Live hören
Jetzt läuft: We Play What We Want von No Definition, Brother Polite, Do Bobby Spars II feat. The Insane Vocal Society

Više mogućih scenarija za Bregzit

Čovek lomi most koji povezuje EU i Veliku Britaniju (Simbol)

Više mogućih scenarija za Bregzit

Boris Rabrenović, Köln

Donji dom britanskog Parlamenta ubedljivom većinom je sinoć odbacio vladin predlog sporazuma o razlazu sa Evropskom unijom. Opozicioni laburisti su odmah posle glasanja postavili pitanje poverenja vladi, o čemu će poslanici glasati večeras. Više je mogućih scenarija za okončanje krize sa Bregzitom.

Jučerašnje odbijanje sporazuma je bilo očekivano, ali nije moglo da se pretpostavi da će to biti najveći poraz neke britanske vlade u parlamentu od dvadesetih godina prošlog veka. Protiv predloženog sporazuma glasala su 432 poslanika, a za su bila 202. Posebno iznenađujuće je što je protiv sporazuma glasalo i čak 118 poslanika vladajuće konzervativne partije premijerke Tereze Mej. Večeras bi trebalo da se glasa o poverenju vladi, međutim i pored jučerašnjeg debakla, očekuje se da će Mej ipak preživetito glasanje.

Više mogućih scenarija za Bregzit

03:58 Min.

U zavisnosti od ishoda večerašnjeg glasanja moguće je više scenarija za Bregzit. Jedna od mogućnosti je da se razgovara o izmeni sporazuma i da Velika Britanija zatraži od EU nove ustupke, ali za to nema ni mnogo vremena a ni prevelike volje među zemljama EU. EU bi čak možda i mogla da izađe Londonu u susret i da odobri neke sitnije izmene sporazuma, ali one, kako se pretpostavlja, ne bi zadovoljile one koji se protive sporazumu kakav je sada.

Proevropski britanski političari već duže vremena spominju i takozvanu „norvešku opciju“ – neku vrstu polovičnog članstva u EU. Time bi Velika Britanija ostala u Evropskom ekonomskom prostoru (EEP) i na tržištu EU. Ali u tom slučaju bi zagovornici Bregzita trebalo da odustanu od svojih zahteva o ograničavanju radnog tržišta i slobode kretanja za građane EU. Takođe, Velika Britanija bi i dalje bila dužna da plaća članarinu EU, ali više ne bi imala pravo glasa kada se radi o odlukama koje se tiču daljeg razvoja evropskog tržišta.

U igri je i novi, drugi, Bregzit-referendum. U gotovo svim strankama u Velikoj Britaniji ima onih koji pozivaju na novi referendum, ali procenjuje se da bi za pripremu novog referenduma bilo potrebno pet meseci. Pitanje je međutim da li bi Velika Britanija u tom slučaju ostala u EU, iako poslednje ankete pokazuju da bi tanku većinu dobili protivnici izlaska iz EU. Ali, za razliku od mnogih u stranci, šef opozicionih Laburista Džeremi Korbin je više za novi sporazum o Bregzitu, nego za referendum.

Nije isključeno i odlaganje datuma izlaska iz EU, koji je planiran za 29. mart. Nisu isključeni ni novi izbori, ali oni ne mogu da budu organizovani pre tog 29. marta. Kako bi se dobilo vreme za nove izbore, drugi referendum ili nove pregovore sa EU, potrebno je dakle odložiti planirani datum izlaska iz EU. To bi jednoglasno trebalo da podrže sve članice EU. Ali vremena je zaista malo, jer već krajem maja se održavaju izbori za Evropski parlament na kojima Velika Britanije nije želela da učestvuje.

Sve do 29. marta London ima mogućnost i da poništi zahtev za napuštanje EU i to bez odobrenja EU. To je u decembru potvrdio Evropski sud pravde. Premijerka Mej međutim upozorava na „kastrofalne“ posledice za britansku demokratiju, ukoliko rezultat referenduma iz 2016. godine ne bi bio ispoštovan.

Najviše se međutim strahuje od takozvanog tvrdog Bregzita. Do njega će doći ukoliko britanska vlada i pored svih pokušaja ne uspe da progura postignuti dogovor sa EU u parlamentu i ako ne zaustavi odluku o izlasku iz EU. U tom slučaju preti haotični izlazak, bez sporazuma. 45-godišnje članstvo u EU bi time bilo naglo prekinuto. Premijerka Mej je više puta uveravala poslanike da je tvrdi, neuređeni Bregzit jedino što preostaje ukoliko bude odbijen njen plan.

Stand: 16.01.2019, 18:30