavoda za zdravlje pa do opštinskih kancelarija. Ova stranka hoće da pomoć i potpora države stižu do građana automatski, to jest, da država bude u tome proaktivna i da građani ne moraju da podnose zahteve za njih. Zeleni bi da svaki građanin dobije besplatan digitalni identitet: da to bude lična karta u pametnom telefonu pomoću koje građani mogu da se identifikuju, i obavljaju sve moguće poslove.

Zeleni hoće i da u škole uvedu najmodernija digitalna pomagala kao što su tablet-ili laptop-računari, ali to mora biti naravno „zelena digitalizacija“, što bi značilo da bi i računarski centri države morali biti „prešaltovani“ na snabdevanje energijom iz obnovljivih izvora.

I Zeleni se protive video-nadzoru građana kao i čuvanju podataka o elektronskoj komunikaciji građana, te tajnim intervencijama državnih organa na privatnim računarima. Takođe su protiv upotrebe filtera koji sprečavaju postavljanje sadržaja na internet.

Stand: 20.09.2021, 17:53